OTVORENA RETROSPEKTIVNA IZLOŽBA I MONOGRAFIJA BRAĆE LUKIĆ
DRINOSAVSKI LASTARI
U Paviljonu kulture, u porti Sabornog hrama u Šapcu, povodom čedrdeset godina likovnog stvaralaštva braće Lukić iz Šapca, promovisana je monografija “Drinosavski lastari”. Govorili su primarijus dr Predrag Tojić, autor Monografije i protođakon dr Ljubomir Ranković, a retrospektivnu izložbu braće Lukić otvorio je slikar mr Radivoje Marinković.
Ne znamo da li još negde osim u Šapcu postoji sličan fenomen – da četvorica braće (Miloje, Milenko, Radenko i Milovan) četrdeset godina uporno istrajavaju u slikarstvu. I ne samo oni, nego i njihova deca – Miloš, Uroš, Marko, Ljiljana i Ana. A da je ta genetska crta izrazito jaka svedoče i unuci, koji su polaznici Škole crtanja i slikanja. Od trideset i sedmoro potomaka Srećka i Nade Lukić, najmlađa je Mila, koja ima dve godine.
- Naši roditelji su rodom iz Azbukovice. Prvo su došli u Majur, a kasnije su napravili kuću u Šipurskim livadama, gde smo nas četvorica odrastali. U nemaštini i nedostatku igračaka, od gline smo pravili životinje. Deca iz komšiluka dolazila su kod nas da vide naše Životinjsko carstvo i da se igraju sa nama. Tu su bili Preša, Stankelja, Zlaja Vuković, kasnije Gliša i Boce... Svi oni su postali dobri slikari i ozbiljni umetnici. Naš pokretač bio je profesor Marinko Marković, koji nam je predavao i imao naviku da preko leta, u vreme raspusta, dođe u našu kuću i pita šta smo novo nacrtali. Nikada nismo znali kada će naići i zato smo užurbano radili da bismo imali šta da mu pokažemo kad dođe, kaže Milovan Lukić Ćija.
U svom stvaralaštvu, Lukići neguju pejzaž, portrete običnih ljudi i znamenitih Srba, a s obzirom da su verujući, neguju i religiozno slikarstvo.
- Otac je bio iz pobožne porodice i odgajao nas je u pravoslavnom duhu. Radosno smo, od malih nogu, išli nedeljom u crkvu. Bilo je prirodno da počnemo da se bavimo ikonopisanjem.
Pre devetnaest godina, braća su osnovala Školu crtanja i slikanja, kroz koju je prošlo više od pet stotina dece, od kojih su mnogi završili Školu primenjenih umetnosti, a njih tridesetak Likovnu akademiju.
- Imao sam čast i zadovoljstvo da otvorim prvu izložbu polaznika Škole braće Lukić, koja je nazvana “Neka bude svetlost”. Nakon svih ovih godina, samopregornog i rada sa decom nižeg uzrasta, predlažem da za sledeću jubilarnu ime bude “I bi svetlost”, rekao je, na otvaranju izložbe, slikar Roka Marinković.
Škola crtanja i slikanja osnovana je u Šipurskim livadama, odakle se “preselila” u MZ “Žika Popović”. Jedno vreme je postojala u okviru Kulturnog centra, a od skoro je u porti Sabornog hrama u Šapcu. Ima šesnaest polaznika, koji se marljivo, svake subote, okupljaju u deset časova.
Ne znamo da li još negde osim u Šapcu postoji sličan fenomen – da četvorica braće (Miloje, Milenko, Radenko i Milovan) četrdeset godina uporno istrajavaju u slikarstvu. I ne samo oni, nego i njihova deca – Miloš, Uroš, Marko, Ljiljana i Ana. A da je ta genetska crta izrazito jaka svedoče i unuci, koji su polaznici Škole crtanja i slikanja. Od trideset i sedmoro potomaka Srećka i Nade Lukić, najmlađa je Mila, koja ima dve godine.
- Naši roditelji su rodom iz Azbukovice. Prvo su došli u Majur, a kasnije su napravili kuću u Šipurskim livadama, gde smo nas četvorica odrastali. U nemaštini i nedostatku igračaka, od gline smo pravili životinje. Deca iz komšiluka dolazila su kod nas da vide naše Životinjsko carstvo i da se igraju sa nama. Tu su bili Preša, Stankelja, Zlaja Vuković, kasnije Gliša i Boce... Svi oni su postali dobri slikari i ozbiljni umetnici. Naš pokretač bio je profesor Marinko Marković, koji nam je predavao i imao naviku da preko leta, u vreme raspusta, dođe u našu kuću i pita šta smo novo nacrtali. Nikada nismo znali kada će naići i zato smo užurbano radili da bismo imali šta da mu pokažemo kad dođe, kaže Milovan Lukić Ćija.
U svom stvaralaštvu, Lukići neguju pejzaž, portrete običnih ljudi i znamenitih Srba, a s obzirom da su verujući, neguju i religiozno slikarstvo.
- Otac je bio iz pobožne porodice i odgajao nas je u pravoslavnom duhu. Radosno smo, od malih nogu, išli nedeljom u crkvu. Bilo je prirodno da počnemo da se bavimo ikonopisanjem.
Pre devetnaest godina, braća su osnovala Školu crtanja i slikanja, kroz koju je prošlo više od pet stotina dece, od kojih su mnogi završili Školu primenjenih umetnosti, a njih tridesetak Likovnu akademiju.
- Imao sam čast i zadovoljstvo da otvorim prvu izložbu polaznika Škole braće Lukić, koja je nazvana “Neka bude svetlost”. Nakon svih ovih godina, samopregornog i rada sa decom nižeg uzrasta, predlažem da za sledeću jubilarnu ime bude “I bi svetlost”, rekao je, na otvaranju izložbe, slikar Roka Marinković.
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
