CBD još uvek u Srbiji u "sivoj zoni"

Najčešća asocijacija na biljke iz porodice kanabisa, među kojima je i industrijska konoplja, jesu droga, psihoaktivno dejstvo, prvi korak ka heroinskoj zavisnosti i smrt, a ne kanabinoid čije lekovito dejstvo potvrđuje mnoštvo medicinskih istraživanja.
Stručnjaci širom sveta koji se sve intenzivnije bave proučavanjem kanabinoida tvrde da ovo jedinjenje kanabisa nije psihoaktivno, kao i da ima pozitivne efekte na zdravlje.

Međutim, Komisija za psihoaktivne kontrolisane supstance u Srbiji je nešto rigidnijeg stava - ako je suditi po predlogu kojim se traži zabrana ne samo proizvodnje CBD-a, već i uzgoja, uvoza i izvoza konoplje namenjene za proizvodnju CBD-a u Srbiji i inostranstvu.

Kao jedini izuzetak od zabrane ove vrste predlaže se „naučno-istraživački rad, kao i ugovorna proizvodnja za ovlašćene farmaceutske firme koje proizvode lek Epidioleks odnosno njegove registrovane ekvivalente.
Međutim, u ovom momentu, u Srbiji nema zvanično ni jednog proizvođača CBD-a, barem ne po saznanjima Maje Timotijević, doktorke poljoprivrednih nauka i jedne od pionirki uzgoja industrijske konoplje u zemlji.
Timotijević je iznenađena inicijativom Komisije da stavi CBD na listu kontrolisanih psihoaktivnih supstanci.
„U okruženju, u zemljama kao što su Slovenija, Hrvatska, Bugarska, Rumunija, Makedonija, došlo se do regulacije čak i marihuane, a mi ne možemo da rešimo CBD, kaže ona.

I Vladimir Sikora, rukovodilac Odeljenja za alternativne kulture i organsku proizvodnju na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, iznenađen je tvrdnjom da je CBD psihoaktivna i štetna supstanca.
„U svakoj sorti (konoplje) mi to imamo. Dakle, nešto što je registrovano od Ministarstva poljoprivrede i čije seme može komercijalno da se prodaje, odjednom postaje nelegalno, kaže Sikora za BBC.
Ako se zabrani prodaja cveta konoplje, zaključuje on, može doći do negativnog uticaja na razvoj jedne grane poljoprirvede u Srbiji koja se galopirajućim koracima razvija u celom svetu.
Izvor: BBC