AVGUST I SEPTEMBAR KRITIČNI MESECI ZA ALERGIJU NA AMBROZIJU
POMOĆI IMA, ALI NE I LEKA
Kašljete, kijate, svrbe vas nos, oči i uši? Merite temperaturu i pitate se kako ste se uspeli prehladiti po vrućini? Niste prehlađeni? E, onda ste alergični na ambroziju!
Učestalost alergijskih poremećaja, pa i alergije na ambroziju, decenijama je u porastu. To je posledica stresnijeg načina života, širenja infekcija, promena u prehrani, okolini i klimi.
S jedne strane, tu su klimatske promene poput visokih temperatura i letnjih suša, koje pogoduju rastu korova. S druge strane, neredovno održavanje zelenih površina i čišćenje korova, takođe su uzroci porasta alergije na ambroziju. Ambrozija (Ambrosia artemisifolia L.) je korov, a domovina ambrozije je Severna Amerika, odakle u Evropu dolazi 1863. To je biljka koja izaziva pravu pošast kod ljudi alergičnih na njen polen. Reakcija na polen započinje već kod koncentracije od 20 do 30 zrnaca u vazduhu na jedan kubni metar. Simptomi alergije na polen ambrozije uključuju povećano lučenje sekreta iz nosa, suzenje i svrab očiju, kašalj, kijanje, otežano disanje.
Ambrozija cveta tokom avgusta i septembra, a tokom cvetanja oslobađa oko sto miliona zrna polena, koju vetar može odneti 300 kilometara. Proizvodi oko 60.000 semenki otpornih na smrzavanje, koje mogu preživeti više od 30 godina.
Raste kao korov na napuštenim zemljištima uz obale reka i potoka, pored železničkih pruga, uz parkove i livade, među usevima i na zelenim gradskim površinama.
Doktori savetuju da izbegavate ambroziju ako ste alergični na njen polen. Preporučuje se izbegavanje odlaska u prirodu i zadržavanje u klimatizovanim prostorima. U sklopu ove taktike treba zatvarati prozore, svakodnevno prati kosu i menjati posteljinu i ne sušiti veš na otvorenom. Jedino pogodno vreme za odlazak u prirodu je odmah posle kiše. A, ako vlada suša, osuđeni ste da pola leta provedete zatvoreni u klimatizovanim prostorima, umesto da uživate u prirodi i suncu. Naravno, ovo su samo stari predlozi kojih se teško može bilo ko pridržavati u savremeno doba.
Druga raširena terapija podrazumeva primenu antihistaminika i kortikosteroidnih lekova, koji deluju protiv upala i ublažavaju alergijske tegobe.
Iako takav pristup donosi olakšanje, uzrokuje neželjene nuspojave i ne rešava uzrok alergije. Preporučuje se, takođe, imunoterapija, prirodni postupak kojim se ostvaruje hiposenzibilizacija, odnosno smanjenje osetljivosti na alergen. Imunoterapija se provodi putem postupnog izlaganja pacijenta sve većim dozama alergena da bi sam organizam postao otporniji na polen.
Kažu da u prirodi postoji lek za svaku bolest, samo ga čovek ne vidi, jer je prirodi okrenuo leđa. Postoji nekoliko biljaka koje će vam pomoći u otklanjanju simptoma, ali vas mogu i izlečiti od alergije, ako ih redovno i dugotrajno uzimate.
Ulje crnog kima (Nigella sativa) bilo je poznato još u starom Egiptu kao univerzalni lek. Ono što su stari Egipćani znali, potvrđeno je brojnim naučnim studijama, pa se danas ulje crnog kima preporučuje za prevenciju i lečenje brojnih zdravstvenih problema. S obzirom na njegovo protivupalno, imunomodulacijsko i antihistaminsko delovanje, jedan je od prvih izbora za ublažavanje i prevenciju alergijskih tegoba. Ublažuje sve simptome alergija, deluje bronhodilatacijski i olakšava disanje, a antibiotskim delovanjem sprečava razvoj sekundarnih bakterijskih infekcija, koje se često javljaju uz alergije. Pije se u dozi 20-30 kapi tri puta dnevno, posle obroka. Mogu ga koristiti i deca.
Prirodni antihistaminik kvercetin ublažava simptome alergije, pogotovo ako se uzima u kombinaciji s vitaminima C, E i B12, kao i sa mineralima cinkom i kalcijumom. Ovaj antioksidans nalazimo u bobičastom voću, grožđu, ljubičastom luku, jabukama i crnom čaju.
