Danas SPC obeležava spomen na Prepodobnog Isidora Pelusiota, Prepodobnog Nikolaja i Svetog novomučenika Josifa.
Prepodobni Isidor Pelusiot
Rodom Misirac; sin uglednih roditelja i srodnik aleksandrijskih patrijaraha: Teofila i Kirila. Proučivši sve nauke svetske, on se odreče bogatstva i svetske slave i sav se predade duhovnom životu radi ljubavi Hristove. Bio je veliki i usrdni branitelj i tumač vere pravoslavne. Po tvrđenju istoričara Nikifora sveti Isidor je napisao preko deset hiljada pisama raznim licima, u kojima je jedne ukorevao, druge savetovao, treće tešio, četvrte poučavao: "Važnije je poučavati se dobrodeteljnom životu nego li krasnorečivom propovedanju", piše on u jednom pismu. U drugom veli: "Ako ko želi da mu se vrline pokažu velikim, neka ih smatra malim, i one će se zaista pokazati velikim". Prvo i osnovno pravilo za Isidora bilo je: prvo tvoriti, pa onda učiti, po primeru Gospoda Isusa. U vreme gonjenja svetog Zlatousta, kada se sav svet podeli u dva tabora, jedan za, a drugi protiv ovoga velikog stuba Pravoslavlja, sveti Isidor stade na stranu Zlatoustovu. On pisaše patrijarhu Teofilu, kakvo je veliko svetilo crkve Zlatoust, i moljaše ga da se okane nenavisti prema njemu. Poživeo je dugo, uradio mnogo, proslavivši Hrista Boga životom i perom i preselio se u Carstvo Hristovo oko 436. godine.
Tropar (glas 8): U tebi se, oče, sigurno spase bogolikost, jer si primivši Krst, sledio Hrista. Delima si učio prezirati telo, želeći više za dušu stvari besmrtne, zato i sa Anđelima, Sveti Isidore, raduje se duh tvoj.
Prepodobni Nikolaj Ovaj svetitelj beše sa ostrva Krita. Dođe u Carigrad da obiđe svoga srodnika Teodora, igumana manastira Studijskog, pa tu i osta, i zamonaši se. Kao monah Nikolaj prođe sve podvige radi spasenja svoje duše. U vreme gonjenja crkve od strane Lava Jermenina, Teodor i Nikolaj behu ljuto mučeni, unižavani bijeni goveđim žilama, najzad bačeni u tamnicu gde tamnovahu tri godine. Po smrti svetog Teodora Nikolaj posta igumanom studijskim. Još za života činio čudesa silom blagodati Božje. Tako: isceli od bolesti Evdokiju, ženu cara Vasilija, i Jelenu, ženu patrikija Manuila. Teofilu Melisenu, uglednom plemiću, kome se ne držahu deca, blagoslovi novorođenu kćerku i proreče da će živeti i mnogoplodna biti, što se i zbi na radost roditeljima. Na sam dan smrti prizva monahe i upita ih šta im nedostaje. Žita - odgovoriše monasi. Tada reče samrtnik: "Onaj koji je ishranio Izrailja u pustinji, poslaće i vama izobilno pšenice kroz tri dana". I zaista trećega dana doplovi pod manastir lađa puna žita, poslata od cara Vasilija. Preselio se u carstvo nebesko u sedamdeset petoj godini svoga života, 4. februara 868. godine.
Sveti novomučenik Josif Rodom iz Alepa. Primoravan od Turaka da se poturči, Josif ne samo da odbije to, nego počne izobličavati muhamedanske laži i hvaliti veru Hristovu. Zbog toga bi mučen i obezglavljen 1686. godine.
