27. februar 2020.27. feb 2020.
Biljne bolesti i štetočine unište godišnje do 40 odsto useva u svetu
Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) procenila je da biljne bolesti i štetočine unište godišnje do 40 odsto useva širom sveta u vrednosti 220 milijardi dolara, rekla je izvršna direktorka Udruženja za zaštitu bilja u Srbiji (Serbian Crop Protection Association, SECPA) Katarina Krinulović.
Ona je kazala da bi poljoprivredna proizvodnja trebalo da poraste za oko 60 odsto do 2050. godine da bi se prehranila svetska populacija.
U panel-diskusiji u okviru globalne kampanje u svetu "Zaštitimo bilje, zaštitimo život" kojom se obeležava Međunarodna godina zdravlja bilja, rekla je da biljke čine 80 odsto hrane ljudsi i proizvode 98 odsto kiseonika koji se udiše.
"Zdravlje bilja je sve više ugroženo, biljne bolesti i štetočine se pojavljuju sve ranije u sezoni i na mestima gde ranije nisu postojali, a tome su doprinele klimatske promene, ali i ljudske aktivnosti kao međunarodna trgovina i transport koje su omogućile i nehotično prenošenje bolesti i štetočina u nova staništa", rekla je Krinulović.
Dodala je da je zbog toga važno da se podigne svest ljudi o značaju zaštite i očuvanja zdravlja bilja, kako zbog stvaranja uslova za proizvodnju dovoljne koliine hrane za rastuću ljudsku populaciju, tako i u pogledu zaštite životne sredine i očuvanja ekosistema.
SECPA je, prema rečima Krinulović, inicirala sprovođenje kampanje o potrebi zaštite zdravlja bilja u Srbiji "kako bi se podigla svest domaće javnosti o značaju zaštite bilja jer se samo zajedničkim delovanjem može obezbediti održivi razvoj".
U okviru Međunarodne konvencije za zaštitu bilja (IPPC) sprovode se, kako je rekla, brojne mere sa ciljem da se zaštiti njihovo zdravlje.
Istakla je da Udruženje SECPA ima podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije jer se "samo zajedničkim delovanjem mogu postići rezultati, razmeniti iskustva na međunarodnom nivou i preneti dobra praksa iz EU u Srbiju".
Državni sekretar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Velimir Stanojević rekao je da država ulaže značajna sredstva u jačanje biljne proizvodnje dobrog kvaliteta i sa velikim prinosima.
"Srbija je potpisala Međunarodnu konvenciju o zaštiti bilja, a nadležnost za tu oblast u ministarstvu ima Uprava za zaštitu bilja", rekao je Stanojević.
Dodao je da je biljni svet ugrožen i da zaštitu treba obavljati prevencijom jer je manje komplikovana od lečenja.
Ministarstvo poljoprivrede, prema njegovim rečima, podržava inovativne programe i nove tehnologije i pomaže naučnim institucijama u stvaranju otpornih sorti biljaka.
On je upozorio da treba biti oprezan pri unosu biljaka iz inostranstva i da to treba čininiti samo uz sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti i da je EU propisala koje biljke treba da prati taj dokument, a da će Srbija uskladiti njene propise sa evropskim.
Prema rečima profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Alekse Obradovića zaštita zdravlja bilja treba da bude zadatak više naučnih disciplina kroz program integralne zaštite.
"Integralna zaštita treba da obezbedi zaštitu bez posledica, odnosno preventivno delovanje da se spreči bolest bilja, a tek na kraju upotrebe sredstva za zaštitu, ali da upotreba bude bezbedna", rekao je Obradović.
Istakao je da bakterija ksilela fastidioza (džylella fastidiosa) koja je registrovana u Severnoj i Južnoj Americi 2013. godine stigla u Evropu (Italiju, Španiju i Francusku) izuzetno štetna i da izaziva sušenje kod stotina različitih biljaka.
"Ne smemo ići iza problema, već ispred i sva saznanja moramo spuštati u praksu i kontinuirano edukovati poljoprivrednike", rekao je Obradović.
Predstavnik Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika Milan Bulajić rekao je da klimatske promene stvaraju mnoge probleme poljoprivrednicima jer su zime blage i štetočine ne uginu, već se na početku sezone javljaju u ogromnoj populaciji.
"Zbog klimatskih promena i leta su sušna pa i to utiče na zdravlje bilja", rekao je Bulajić i dodao da je neophodno edukovanje poljoprivrednika.
