15. avgust 2019.15. avg 2019.
Naučni institut upozorava da suzbijanje afričke kuge svinja otežava nepromišljenost
(Beta) - Bolest afričke kuge svinja može da se zaustavi lako pod uslovom da se ljudi ne ponašaju nepromišljeno i ne unose nedovoljno termički obrađenu hranu iz Rumunije i Bugarske gde trenutno vlada epidemija i tako šire virus, rekla je danas načelnik Odelenja za viruslogiju u Naučnom institutu za veterinarstvo Srbija Vesna Milićević.
Ona je za Betu rekla da se virus afričke kuge ne prenosi talasasto, pa se zbog toga nije ni pojavio u graničnom području sa Rumunijom i Bugarskom, već tako što je unet zaraženi proizvod od mesa koje nije dovoljno termički obrađen.
U Srbiji je pre tri dana potvrđena bolest afričke kuge u tri sela u okolini Mladenovca, u Velikoj Krsni, Rabrovcu i Kusatku. Bolest među bradavičastim svinjama u Africi prenose krpelji.
"Nije veliki problem zaustaviti virus afričke kuge, ali borbu otežava nedovoljna savest i nepredvidljivo ljudsko ponašanje, iako smo, kada se pojavio virus u Bugarskoj, dali jasne instrukcije da se ne unosi hrana iz zaraženih zemalja", rekla je Milićević.
Dodala je da virus ima kompleksnu strukturu, ali da se iako još nije pronađena vakcina može suzbiti dezinfekcijom svega što je bilo u kontaktu sa zaraženim životinjama, a ubija ga termička obrada mesa od najmanje pola sata na 70 stepeni.
"Virus se ne može preneti na čoveka i nije opasan po ljudsko zdravlje već za poslediciu ima materijalnu štetu od uginuća životinja", rekla je Milićević i upozorila da iako nema novih slučajeva treba biti obazriv jer je "to zaraza koja se sporo širi ali životinje brzo uginu, najduže za pet dana".
Milićević je apelovala na vlasnike svinja da prijave svaku promenu, a posebno uginuće životinja i pobačaj.
"Bolest ne pokazuje jasnu kliničku sliku i teško je prepoznati jer u ovom periodu visokih temperatura nagla uginuća svinja moguća su i zbog zastoja srca pa je bez ispitivanja teško ustanoviti uzrok smrti", rekla je Milićević.
Virus je, prema njenim rečima, prvi put u Evropu dospeo 2007. godine u Gruziju, a prenet je otpacima hrane sa brodova koji su doplovili iz Afrike.
U Bugarskoj i Rumuniji koje, kako je rekla, "gore" od zaraze afričkom kugom, epidemija traje već godinu-dve dana.
Milićević je rekla da je u Srbiji referentna labioratorija za ispitivanje afričke kuge Naučni institut za veterinarstvo Srbija, ali je praksa da kada se bolest prvi put pojavi u nekoj zemlji uzorci idu na potvrdu u neku od evropskih zemalja zbog čega su poslati u Madrid.
Ona je za Betu rekla da se virus afričke kuge ne prenosi talasasto, pa se zbog toga nije ni pojavio u graničnom području sa Rumunijom i Bugarskom, već tako što je unet zaraženi proizvod od mesa koje nije dovoljno termički obrađen.
U Srbiji je pre tri dana potvrđena bolest afričke kuge u tri sela u okolini Mladenovca, u Velikoj Krsni, Rabrovcu i Kusatku. Bolest među bradavičastim svinjama u Africi prenose krpelji.
"Nije veliki problem zaustaviti virus afričke kuge, ali borbu otežava nedovoljna savest i nepredvidljivo ljudsko ponašanje, iako smo, kada se pojavio virus u Bugarskoj, dali jasne instrukcije da se ne unosi hrana iz zaraženih zemalja", rekla je Milićević.
Dodala je da virus ima kompleksnu strukturu, ali da se iako još nije pronađena vakcina može suzbiti dezinfekcijom svega što je bilo u kontaktu sa zaraženim životinjama, a ubija ga termička obrada mesa od najmanje pola sata na 70 stepeni.
"Virus se ne može preneti na čoveka i nije opasan po ljudsko zdravlje već za poslediciu ima materijalnu štetu od uginuća životinja", rekla je Milićević i upozorila da iako nema novih slučajeva treba biti obazriv jer je "to zaraza koja se sporo širi ali životinje brzo uginu, najduže za pet dana".
Milićević je apelovala na vlasnike svinja da prijave svaku promenu, a posebno uginuće životinja i pobačaj.
"Bolest ne pokazuje jasnu kliničku sliku i teško je prepoznati jer u ovom periodu visokih temperatura nagla uginuća svinja moguća su i zbog zastoja srca pa je bez ispitivanja teško ustanoviti uzrok smrti", rekla je Milićević.
Virus je, prema njenim rečima, prvi put u Evropu dospeo 2007. godine u Gruziju, a prenet je otpacima hrane sa brodova koji su doplovili iz Afrike.
U Bugarskoj i Rumuniji koje, kako je rekla, "gore" od zaraze afričkom kugom, epidemija traje već godinu-dve dana.
Milićević je rekla da je u Srbiji referentna labioratorija za ispitivanje afričke kuge Naučni institut za veterinarstvo Srbija, ali je praksa da kada se bolest prvi put pojavi u nekoj zemlji uzorci idu na potvrdu u neku od evropskih zemalja zbog čega su poslati u Madrid.
Aktuelno
Najnoviji broj
18. april 2024.
