Za stari sjaj naŠeg boksa

Poznati šabački bokser, Ljubomir Marjanović, pre godinu dana pokrenuo je, u Šapcu, Nacionalnu školu boksa, projekat koji ima za cilj da plemenitoj veštini vrati popularnost u Srbiji. Problema ima na svakom koraku, ali za uspešne boksere, svakodnevica je ring, problemi su rivali koje treba pobediti, još bolje nokautirati, a poraz je neprihvatljiv.
Od ideje, projekta, pa do rešavanja najsitnijih detalja u NŠB praktično radiš sam, željom i entuzijazmom?
- Naizgled sitni problemi su svakodnevica sa kojom se borim koliko god mogu. Imam volje i želje što mi je najvažnije. Naravno da postoji pomoć, a to je ona najdraža pomoć, pomoć mojih drugara i prijatelja iz šabačkih firmi koji treniraju kod mene. Preko njih sam uspeo da ostvarim neke konkretne stvari.
Uvek si postavljao visoke ciljeve u boksu, ali kada se osvrneš da li si zadovoljan ostvarenim za godinu dana trajanja NŠB?
- Smatram da su visoki ciljevi preduslov visokih rezultata. Nešto sam ostvario, nešto nisam, ali idemo dalje, dok ne postignemo sve što smo zamislili. Mogu reći da sam zadovoljan. Prijatno sam iznenađen interesovanjem rekreativaca za bokserske treninge, odzivom, radom i željom koju pokazuju. S“™ druge strane, nije loš ni odziv najmlađih, a želja i planovi za naredni period su povećanja njihovog broja i stvaranje novih šampiona.
Jedna od ideja sa kojom si krenuo u projekat Nacionalne škole boksa je „razbijanje predrasuda o boksu i bokserima“?
Verujem da sam, bar delimično, uspeo u tome. Kada kažete „bokser“, prva asocijacija za ljude koji nisu ljubitelji ove veštine je da su to grmalji, nasilne prirode, gotovo huligani, a samim tim i sport dobija takvu konotaciju. Želeo sam da pokažem ljudima da je boks kompleksan i lep sport koji zahteva ozbiljnu taktičku pripremu, prožimanje fizičke spremnosti, psihičke stabilnosti i konstantnog razmišljanja. Posebno mi je drago što je za ovih godinu dana boks, čini mi se, postao bliži onima koji ga nisu toliko voleli, što su uvideli njegovu draž. Pre i posle treninga pričamo o boksu, razgovaramo o taktici, potezima...
Gde se izgubila popularnost boksa u Srbiji?
- Lošim vođenjem, nedovoljnom brigom, došli smo u situaciju da boks od najtrofejnijeg olimpijskog sporta, dospe na margine popularnosti posle raspada SFRJ. Nije poklanjana pažnja ligaškom takmičenju, popularizaciji, te se iz godine u godinu sve manje dece interesovalo za sport, a loše stanje je i starije odvlačilo od plemenite veštine. Marketinga gotova da nema i polako su primat preuzimale druge borilačke veštine. Nadam se da ćemo mi svi uspeti da pobedimo sujetu i da udruženim snagama vratimo boks gde je nekada bio, na vrh popularnosti među borilačkim sportovima u našoj zemlji.
Uvek je materijalni momenat važan u boksu. Da li su nekada bokseri bili više zarađivali ili se jednostavno izgubio entuzijazam?
Mislim da je u pitanju entuzijazam. Nikada boks, amaterski, olimpijski, nije donosio veliki novac, ali je ljubav bila ta koja je nosila svakog boksera. Moja želja je da najmlađi, kada dođu na trening, zavole ovaj sport, da uživaju u njemu, a nadam se da će uskoro situacija biti takva da će kasnije, oni koji budu postizali dobre rezultate, biti bolje, zasluženo, nagrađeni.
Između profesionalnog i olimpijskog boksa velika je razlika?
- Ogromna, od pravila, načina borbe, ulaganja, marketinga, svega. No, i tu su napravljeni pomaci u dobrom smeru. Već nekoliko godina svetska federacija organizuje Svetsku ligu gde se takmiče borci iz celog sveta, boksuje se po profesionalnim pravilima, a najuspešnijima su obezbeđene, ne samo novčane nagrade, već i plasman na najveća takmičenja. Od ove godine, čak i profesionalni bokseri mogu da učestvuju na Igrama, ali moraju da prođu kvalifikacije. Naravno, nije realno očekivati braću Kličko, Mejvedera, Bredlija i dr. na OI jer je to, za njih, opasan marketinški rizik, mogli bi da izgube od manje poznatog borca, da pretrpe povredu i sl. ali imaju pravo, što, do sada, nije bio slučaj.
Nekada su ljudi ustajali noću da gledaju Tajson ““ Holifild: Holifild ““ Luis, još pre Ali ““ Frejzer. Danas nije takva situacija, gde je problem?
- Nešto je manja popularnost superteške kategorije koja je, obično, najpopularnija, ali to je posledica načina borbe najboljih boraca. Ipak, u drugim kategorijama, mečevi su i dalje ispraćeni i popularni, a sume novca su neverovatno. Meč Pakjao ““ Mejveder najplaćeniji je sportski događaj u istoriji. Mejveder je imao zagarantovanh 250 miliona dolara, a Pakjao 100 miliona od meča, bez obzira na ishod. Jedim duelom postali su najplaćeniji sportisti. Uz to, borbe su dobre, a boks atraktivan.
Konstantno radiš i na svom usavršavanju u sportkom, odnosno obrazovnom smislu, čak i ovaj razgovor smo radili dok si bio u Subotici, na dobrani diplomskog?
- Tako je, položio sam prvi stepen i stekao zvanje operativnog trenera boksa. To je prvi stepen, a plan je da nastavim sa usavršavanjem i dostignem više licence koji bi omogućio rad i sa našim najboljim bokserima u reprezentaciji, no korak po korak.
Pretpostavimo da razgovor radimo u leto 2017. godine, šta bi hteo da možeš da konstatuješ u tom periodu?
- Što se tiče rekreativaca, nadam se da će interesovanje ostati na ovom nivou, dok bih voleo da bude 20, 30 % više najmlađih u besplatnoj školi boksa kako bi, vremenom, dobili nekoliko boksera koji mogu ući u takmičenja i biti takmaci rivalima iz ostatka Srbije. Pozivam sve da dođu u salu BK „Mačva“, svaki dan smo tamo od 18 do 22 sata. Daću sve od sebe i nadam se da će rad NŠB privući preduzetnike da ulažu u boks i da boksu vratimo popularnost kakvu je nekada imao i kakvu, uveren sam, zaslužuje.