"U našem udruženju je oko 1.000 mladih poljoprivrednika i mi preko vajbera razmenjujemo znanje i iskustva", rekao je Bulajić.
Izvor Beta
Ona je kazala da bi poljoprivredna proizvodnja trebalo da poraste za oko 60 odsto do 2050. godine da bi se prehranila svetska populacija.
U panel-diskusiji u okviru globalne kampanje u svetu "Zaštitimo bilje, zaštitimo život" kojom se obeležava Međunarodna godina zdravlja bilja, rekla je da biljke čine 80 odsto hrane ljudsi i proizvode 98 odsto kiseonika koji se udiše.
"Zdravlje bilja je sve više ugroženo, biljne bolesti i štetočine se pojavljuju sve ranije u sezoni i na mestima gde ranije nisu postojali, a tome su doprinele klimatske promene, ali i ljudske aktivnosti kao međunarodna trgovina i transport koje su omogućile i nehotično prenošenje bolesti i štetočina u nova staništa", rekla je Krinulović.
Dodala je da je zbog toga važno da se podigne svest ljudi o značaju zaštite i očuvanja zdravlja bilja, kako zbog stvaranja uslova za proizvodnju dovoljne koliine hrane za rastuću ljudsku populaciju, tako i u pogledu zaštite životne sredine i očuvanja ekosistema.
SECPA je, prema rečima Krinulović, inicirala sprovođenje kampanje o potrebi zaštite zdravlja bilja u Srbiji "kako bi se podigla svest domaće javnosti o značaju zaštite bilja jer se samo zajedničkim delovanjem može obezbediti održivi razvoj".
U okviru Međunarodne konvencije za zaštitu bilja (IPPC) sprovode se, kako je rekla, brojne mere sa ciljem da se zaštiti njihovo zdravlje.
Istakla je da Udruženje SECPA ima podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije jer se "samo zajedničkim delovanjem mogu postići rezultati, razmeniti iskustva na međunarodnom nivou i preneti dobra praksa iz EU u Srbiju".
Državni sekretar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Velimir Stanojević rekao je da država ulaže značajna sredstva u jačanje biljne proizvodnje dobrog kvaliteta i sa velikim prinosima.
"Srbija je potpisala Međunarodnu konvenciju o zaštiti bilja, a nadležnost za tu oblast u ministarstvu ima Uprava za zaštitu bilja", rekao je Stanojević.
Dodao je da je biljni svet ugrožen i da zaštitu treba obavljati prevencijom jer je manje komplikovana od lečenja.
Ministarstvo poljoprivrede, prema njegovim rečima, podržava inovativne programe i nove tehnologije i pomaže naučnim institucijama u stvaranju otpornih sorti biljaka.
On je upozorio da treba biti oprezan pri unosu biljaka iz inostranstva i da to treba čininiti samo uz sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti i da je EU propisala koje biljke treba da prati taj dokument, a da će Srbija uskladiti njene propise sa evropskim.
Prema rečima profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Alekse Obradovića zaštita zdravlja bilja treba da bude zadatak više naučnih disciplina kroz program integralne zaštite.
"Integralna zaštita treba da obezbedi zaštitu bez posledica, odnosno preventivno delovanje da se spreči bolest bilja, a tek na kraju upotrebe sredstva za zaštitu, ali da upotreba bude bezbedna", rekao je Obradović.
Istakao je da bakterija ksilela fastidioza (džylella fastidiosa) koja je registrovana u Severnoj i Južnoj Americi 2013. godine stigla u Evropu (Italiju, Španiju i Francusku) izuzetno štetna i da izaziva sušenje kod stotina različitih biljaka.
"Ne smemo ići iza problema, već ispred i sva saznanja moramo spuštati u praksu i kontinuirano edukovati poljoprivrednike", rekao je Obradović.
Predstavnik Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika Milan Bulajić rekao je da klimatske promene stvaraju mnoge probleme poljoprivrednicima jer su zime blage i štetočine ne uginu, već se na početku sezone javljaju u ogromnoj populaciji.
"Zbog klimatskih promena i leta su sušna pa i to utiče na zdravlje bilja", rekao je Bulajić i dodao da je neophodno edukovanje poljoprivrednika.
"U našem udruženju je oko 1.000 mladih poljoprivrednika i mi preko vajbera razmenjujemo znanje i iskustva", rekao je Bulajić.
Izvor Beta
Aktuelno
Najnoviji broj
18. april 2024.
