ŠABAČKI PARAOLIMPIJAC STIGAO U ŠABAC
Uspomena za čitav život
Posle dugog putovanja u dva smera, napornog turnira i istorijskog uspeha, Mitar Palikuća je stigao u svoj grad. Utiske još sabira, vremena za odmor nema mnogo, obaveze osvajača medalje su svakodnevne, ali ništa nije teško jer je povod neverovatan rezultat
Prošlo je nekoliko nedelja od bronze na Paraolimpijskim igrama, a Mitar, kako sam ističe, još nije svestan velikog rezultata koji je ostvario i rivala koje je pobedio. Nema sumnje, postao je deo istorije.
- Još slažem utiske. Ponosan sam što sam osvojio prvu medalju za našu zemlju i kada sam kretao na meč za bronzu, koleginice iz reprezentacije su mi poželele da, žargonski “povučem nogu“ i da niz krene. Koliko je to značajno shvatio sam na neverovatnom dočeku ispred Skupštine, što je bilo neponovljivo.
Osim Egipćanina koga je savladao u četvrtfinalu, sve ostalo su igrači koje je Palikuća znao sa prethodnih takmičenja.
- Startovao sam porazom od Tajvanca. Vodio sam u svakom setu, a opet izgubio 3:1. Pobeda nad Depergolom me je odvela dalje, ali kako kaže selektor, tek onda počinje turnir. Pritisak veliki, prava na grešku nema. Teško je reći koji meč je bio presudan, ali sam se dobro osećao u osmini i četvrtfinalu. U polufinalu me je čekao Baus, Nemac koga sam pobeđivao, ali je on bio odmorniji. Igrao je napadački, taktički je bio besprekoran.
U borbi za bronzu ga je čekao Norvežanin Urhaug koga nikada nije pobedio.
- Verovao sam u sebe, ali treba pobediti tu psihološku barijeru. Loše sam odigrao prvi set, no kada sam preokrenuo u drugom i slavio 14:12, bio sam u psihološkoj prednosti. Treći period sam odigrao odlično, sjajno počeo četvrti, međutim, od 5:1, Skandinavac je došao do 6:5, vodio 9:8 i to su bili najteži trenuci za mene. Znao sam ako izgubim da će biti preteško u petom setu ispraviti greške. Srećom nije bilo potrebe ““ zadovoljno ističe Palikuća.
Tokom Olimpijskih igara, neki učesnici su se često žalili na organizaciju, no Mitar je zadovoljan uslovima.
- Nisam bio u Londonu pre 4 godine, pretpostavljam da je u Britaniji bilo bolje, ipak je Brazil ekonomski slabiji, ali smeštaj je bio solidan. Dvorana nam je bila blizu, hrana dobra, ukusna, kreveti udobni. Moglo je sigurno bolje, ali nisam nezadovoljan.
O Riju se mnogo priča, plažama, gradu. Ipak, sportisti nisu imali mnogo vremena za obilazak, ali ni sreće sa vremenom.
- Bilo je letnje vreme i visoke temperature tokom takmičenja, ali onda nije bilo slobodnih minuta, a kamoli sati, dana. Imali smo nešto više slobodnog vremena posle turnira, ali onda su usledili kišni dani, magla. Svejedno, iskustvo je divno, uspomene na Rio lepe i sigurno ću ih večno pamtiti ““ uveren je naš reprezentativac.
Slobodni dani ispunjeni su prijemima u Beogradu, Šapcu, Novom Sadu, a ubrzo će i novi treninzi.
Do kraja godine su ostala domaća takmičenja, a sledeće godine imamo Evropsko ekipno i pojedinačno u Sloveniji i Evropsko ekipno u Bratislavi. To su najvažnija takmičenja i nadam se novoj medalji - zaključuje naš šampion.
PRIJEM U GRADSKOJ UPRAVI
U čast Mitra Palikuće, predsednik Skupštine grada Nemanja Pajić, priredio je prijem u Gradskoj upravi. Kako je istakao, svi su se potajno nadali medalji čim je Mitar izborio plasman u Brazil.
- Mitar je veliki sportista, šampion i veliki čovek. Iako je trenutno u Novom Sadu, uvek je tu da pomogne i podrži takmičenja u svom i našem gradu. Kao čovek i stonoteniser je primer koji treba svako da sledi. Mi kao grad nastavljamo da izdvajamo značajna sredstva za udruženja osoba sa invaliditetom, za njihove sportske aktivnosti ““ istakao je Nemanja Pajić.
- Od starta sam imao veliku podršku mojih Štitaraca, mojih Šapčana i poruke podrške na društvenim mrežama dale su mi snagu i energiju. Hvala svima ““ naglasio je Palikuća.
Kakav sportista je Mitar Palikuća, potvrdio je i sekretar Udruženja paraplegičara Mačvanskog okruga, Slaviša Savić.
- Pre samo deset godina, Mitar se prvi put okušao u stonom tenisu, rekreativno, a evo danas je deo istorije. Ponosni smo na njega i medalju smo doživeli i radovali se kao da smo je lično osvojili.