Mnoga su istraživanja pokazala njegova protivalergijska i protivupalna svojstva. Istraživanje bostonskog Medicinskog fakulteta utvrdilo je da ovaj flavonoid može da blokira histamin i druge stvari koje povezujemo s alergijama. Preporučena doza iznosi između 200 i 400 miligrama tri puta dnevno.
Kopriva najčešće raste kao korov, a nalazimo je gotovo po celom svetu. Ova biljka može da spreči aktivnost histamina i pokazala je protivupalna svojstva. Tako je istraživanje objavljeno u časopisu Planta Medica pokazalo da je dnevna doza od 600 mg ekstrata koprive ublažila simptome polena kod 58 posto tretiranih ispitanika. Njih 48 posto izjavilo je da je kopriva po njihovom mišljenju bila delotvornija od lekova na recept. Alergiju možete ublažiti i čajem od koprive.
Ulje noćurka i ulje lana, zbog esencijalnih masnih kiselina koje sadrže, deluju protivupalno i ublažavaju simptome ako se uzimaju duže vreme.
List crne ribizle u obliku čaja reguliše preteranu imunološku reakciju.
Hidrolat rimske kamilice ublažava crvenilo i svrab očiju, dok će inhalacija eteričnih ulja ruzmarina i paprene metvice uvećati prohodnost gornjih disajnih puteva.
Ako ste alergični, ispirajte usta i nos čajem od kadulje, i mažite unutrašnju stranu nosa domaćim maslinovim uljem.
Teško je poverovati da biljka koja nam stvara toliko problema i zagorčava život puna dva meseca može imati lekovitih svojstava. Ali, ipak je istina. Ambrozija se u medicini koristi za lečenje niza tegoba i bolesti. Sadrži eterična ulja, artemisifolin, kvercetin, agmatin, limonen, glikozide i vitamin C. Koristi se kao prirodni adstrigent, antiseptik, antibakterik, antiepileptik, antipiretik, stimulans i protivotrov. Ulje od ambrozije koristi se za lečenje raznih površinskih rana. Mast ili krema od ambrozije primenjuje se protiv hemoroida i čireva.
Za tipično ženske probleme, naročito poremećaj mesečnog ciklusa, namenjen je koren ambrozije, dok sveži sok biljke leči razne infekcije stopala.
Zvuči pomalo paradoksalno, ali polen ambrozije koristi se i za antialergijske tretmane u zimskim mesecima.
S jedne strane, tu su klimatske promene poput visokih temperatura i letnjih suša, koje pogoduju rastu korova. S druge strane, neredovno održavanje zelenih površina i čišćenje korova, takođe su uzroci porasta alergije na ambroziju. Ambrozija (Ambrosia artemisifolia L.) je korov, a domovina ambrozije je Severna Amerika, odakle u Evropu dolazi 1863. To je biljka koja izaziva pravu pošast kod ljudi alergičnih na njen polen. Reakcija na polen započinje već kod koncentracije od 20 do 30 zrnaca u vazduhu na jedan kubni metar. Simptomi alergije na polen ambrozije uključuju povećano lučenje sekreta iz nosa, suzenje i svrab očiju, kašalj, kijanje, otežano disanje.
Ambrozija cveta tokom avgusta i septembra, a tokom cvetanja oslobađa oko sto miliona zrna polena, koju vetar može odneti 300 kilometara. Proizvodi oko 60.000 semenki otpornih na smrzavanje, koje mogu preživeti više od 30 godina.
Raste kao korov na napuštenim zemljištima uz obale reka i potoka, pored železničkih pruga, uz parkove i livade, među usevima i na zelenim gradskim površinama.
Doktori savetuju da izbegavate ambroziju ako ste alergični na njen polen. Preporučuje se izbegavanje odlaska u prirodu i zadržavanje u klimatizovanim prostorima. U sklopu ove taktike treba zatvarati prozore, svakodnevno prati kosu i menjati posteljinu i ne sušiti veš na otvorenom. Jedino pogodno vreme za odlazak u prirodu je odmah posle kiše. A, ako vlada suša, osuđeni ste da pola leta provedete zatvoreni u klimatizovanim prostorima, umesto da uživate u prirodi i suncu. Naravno, ovo su samo stari predlozi kojih se teško može bilo ko pridržavati u savremeno doba.
