23. april 2020.23. apr 2020.
IZ NORVEŠKE: DR TATJANA ŽIVKOVIĆ
Ne želim da budem nigde osim ovde
Prema mojim prognozama, u Srbiji bi vrhunac pandemije trebalo da bude od sredine maja do početka juna. Čim broj počne da opada, smanjiće se i restriktivne mere. U Italiji bi već početkom maja trebalo da bude vrhunac, koji je u Kini već dostignut i sada je plato, niti pada, niti se povećava. Posle toga bi trebalo da bude opuštenije, možda će početi da rade škole, a ljudi malo više da se kreću, što bi bilo dobro, trebalo bi da podignemo imunitet
O doktoru fizike, Tatjani Živković, pisali smo u našem napisu „Polarna svetlost Srbije“ (17.08.2017), u okviru feljtona Uspešni Šapčani. U Norvešku je otišla u 21, a doktorirala u 31. godini. Kada je (u Švedskoj) završila postdoktorske studije, zaposlila se u jednoj od najstarijih norveških firmi kao data scientist. Uglavnom se bavi programiranjem, a za analizu podataka koristi statističke metode i probabilističku fiziku. U prestonici Norveške živi sa suprugom, Jun-arom sa kojim ima dva sina, Adrijana i Stevana.
Prošli put si nam rekla da si, otkada živiš u Oslu, više vezana za Šabac nego u detinjstvu i da koristiš svaku priliku da dođeš u rodni grad. Kako je danas, u vreme svetske pandemije? Da li ti nedostaje Šabac?
- Šabac uvek nosim u svom srcu, ali sada, u situaciji u kojoj smo se našli, prvi put mi ne nedostaje, verovatno zato što nikome ništa ne nedostaje iz trenutno raspoloživog sveta, osim, možda, sećanja.. Volim da budem na jugu Evrope, gde je i moj Šabac, rado sam odlazila u Italiju, Grčku, Španiju... Sada ne želim da budem nigde osim ovde gde jesam, zato što imam najveće šanse da izađem iz kuće zbog male gustine naseljenosti.
Kako je organizovan život u Oslu u ovom (ne)vremenu?
- Mogu da znam onoliko koliko pročitam u novinama, pošto se ne družimo ni sa kim već četiri nedelje. Deca ne idu u školu, mi ne idemo na posao. Priroda mog posla je takva da mogu da radim od kuće, za kompjuterom. Ne viđamo se ni sa kim. Pre dve nedelje, naše komšije koje su iz Novog Sada, došle su u naše malo dvorište i družili smo se na preporučenij razdaljini. Inače, svaki dan izlazimo, šetamo, trčimo, vozimo skejtbord i ne nosimo maske, jer nemamo kontakt sa drugim ljudima. Nema potrebe da nam uvedu policijski čas zato što je, kako sam već rekla, mala gustina naseljenosti. Zanimljivo, uvek mi je u Norveškoj to smetalo, kao da smo stalno u karantinu, a sada mi je drago zbog toga. U centru Osla, gde ima puno stranaca, mnogo je veća gustina naseljenosti i tamo je, verovatno, najveći izvor korone.
Ima li panike?
- Nisam primetila. Ja sam se uspaničila samo jednom, pre 22 dana, kada su se odlučili za vanredne mere. Tada su ljudi kupovali povrće, toalet papir, pelene i slično. Od tada, ne primećujem paniku. Ljudi su dosta opušteni, viđam ih kada je lepo vreme, ponekad bake kako igraju fudbal sa decom, ali to nije pravilo. U Norveškoj, stari ljudi ne žive sa decom i unucima, nego u svojim stanovima, ili staračkim domovima i na taj način imaju manju šansu da se zaraze. U normalnim okolnostima, stariji ljudi bi sada bili na Kanarskim ostrvima, ili na jugu Španije, u svojim vikendicama.
Bojiš li se?
- Ne bojim se uopšte, ne smem da se bojim zato što mislim da ovo može da potraje sigurno još mesec dana, a možda i duže i, ako se budem plašila, onda ću psihički biti veoma nestabilna. Mislim da bi svi trebalo da se potrudimo da ostanemo ne samo fizički, nego i psihički zdravi. To je jako važno. Vidim da ljudi počinju da bivaju nestabilni, a ovo je tek početak. Kada kažem da se ne plašim, preciznije bi bilo – ne dozvoljavam sebi da se plašim.
Prema tvojim prognozama, odnosno, grafikonima koje radiš, kada će da eskalira pandemija, a kada će početi da opada?
