14. novembar 2019.14. nov 2019.
Priča o padu aviona u Šapcu aprila 1928. godine
Čaršijska legenda o (ne)sreći
Jedina avionska nesreća u Šapcu. Utvrđeni uzroci različiti od priča stanovnika. Izbegnuta tragedija. Priča sa sudskim epilogom. Inspiracija za gradsku legendu o zaljubljenom avijatičaru. Između misterije, mašte i stvarnosti
Dok su mnoge snevale kako se tope u naručju jednog avijatičara, on je misli sakrivao samo u jednom pogledu. Za njega ne beše veće svetlosti od tame očiju jedne devojke. Još od prvog osmeha, srce ga je vinulo na sedmo nebo i danas će mladi vazduhoplovac krstariti zajedničkim nebom samo za nju, probijaće oblake, gledati svoj rodni grad kao na dlanu, a njoj će sa tog neba pasti jedan cvetić, buket kao potpis zaljubljenog letača.
Proleće postoji zbog ljubavi, a jedan dan kao da je krojio zaljubljeni genije umetnosti. Na beskrajnom plavetnilu samo po koji paperjasti oblačak, isključivo beli, drveće mirno, vetar svoju snagu proverava daleko od rute aviona „Brege 19“. April je rasprostrao najlepše ukrase zemljom i svodom. Napredovali su zajedno minuti i letelica. Baš dok je iznad Šapca zujao aeroplan, kapetan avi(j)ona, mladi vazduhoplovac video je stotine glava, a tražio samo jednu. Zenice koje je upijao sa zemlje, želeo je da pogleda dok ponosno pilotira, buket je već „svrbeo“ da aterira u dom poznate porodice.
Prepodnevni sati, negde oko deset, dan još u povoju, ali dovoljno odmakao da i najveće spavalice lenjo krckaju vreme. Letelica je sve niže, „čivijaši“ impresionirani, ni ne slute da gledaju početak nesreće. Jasno vide svaki detalj grba vazduhoplovstva Kraljevine SHS jasno gledaju u lik avijatičara, no piloti su za „raju“ onda nadljudi, ne greše, sve izgleda kao deo predstave. Zloslutni zvuk ne dopire do ušiju, tonovi pucnja kao da ne postoje. Gubitak kontrole izgleda kao kakva akrobacija, a onda neopisiv prasak, letelica probija zid kuće šabačkog zanatlije u Rabadžijskom šoru. Avi(j)on je pao. Elisa i motor su u kuhinji, krila stala na tavanu, a rep okačen na žicama iznad trotoara, izoštrava se pogled dok se razilazi prašina. Pilot je živ, kao i njegovi saputnici, spašavaju ih građani, a ostaje „svetsko čudo“. Kroz masu su se probili Ilija, Jovan i Nikola, fotografi, da zabeleže istoriju. Trenutak, dan, večnost slili su se u jedno.
Pričali su kasnije ljudi, prepričavali, život nije baš pravedan, ljubav je jedna ostala nedosanjana, kao i buket koji nikada nije sleteo pod prozor gde je namenjen. Avijatičar se kasnije oženio, lepa Šapčanka ne, do kraja života ostala je verna jednom dasi iz „letačkog čuda“, jednom koji praktično i nije bio njen...
Opširnije u štampanom izdanju.
Proleće postoji zbog ljubavi, a jedan dan kao da je krojio zaljubljeni genije umetnosti. Na beskrajnom plavetnilu samo po koji paperjasti oblačak, isključivo beli, drveće mirno, vetar svoju snagu proverava daleko od rute aviona „Brege 19“. April je rasprostrao najlepše ukrase zemljom i svodom. Napredovali su zajedno minuti i letelica. Baš dok je iznad Šapca zujao aeroplan, kapetan avi(j)ona, mladi vazduhoplovac video je stotine glava, a tražio samo jednu. Zenice koje je upijao sa zemlje, želeo je da pogleda dok ponosno pilotira, buket je već „svrbeo“ da aterira u dom poznate porodice.
Prepodnevni sati, negde oko deset, dan još u povoju, ali dovoljno odmakao da i najveće spavalice lenjo krckaju vreme. Letelica je sve niže, „čivijaši“ impresionirani, ni ne slute da gledaju početak nesreće. Jasno vide svaki detalj grba vazduhoplovstva Kraljevine SHS jasno gledaju u lik avijatičara, no piloti su za „raju“ onda nadljudi, ne greše, sve izgleda kao deo predstave. Zloslutni zvuk ne dopire do ušiju, tonovi pucnja kao da ne postoje. Gubitak kontrole izgleda kao kakva akrobacija, a onda neopisiv prasak, letelica probija zid kuće šabačkog zanatlije u Rabadžijskom šoru. Avi(j)on je pao. Elisa i motor su u kuhinji, krila stala na tavanu, a rep okačen na žicama iznad trotoara, izoštrava se pogled dok se razilazi prašina. Pilot je živ, kao i njegovi saputnici, spašavaju ih građani, a ostaje „svetsko čudo“. Kroz masu su se probili Ilija, Jovan i Nikola, fotografi, da zabeleže istoriju. Trenutak, dan, večnost slili su se u jedno.
Pričali su kasnije ljudi, prepričavali, život nije baš pravedan, ljubav je jedna ostala nedosanjana, kao i buket koji nikada nije sleteo pod prozor gde je namenjen. Avijatičar se kasnije oženio, lepa Šapčanka ne, do kraja života ostala je verna jednom dasi iz „letačkog čuda“, jednom koji praktično i nije bio njen...
Opširnije u štampanom izdanju.
Aktuelno
Najnoviji broj
18. april 2024.