Druga raširena terapija podrazumeva primenu antihistaminika i kortikosteroidnih lekova, koji deluju protiv upala i ublažavaju alergijske tegobe.
Iako takav pristup donosi olakšanje, uzrokuje neželjene nuspojave i ne rešava uzrok alergije. Preporučuje se, takođe, imunoterapija, prirodni postupak kojim se ostvaruje hiposenzibilizacija, odnosno smanjenje osetljivosti na alergen. Imunoterapija se provodi putem postupnog izlaganja pacijenta sve većim dozama alergena da bi sam organizam postao otporniji na polen.
Kažu da u prirodi postoji lek za svaku bolest, samo ga čovek ne vidi, jer je prirodi okrenuo leđa. Postoji nekoliko biljaka koje će vam pomoći u otklanjanju simptoma, ali vas mogu i izlečiti od alergije, ako ih redovno i dugotrajno uzimate.
Ulje crnog kima (Nigella sativa) bilo je poznato još u starom Egiptu kao univerzalni lek. Ono što su stari Egipćani znali, potvrđeno je brojnim naučnim studijama, pa se danas ulje crnog kima preporučuje za prevenciju i lečenje brojnih zdravstvenih problema. S obzirom na njegovo protivupalno, imunomodulacijsko i antihistaminsko delovanje, jedan je od prvih izbora za ublažavanje i prevenciju alergijskih tegoba. Ublažuje sve simptome alergija, deluje bronhodilatacijski i olakšava disanje, a antibiotskim delovanjem sprečava razvoj sekundarnih bakterijskih infekcija, koje se često javljaju uz alergije. Pije se u dozi 20-30 kapi tri puta dnevno, posle obroka. Mogu ga koristiti i deca.
Prirodni antihistaminik kvercetin ublažava simptome alergije, pogotovo ako se uzima u kombinaciji s vitaminima C, E i B12, kao i sa mineralima cinkom i kalcijumom. Ovaj antioksidans nalazimo u bobičastom voću, grožđu, ljubičastom luku, jabukama i crnom čaju.
Mnoga su istraživanja pokazala njegova protivalergijska i protivupalna svojstva. Istraživanje bostonskog Medicinskog fakulteta utvrdilo je da ovaj flavonoid može da blokira histamin i druge stvari koje povezujemo s alergijama. Preporučena doza iznosi između 200 i 400 miligrama tri puta dnevno.
Kopriva najčešće raste kao korov, a nalazimo je gotovo po celom svetu. Ova biljka može da spreči aktivnost histamina i pokazala je protivupalna svojstva. Tako je istraživanje objavljeno u časopisu Planta Medica pokazalo da je dnevna doza od 600 mg ekstrata koprive ublažila simptome polena kod 58 posto tretiranih ispitanika. Njih 48 posto izjavilo je da je kopriva po njihovom mišljenju bila delotvornija od lekova na recept. Alergiju možete ublažiti i čajem od koprive.
Ulje noćurka i ulje lana, zbog esencijalnih masnih kiselina koje sadrže, deluju protivupalno i ublažavaju simptome ako se uzimaju duže vreme.
List crne ribizle u obliku čaja reguliše preteranu imunološku reakciju.
Hidrolat rimske kamilice ublažava crvenilo i svrab očiju, dok će inhalacija eteričnih ulja ruzmarina i paprene metvice uvećati prohodnost gornjih disajnih puteva.
Ako ste alergični, ispirajte usta i nos čajem od kadulje, i mažite unutrašnju stranu nosa domaćim maslinovim uljem.
Teško je poverovati da biljka koja nam stvara toliko problema i zagorčava život puna dva meseca može imati lekovitih svojstava. Ali, ipak je istina. Ambrozija se u medicini koristi za lečenje niza tegoba i bolesti. Sadrži eterična ulja, artemisifolin, kvercetin, agmatin, limonen, glikozide i vitamin C. Koristi se kao prirodni adstrigent, antiseptik, antibakterik, antiepileptik, antipiretik, stimulans i protivotrov. Ulje od ambrozije koristi se za lečenje raznih površinskih rana. Mast ili krema od ambrozije primenjuje se protiv hemoroida i čireva.
Za tipično ženske probleme, naročito poremećaj mesečnog ciklusa, namenjen je koren ambrozije, dok sveži sok biljke leči razne infekcije stopala.
Zvuči pomalo paradoksalno, ali polen ambrozije koristi se i za antialergijske tretmane u zimskim mesecima.
Najnoviji broj
25. april 2024.
