PREPORUKE ZA ISHRANU U VANREDNOM STANjU

Kako bi preživeo i bio zdrav, čovek jede hranu koja mu osigurava energiju i esencijalne nutrijente. Uspešnost opstanka raznih populacija od Arktika do tropskih prašuma sa vrlo različitom dostupnom hranom (u rasponu od isključivo morskih organizama do isključivo hrane biljnog porekla) dokazuje postojanje instinkta za pravilan izbor hrane. Međutim, savremenom čoveku sa naglim promenama ponude hrane koja je uz to značajno drugačija nego pre stotinak godina, taj instinkt nedostaje i pri izboru hrane treba se osloniti na znanja o povezanosti ishrane i zdravlja.
U vanrednim okolnostima, sa kakvim se susrećemo danas,kada nam je socijalno distanciranje, boravak u kući i pranje ruku najače u borbi sa globalnim naprijateljem zvanim COVID-19, imamo još jedno, a to je PRAVILNA ISHRANA.
Poštovani građani Mačvanskog Okruga i šire, nemojte upotrebiti ovo oružje protiv sebe samih. Kako?
Pravilna ishrana je preduslov telesnog i duševnog zdravlja. Ako imate uravnoteženu ishranu sa svakodnevnim optimalnim unosom svih hranjivih materija (proteina, masti, ugljenih hidrata, vode, minerala i vitamina), jačate svoj imunološki sistem i bićete spremniji da se izborite sa eventualnom infekcijom.

ŠTA ZNAČI OPTIMALNI UNOS HRANE U VANREDNIM OKOLNOSTIMA?

Poštovanigrađani, ishranajeprostamatematika:
UNOS = POTROŠNjA, koliko ste danas pojeli, toliko morate potrošiti. Naše telo svaki višak prevodi u masti. Ono je neverovatna fabrika, iz šećera napravi mast, iz proteina napravi mast, iz proteina napravi šećer i to radi jedan neverovatan organ jetra. Kako je u ovim vanrednim okolnostima preporuka da se što manje krećemo i da iz kuće izlazimo samo kada moramo, naravno sa maskom i rukavicama (ako nema rukavica često pranje i dezinfekciju ruku), onda i naša ishrana treba da bude prilagođena tome.
-Ne treba praviti velike zalihe hrane, pa se onda jede da „ne propadne“. U zemlji Srbiji se ne umire od gladi;
-Izbegavati kupovinu slatkiša, grickalica, u ovim okolnostima najbolje ih uopšte ne konzumirati;
-Namirnice koje se termički ne obrađuju, dobro oprati higijenski ispravnom vodom za piće, a one koje se termički obrađuju, dobro termički obraditi;
-Voditi računa o rokovima upotrebe na gotovim proizvodima;
-Ne koristiti iste čaše, tanjire i pribor sa ukućanima, a nakon upotrebe dobro oprati higijenski ispravnom vodom i deterdžentom;
-Ne deliti višak hrane po komšiluku;
-Voda je namirnica broj jedan. Neophodno je svakodnevno uneti dovoljno tečnosti, posebno stare osobe, mala deca, trudnice i doilje. Najbolji napitak je higijenski ispravna voda za piće gradskog vodovoda ili flaširana ne gazirana slabo-mineralna voda, ali mogu i limunade i čajevi bez šećera i bez meda. Izbegavati sokove kako gazirane tako i ne gazirane i sokove iz domaće radinosti;
-Uobičajene porcije prepoloviti jer se ne krećete. Umesto standardnog tanjira uzmite manji. Polovina tanjira neka bude povrće (uglavnom zeleno lisnato a druga polovina podeljena između mesa ili ribe i ugljenih hidrata;
-Potrudite se da imate tri glavna obroka, užine u ovim okolnostima možete i preskočiti;
-Umesto slatkiša posle obroka uzmite voće;
-Ograničite unos voća, ne pravite „smutije“, jer je onda unos voća veći;
-Ne jedite između obroka;
-Ovo je vreme Uskršnjeg posta, pa osobe koje poste konzumiraju velike količine ugljenih hidrata (hleb, razno testo, krompir, pasulj, slatkiši, džemovi) to nije post. Post je između ostalog i uzdržavanje od hrane. Posna hrana mogu biti i slatki kupus, kelj, karfiol, tikvice, spanać, blitva, zelje, sremuš, praziluk i td...;

-ENERGETSKI UNOS KOD DECE u ovim okolnostima je takođe manji jer i njihovo kretanje treba da bude ograničeno. Pa evo prilike da svom detetu pripremite obrok, za koji do juče niste imali vremena. Kačamak sa mlekom, popara sa sirom, prženice sa jogurtom, palačinke sa kajmakom, proja sa sirom i šunkom su za njih svakako bolji izbor nego pecivo ili hamburger.Unos slatkiša bilo bi poželjno da bude ograničen na jednom nedeljno, a umesto grickalica napravite im štapiće od šargarepe i kelerabe...budite kreativni;

-PROFESIONALNI SPORTISTI bi trebalo da koliko je to moguće i u meri koliko je to moguće, vežbaju kod kuće uz smanjen unos hrane i bez suplementacije;

-NE REŠAVAJTE SVOJE UNUTRAŠNjE STRAHOVE I DOSADU HRANOM. Hrana nije duda-varalica. Postoji mnogo toga što možete raditi i na taj način odagnati negativne misli i ulepšati sebi dan. Očistite svaki kutak svog doma. Očistite i uredite svoje terase. Mnoge terase na žalost izgledaju kao smetlišta. Čitajte, rešavajte ukrštenice, vezite, heklajte, složite svoje fotografije i dokumenta.....toliko toga možete raditi za šta ranije niste imali vremena.SAMO NEMOJTE JESTI VAN OBROKA;

-VEŽBAJTE KOD KUĆE. Možda imate neku kućnu spravu za vežbanje ili ćete svaki dan uraditi neke vežbe na nekoj prostirci;

-NE KORISTITE RAZNE NEPROVERENE PREPARATE/LEKOVE za „JAČANjE IMUNITETA“. Lek za COVID-19 ne postoji. Jedini lek i jedina zaštita je da slušate preporuke struke i jačate svoj duh;

-Ne prekidajte svoju uobičajenu terapiju ukoliko bolujete od neke hronične bolesti;
-OSOBE KOJE IMAJU NEKO BUBREŽNO OBOLjENjE, OBOLjENjE JETRE ILI GIHT, moraju značajno smanjiti unos proteina (jaja, meso,mleko i mlečni proizvodi);

-OSOBE OBOLELE OD ŠEĆERNE BOLESTI posebnu pažnju treba da obrate na unos ugljenih hudrata (hleb, razna testa, slatkiši) i masti. Insulin je jednako važan i u metabolizmu masti kao i šećera. Redovno kontrolišiteglikemiju.
Poštovani građani, date preporuke su u cilju očuvanja vašeg zdravlja. Hrana može biti izvor različitih bolesti. Ne bi bilo dobro da se razbolite i tako dodatno ugrozite sebe odlazeći kod lekara, a i dodatno opteretite zdravstveni sistem koji je već vidno opterećen.

Osobe koje već imaju neko hronično oboljenje, lakše će se nositi sa njim ako vode računa o svojoj ishrani i na kraju, ne treba da dobijete višak kilograma dok ste u izolaciji. Gojaznost je bolest s jedne strane i faktor rizika sa druge.

Sačuvajte sebe, sačuvajte nas.
VAŠ ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLjEŠABAC