ČETRDESET GODINA MATURE

Bili smo prva generacija učenika Pedagoške akademije u Šapcu, koja je počela sa radom 1972. godine. Prošle subote smo se okupili da bismo proslavili 40 godina mature, jer smo 1976. godine završili svoje srednjoškolsko obrazovanje i nastavili studiranje na višim školama i fakultetima.
Do sada smo se okupljali svakih pet godina, a susretali smo se u nekadašnjoj školi. Sada posebnu pažnju svih nas privukao je Milutin Golević, naš bivši profesor srpskoga jezika i književnosti, koji je tada, posle dve godine rada, po političkoj liniji proteran, jer nije bio istomišljenik tadašnje vlasti. Uspomene na njega još uvek ne blede, a zajednička slika ih je još više pojačala.
Šetnja hodnicima i učionicama nas je podsetila na najlepše dane u životu svake osobe. U školskim klupama smo pričali o dogodovštinama iz tog vremena, a govorili smo i o sadašnjim životima. Sada smo čuli za neke ljubavi i simpatije iz tih dana, ali za koje nismo tada znali. Samo jedna je potvrđena brakom naših drugara Sneže i Zdravka, a većina nas zaključuje da je to doživotno. Kada smo se prisećali doživljaja sa časova, čuli smo priču da su učenici dobijali jedinice za šaputanje na časovima, kada neko odgovara. Većina nas je navodila te trenutke i pomenula profesore. Pošto je jedna drugarica duže vreme to slušala i ćutala, Silvija ju je pitala: „A, zašto ti nikada nisi dobila jedinicu za šaputanje?“ Mudro je odgovorila: „Nikada nisam šaputala, jer ništa nisam ni znala.“
Vreme i godine, koje su brzo prošle, posebno su nas dirnule kada smo još jednom videli pozivnicu za matursko veče 22. maja 1976. godine u hotelu Jugoslavija u Beogradu, gde su nas zabavljali Zvonko Bogdan, Cune Gojković, Leo Martin i orkestar “Zlatne strune“.
Da nam uspomene i sećanja ne odu u zaborav, druženje smo nastavili uveče u restoranu „Kamila“ uz orkestar Šabački dukati i muziku iz mladosti i početka starosti...