POSAO KONOBARICE KOD NAS I DALjE DEGRADIRAJUĆ ZA ŽENE
OD MIZERNE PLATE DO NEPRISTOJNIH PONUDA
“Nepristojne ponude, kao što su novac za seks su takođe sastavni deo rada u kafani koji vam moral, bez obzira na to što tako nešto ne prihvatite, srozaju”, kaže naša sagovornica koja je radila u kafani i koja želi da ostane anonimna. “Ako je potrebna ispomoć radi se za 350 dinara uveče od 9 sati ili ranije, pa do 1 ili 2 noću i tek kad se sve raspremi može da se ide kući”, navodi Marija koja je radila u poznatom šabačkom klubu
Dok se na konobarisanje na Zapadu gleda kao na idealan posao za mlade da zarade dodatni džeparac, kod nas i dalje ume da bude degradirajući, pogotovu za devojke koje ga rade. Pored toga što se treba izboriti sa pijanim gostima, novac koji se pritom zaradi često je ne samo neadekvatan nego i ponižavajući.
Najgore je u kafanama poznatijim kao “birtije” gde gosti neretko smatraju da i devojka koja radi u objektu ulazi u ponudu. Situacija je nešto bolja u klubovima, kafićima i diskotekama gde izlaze malo civilizovaniji gosti, mada razlika postaje manja sa brojem popijenih čašica.
Naša sagovornica koja želi da ostane anonimna radila je neko vreme u kafani čiji su gosti bili ljudi koji su najniži stalež društva. Bila je izložena brojnim neprijatnim situacijama gotovo svakodnevno. Smatra da je problem u tome što su posao konobarice u kafani nekada radile žene nižih moralnih vrednosti koje su želele na takvim mestima da rade, dok se sada situacija znatno promenila i devojke više ne mogu mnogo da biraju posao da bi obezbedile egzistenciju.
-Moje iskustvo u radu u ugostiteljskim objektima, na sreću, nije trajalo dugo, ali dovoljno da mi samopouzdanje i dostojanstvo spadnu na niži nivo. Završila sam fakultet ali nisam mogla da nađem posao pa je to bila jedina opcija koja bi mi pomogla u egzistenciji. Ranije su konobarice bile žene koje su htele tim poslom da se bave, a sada je to posao većinom obrazovanih devojaka koje ga rade iz nužde. Nije loše iskustvo u smislu - sve treba probati i proveriti svoje granice, ali je bitno ne utopiti se u taj svet jer je teško iz njega izaći. Problem je kada se prema vama ponašaju kao prema nekom ko ne vredi, i to konstantno radi, onda počnete i sami da verujete u to, te sami sebe prisiljavate na rad koji vam suštinski ne odgovara, kaže naša sagovornica.
Kaže da je bilo situacija kada ju je gazdarica lokala terala da dolazi u kratkim suknjama na posao, što nije njen stil, kako bi privukla pažnju mušterija i zadržala ih. Takođe, ista joj je nudila razne psihoaktivne supstance kako bi joj raspoloženje za “gospodu” bilo na zadovoljavajućem nivou.
-Pokušavala je da me prilagodi ambijentu i ljudima u njemu. Nepristojne ponude, kao što su novac za seks su takođe sastavni deo rada u kafani koji vam moral, bez obzira na to što tako nešto ne prihvatite, srozaju. Osim toga što sam dovodila sebe u situaciju da u toku radnog vremena budem izložena svakakvim gadostima, ostajala sam zbog mušterija u alkoholisanom stanju dosta nakon radnog vremena, slušala priče samog društvenog taloga, dobijala naređenja tipa “Mala, daj još dva, odmah!” od nekog ko ni gramatički ispravnu rečenicu ne zna da sastavi, navodi naša sagovornica.
Klubovi u kojima se sluša rok muzika u Šapcu su retkost. Gosti koji tamo izlaze uglavnom nemaju običaj da “muvaju” devojke koje tamo rade, ali uglavnom nemaju ni para pa nema ni bakšiša, a radnici su i onako plaćeni bedno.