- U Srbiji bi vrhunac pandemije trebalo da bude od sredine maja do početka juna, ne kraj, nego najveći broj slučajeva. Čim broj počne da opada, smanjiće se i restriktivne mere. U Italiji bi već početkom maja trebalo da bude vrhunac, koji je u Kini već dostignut i sada je plato, niti pada, niti se povećava. Posle toga bi trebalo da bude opuštenije, možda će početi da rade škole, a ljudi malo više da se kreću, što bi bilo dobro, trebalo bi da podignemo imunitet.
Na koji način radiš grafikone?
- Razmatram dva slučaja. Prvi slučaj: Model je sa 3 diferencijalne jednačine, gde su 3 nepoznate broj podložnih bolesti, broj zaraženih i broj imunih (ozdravljeni i mrtvi). Broj zaraženih iz modela upoređujem sa podacima iz zdrastvenih institucija. Parametri modela su “koliko je osoba dana zarazna” i “koliko ljudi oko sebe može da zarazi”. Ovaj drugi parametar sam smanjila sa 3 na 2 čoveka, pošto je uveden karantin u Srbiji.
Drugi slučaj: tu dopuštam da se broj ljudi koje jedan čovek može da zarazi spontano menja i varira, pre i posle uvođenja policijskog časa. Razlog za “spontano” menjanje parametra je što se ljudi više druže kada je lepo vreme, činjenica da su pojedini ljudi podložniji virusu od drugih, i drugo. Model u prvom slučaju se zove “deterministički” jer je sasvim određen i predvidiv. U drugom slučaju je stohastički, jer parametar koji se “spontano” menja utiče na nepredvidivo ponašanje sistema.
„Pre neki dan pronašla sam bazu sa Univerziteta Džon Hopkins, gde sve zdravstvene ustanove u svetu šalju podatke. Na osnovu tih podataka, pravim grafikone za svaki dan i mogu da uporedim trendove rasta u raznim zemljama. Taj trend u Srbiji je mnogo blaži nego u zemljama sa kojima sam je poredila u grafikonu. Uvek prikazujem broj slučajeva obolelih na 10.000 stanovnika. Tako je lakše upoređivati zemlje.“
ju vanredne mere, iako su došle preko noći, pre tri nedelje. Imamo sreće zbog kretanja jer je mala naseljenost, ali je sve odmah zatvoreno - frizerski saloni teretane i, naravno, kladionice. Najgori dan je bio prošle nedelje. Tada smo imali 385 registrovanih. Manje smo pogođeni, ne samo zbog gustine naseljenosti, nego i zbog navika ljudi koji se inače rado mimoilaze, ne ljube se, ne grle, nemaju mnogo kontakata sa drugima.“
M.Filipović
Prošli put si nam rekla da si, otkada živiš u Oslu, više vezana za Šabac nego u detinjstvu i da koristiš svaku priliku da dođeš u rodni grad. Kako je danas, u vreme svetske pandemije? Da li ti nedostaje Šabac?
- Šabac uvek nosim u svom srcu, ali sada, u situaciji u kojoj smo se našli, prvi put mi ne nedostaje, verovatno zato što nikome ništa ne nedostaje iz trenutno raspoloživog sveta, osim, možda, sećanja.. Volim da budem na jugu Evrope, gde je i moj Šabac, rado sam odlazila u Italiju, Grčku, Španiju... Sada ne želim da budem nigde osim ovde gde jesam, zato što imam najveće šanse da izađem iz kuće zbog male gustine naseljenosti.
Kako je organizovan život u Oslu u ovom (ne)vremenu?
- Mogu da znam onoliko koliko pročitam u novinama, pošto se ne družimo ni sa kim već četiri nedelje. Deca ne idu u školu, mi ne idemo na posao. Priroda mog posla je takva da mogu da radim od kuće, za kompjuterom. Ne viđamo se ni sa kim. Pre dve nedelje, naše komšije koje su iz Novog Sada, došle su u naše malo dvorište i družili smo se na preporučenij razdaljini. Inače, svaki dan izlazimo, šetamo, trčimo, vozimo skejtbord i ne nosimo maske, jer nemamo kontakt sa drugim ljudima. Nema potrebe da nam uvedu policijski čas zato što je, kako sam već rekla, mala gustina naseljenosti. Zanimljivo, uvek mi je u Norveškoj to smetalo, kao da smo stalno u karantinu, a sada mi je drago zbog toga. U centru Osla, gde ima puno stranaca, mnogo je veća gustina naseljenosti i tamo je, verovatno, najveći izvor korone.