Uz Pajića, na ostvarenom rezultatu paraolimpijcu su čestitali i predsednik, odnosno sekretar Sportskog saveza Šapca, Veselin Vuković i Dejan Popović, kao i član Gradskog veća zadužen za sport Dragan Nikolić.
- Još slažem utiske. Ponosan sam što sam osvojio prvu medalju za našu zemlju i kada sam kretao na meč za bronzu, koleginice iz reprezentacije su mi poželele da, žargonski “povučem nogu“ i da niz krene. Koliko je to značajno shvatio sam na neverovatnom dočeku ispred Skupštine, što je bilo neponovljivo.
Osim Egipćanina koga je savladao u četvrtfinalu, sve ostalo su igrači koje je Palikuća znao sa prethodnih takmičenja.
- Startovao sam porazom od Tajvanca. Vodio sam u svakom setu, a opet izgubio 3:1. Pobeda nad Depergolom me je odvela dalje, ali kako kaže selektor, tek onda počinje turnir. Pritisak veliki, prava na grešku nema. Teško je reći koji meč je bio presudan, ali sam se dobro osećao u osmini i četvrtfinalu. U polufinalu me je čekao Baus, Nemac koga sam pobeđivao, ali je on bio odmorniji. Igrao je napadački, taktički je bio besprekoran.
U borbi za bronzu ga je čekao Norvežanin Urhaug koga nikada nije pobedio.
- Verovao sam u sebe, ali treba pobediti tu psihološku barijeru. Loše sam odigrao prvi set, no kada sam preokrenuo u drugom i slavio 14:12, bio sam u psihološkoj prednosti. Treći period sam odigrao odlično, sjajno počeo četvrti, međutim, od 5:1, Skandinavac je došao do 6:5, vodio 9:8 i to su bili najteži trenuci za mene. Znao sam ako izgubim da će biti preteško u petom setu ispraviti greške. Srećom nije bilo potrebe ““ zadovoljno ističe Palikuća.
Tokom Olimpijskih igara, neki učesnici su se često žalili na organizaciju, no Mitar je zadovoljan uslovima.
- Nisam bio u Londonu pre 4 godine, pretpostavljam da je u Britaniji bilo bolje, ipak je Brazil ekonomski slabiji, ali smeštaj je bio solidan. Dvorana nam je bila blizu, hrana dobra, ukusna, kreveti udobni. Moglo je sigurno bolje, ali nisam nezadovoljan.
O Riju se mnogo priča, plažama, gradu. Ipak, sportisti nisu imali mnogo vremena za obilazak, ali ni sreće sa vremenom.
- Bilo je letnje vreme i visoke temperature tokom takmičenja, ali onda nije bilo slobodnih minuta, a kamoli sati, dana. Imali smo nešto više slobodnog vremena posle turnira, ali onda su usledili kišni dani, magla. Svejedno, iskustvo je divno, uspomene na Rio lepe i sigurno ću ih večno pamtiti ““ uveren je naš reprezentativac.
Slobodni dani ispunjeni su prijemima u Beogradu, Šapcu, Novom Sadu, a ubrzo će i novi treninzi.
Do kraja godine su ostala domaća takmičenja, a sledeće godine imamo Evropsko ekipno i pojedinačno u Sloveniji i Evropsko ekipno u Bratislavi. To su najvažnija takmičenja i nadam se novoj medalji - zaključuje naš šampion.
PRIJEM U GRADSKOJ UPRAVI
U čast Mitra Palikuće, predsednik Skupštine grada Nemanja Pajić, priredio je prijem u Gradskoj upravi. Kako je istakao, svi su se potajno nadali medalji čim je Mitar izborio plasman u Brazil.
- Mitar je veliki sportista, šampion i veliki čovek. Iako je trenutno u Novom Sadu, uvek je tu da pomogne i podrži takmičenja u svom i našem gradu. Kao čovek i stonoteniser je primer koji treba svako da sledi. Mi kao grad nastavljamo da izdvajamo značajna sredstva za udruženja osoba sa invaliditetom, za njihove sportske aktivnosti ““ istakao je Nemanja Pajić.
- Od starta sam imao veliku podršku mojih Štitaraca, mojih Šapčana i poruke podrške na društvenim mrežama dale su mi snagu i energiju. Hvala svima ““ naglasio je Palikuća.
Kakav sportista je Mitar Palikuća, potvrdio je i sekretar Udruženja paraplegičara Mačvanskog okruga, Slaviša Savić.
- Pre samo deset godina, Mitar se prvi put okušao u stonom tenisu, rekreativno, a evo danas je deo istorije. Ponosni smo na njega i medalju smo doživeli i radovali se kao da smo je lično osvojili.
Uz Pajića, na ostvarenom rezultatu paraolimpijcu su čestitali i predsednik, odnosno sekretar Sportskog saveza Šapca, Veselin Vuković i Dejan Popović, kao i član Gradskog veća zadužen za sport Dragan Nikolić.
D. B.
Najnoviji broj
11. april 2024.