Marija je radila u jednom poznatom gradskom klubu. Nije imala većih problema sa gostima, ali jeste sa mizernom zaradom.
-Plata je bila smešna, mada nije bilo ni posla preterano mnogo. Dnevnica je 700 dinara i ne radi se svaki dan. Ako je potrebna ispomoć radi se za 350 dinara uveče od 9 sati ili ranije, pa do 1 ili 2 noću i tek kad se sve raspremi može da se ide kući. Nekada se ostajalo i do 4 ujutru, na šta ja nikada nisam pristajala. Čak su nam bili obećali da će ko ostane duže od 1 sat dobiti 100 dinara više. Ja sam uredno zapisivala kada ostanem duže, ali gazda na kraju ni to nije hteo da plati, kaže Marija.
Kada je bakšiš u pitanju ili ga nije ni bilo, ili je bio toliki da je bila srećna ako ima za paklo cigareta.
Na neprijatne situacije sa gostima morala je da se smeši, jer je menadžer tako zahtevao. Bilo je vređanja i dobacivanja, ali najgore joj je bilo kada je pijani gost pretio da će je silovati, pa je do kraja smene držala nož pored sebe.
-Zbog menadžera sam i na to morala da prećutim i nisam smela ništa da kažem. Smatram da tamo gde ima muzike noću žene mogu da rade samo u šanku jer tako imaju malo manje problema i zaštićene su koliko toliko. Nažalost, mi smo imali menadžera gde smo na vređanja morali da se smešimo, navodi Marija.
Kod nas je još uvek moguće javiti se na oglas za posao konobarice, a da gazda pri tom predoči da se od devojke očekuje da pruža još neke usluge. Šanse za tako nešto su još veće ako se traže devojke koje bi ovaj posao obavljale u inostranstvu.
Nekada pored
psihičke potrebna
i fizička snaga
- Bilo je rizičnih situacija u kojima nisam iz iste mogla da izađem. Teško je pijanom gostu objasniti u jedan sat da mora da izađe jer je moje radno vreme prošlo. Njega to ne zanima, pa je u stanju i da fizički nasrne na osoblje. Kada je devojka koja radi u toj situaciji sama, mora da ima ili dosta fizičke snage ili jak želudac propraćen strpljenjem koje će joj u toj situaciji pomoći da mu bez tenzije objasni da mora da ode.
Najgore je u kafanama poznatijim kao “birtije” gde gosti neretko smatraju da i devojka koja radi u objektu ulazi u ponudu. Situacija je nešto bolja u klubovima, kafićima i diskotekama gde izlaze malo civilizovaniji gosti, mada razlika postaje manja sa brojem popijenih čašica.
Naša sagovornica koja želi da ostane anonimna radila je neko vreme u kafani čiji su gosti bili ljudi koji su najniži stalež društva. Bila je izložena brojnim neprijatnim situacijama gotovo svakodnevno. Smatra da je problem u tome što su posao konobarice u kafani nekada radile žene nižih moralnih vrednosti koje su želele na takvim mestima da rade, dok se sada situacija znatno promenila i devojke više ne mogu mnogo da biraju posao da bi obezbedile egzistenciju.
-Moje iskustvo u radu u ugostiteljskim objektima, na sreću, nije trajalo dugo, ali dovoljno da mi samopouzdanje i dostojanstvo spadnu na niži nivo. Završila sam fakultet ali nisam mogla da nađem posao pa je to bila jedina opcija koja bi mi pomogla u egzistenciji. Ranije su konobarice bile žene koje su htele tim poslom da se bave, a sada je to posao većinom obrazovanih devojaka koje ga rade iz nužde. Nije loše iskustvo u smislu - sve treba probati i proveriti svoje granice, ali je bitno ne utopiti se u taj svet jer je teško iz njega izaći. Problem je kada se prema vama ponašaju kao prema nekom ko ne vredi, i to konstantno radi, onda počnete i sami da verujete u to, te sami sebe prisiljavate na rad koji vam suštinski ne odgovara, kaže naša sagovornica.