Ima li panike?
- Nisam primetila. Ja sam se uspaničila samo jednom, pre 22 dana, kada su se odlučili za vanredne mere. Tada su ljudi kupovali povrće, toalet papir, pelene i slično. Od tada, ne primećujem paniku. Ljudi su dosta opušteni, viđam ih kada je lepo vreme, ponekad bake kako igraju fudbal sa decom, ali to nije pravilo. U Norveškoj, stari ljudi ne žive sa decom i unucima, nego u svojim stanovima, ili staračkim domovima i na taj način imaju manju šansu da se zaraze. U normalnim okolnostima, stariji ljudi bi sada bili na Kanarskim ostrvima, ili na jugu Španije, u svojim vikendicama.
Bojiš li se?
- Ne bojim se uopšte, ne smem da se bojim zato što mislim da ovo može da potraje sigurno još mesec dana, a možda i duže i, ako se budem plašila, onda ću psihički biti veoma nestabilna. Mislim da bi svi trebalo da se potrudimo da ostanemo ne samo fizički, nego i psihički zdravi. To je jako važno. Vidim da ljudi počinju da bivaju nestabilni, a ovo je tek početak. Kada kažem da se ne plašim, preciznije bi bilo – ne dozvoljavam sebi da se plašim.
Prema tvojim prognozama, odnosno, grafikonima koje radiš, kada će da eskalira pandemija, a kada će početi da opada?
- U Srbiji bi vrhunac pandemije trebalo da bude od sredine maja do početka juna, ne kraj, nego najveći broj slučajeva. Čim broj počne da opada, smanjiće se i restriktivne mere. U Italiji bi već početkom maja trebalo da bude vrhunac, koji je u Kini već dostignut i sada je plato, niti pada, niti se povećava. Posle toga bi trebalo da bude opuštenije, možda će početi da rade škole, a ljudi malo više da se kreću, što bi bilo dobro, trebalo bi da podignemo imunitet.
Na koji način radiš grafikone?
- Razmatram dva slučaja. Prvi slučaj: Model je sa 3 diferencijalne jednačine, gde su 3 nepoznate broj podložnih bolesti, broj zaraženih i broj imunih (ozdravljeni i mrtvi). Broj zaraženih iz modela upoređujem sa podacima iz zdrastvenih institucija. Parametri modela su “koliko je osoba dana zarazna” i “koliko ljudi oko sebe može da zarazi”. Ovaj drugi parametar sam smanjila sa 3 na 2 čoveka, pošto je uveden karantin u Srbiji.
Drugi slučaj: tu dopuštam da se broj ljudi koje jedan čovek može da zarazi spontano menja i varira, pre i posle uvođenja policijskog časa. Razlog za “spontano” menjanje parametra je što se ljudi više druže kada je lepo vreme, činjenica da su pojedini ljudi podložniji virusu od drugih, i drugo. Model u prvom slučaju se zove “deterministički” jer je sasvim određen i predvidiv. U drugom slučaju je stohastički, jer parametar koji se “spontano” menja utiče na nepredvidivo ponašanje sistema.
BROJ OBOLELIH NA 10.000 LjUDI
„Pre neki dan pronašla sam bazu sa Univerziteta Džon Hopkins, gde sve zdravstvene ustanove u svetu šalju podatke. Na osnovu tih podataka, pravim grafikone za svaki dan i mogu da uporedim trendove rasta u raznim zemljama. Taj trend u Srbiji je mnogo blaži nego u zemljama sa kojima sam je poredila u grafikonu. Uvek prikazujem broj slučajeva obolelih na 10.000 stanovnika. Tako je lakše upoređivati zemlje.“
DISCIPLINA SEVERA
„U Norveškoj svi prihvata
ju vanredne mere, iako su došle preko noći, pre tri nedelje. Imamo sreće zbog kretanja jer je mala naseljenost, ali je sve odmah zatvoreno - frizerski saloni teretane i, naravno, kladionice. Najgori dan je bio prošle nedelje. Tada smo imali 385 registrovanih. Manje smo pogođeni, ne samo zbog gustine naseljenosti, nego i zbog navika ljudi koji se inače rado mimoilaze, ne ljube se, ne grle, nemaju mnogo kontakata sa drugima.“M.Filipović
Aktuelno
Najnoviji broj
18. april 2024.