Kaže da je bilo situacija kada ju je gazdarica lokala terala da dolazi u kratkim suknjama na posao, što nije njen stil, kako bi privukla pažnju mušterija i zadržala ih. Takođe, ista joj je nudila razne psihoaktivne supstance kako bi joj raspoloženje za “gospodu” bilo na zadovoljavajućem nivou.
-Pokušavala je da me prilagodi ambijentu i ljudima u njemu. Nepristojne ponude, kao što su novac za seks su takođe sastavni deo rada u kafani koji vam moral, bez obzira na to što tako nešto ne prihvatite, srozaju. Osim toga što sam dovodila sebe u situaciju da u toku radnog vremena budem izložena svakakvim gadostima, ostajala sam zbog mušterija u alkoholisanom stanju dosta nakon radnog vremena, slušala priče samog društvenog taloga, dobijala naređenja tipa “Mala, daj još dva, odmah!” od nekog ko ni gramatički ispravnu rečenicu ne zna da sastavi, navodi naša sagovornica.
Klubovi u kojima se sluša rok muzika u Šapcu su retkost. Gosti koji tamo izlaze uglavnom nemaju običaj da “muvaju” devojke koje tamo rade, ali uglavnom nemaju ni para pa nema ni bakšiša, a radnici su i onako plaćeni bedno.
Marija je radila u jednom poznatom gradskom klubu. Nije imala većih problema sa gostima, ali jeste sa mizernom zaradom.
-Plata je bila smešna, mada nije bilo ni posla preterano mnogo. Dnevnica je 700 dinara i ne radi se svaki dan. Ako je potrebna ispomoć radi se za 350 dinara uveče od 9 sati ili ranije, pa do 1 ili 2 noću i tek kad se sve raspremi može da se ide kući. Nekada se ostajalo i do 4 ujutru, na šta ja nikada nisam pristajala. Čak su nam bili obećali da će ko ostane duže od 1 sat dobiti 100 dinara više. Ja sam uredno zapisivala kada ostanem duže, ali gazda na kraju ni to nije hteo da plati, kaže Marija.
Kada je bakšiš u pitanju ili ga nije ni bilo, ili je bio toliki da je bila srećna ako ima za paklo cigareta.
Na neprijatne situacije sa gostima morala je da se smeši, jer je menadžer tako zahtevao. Bilo je vređanja i dobacivanja, ali najgore joj je bilo kada je pijani gost pretio da će je silovati, pa je do kraja smene držala nož pored sebe.
-Zbog menadžera sam i na to morala da prećutim i nisam smela ništa da kažem. Smatram da tamo gde ima muzike noću žene mogu da rade samo u šanku jer tako imaju malo manje problema i zaštićene su koliko toliko. Nažalost, mi smo imali menadžera gde smo na vređanja morali da se smešimo, navodi Marija.
Kod nas je još uvek moguće javiti se na oglas za posao konobarice, a da gazda pri tom predoči da se od devojke očekuje da pruža još neke usluge. Šanse za tako nešto su još veće ako se traže devojke koje bi ovaj posao obavljale u inostranstvu.
psihičke potrebna
i fizička snaga
- Bilo je rizičnih situacija u kojima nisam iz iste mogla da izađem. Teško je pijanom gostu objasniti u jedan sat da mora da izađe jer je moje radno vreme prošlo. Njega to ne zanima, pa je u stanju i da fizički nasrne na osoblje. Kada je devojka koja radi u toj situaciji sama, mora da ima ili dosta fizičke snage ili jak želudac propraćen strpljenjem koje će joj u toj situaciji pomoći da mu bez tenzije objasni da mora da ode.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
