Sve zavisi od pacijenta

Prof. dr Nebojša Knežević, Šapčanin koga u Americi zovu dr Nik, jedan od vodećih anesteziologa i lekara iz oblasti terapije bola u državi Ilinois i vanredni profesor na tamošnjem univerzitetu. Šef je odseka za nauku i edukaciju na Katedri za anesteziju i Centra za kliničke studije gde radi na ispitivanju novih lekova. Razgovarali smo sa njim o aktuelnoj svetskoj pandemiji.

Moje prvo pitanje je i centralno: Kako lekari širom sveta leče kovid19, s obzirom da je korona virus nepoznanica?

- Vaše pitanje jeste ključno, ali, na žalost, nemam adekvatan odgovor. Sve zavisi od bolnice do bolnice, od odeljenja do odeljenja, čak od smene do smene. U suštini, zavisi od pacijenta i njegove situacije zato što je sve ovo novo za sve, jedinstveni protokol ne postoji. Niko se i ne usuđuje da napravi protokol. Svakome je data sloboda. U Americi, lekari prvi put imaju sitaciju da neće krivično odgovarati za metodu koju su primenili u lečenju nečega što je potpuno nepoznato. Date su se neke smernice, npr od evropskog i američkog Udruženja anesteziologa, ali se svako ograđuje i daje lekarima širom odrešene ruke.

Dakle, lekovi su eksperimentalni?
- Postoji dosta eksperimentalnih lekova kao što je hidrohlorokin, koji ne deluje uspešno na svakog pacijenta. U Srbiji postoji hlorokin, koji je “nečistija“ verzija tog leka i ima još više neželjenih efekata. Ovi lekovi ne smeju da se primenjuju van bolničkih uslova baš zbog tih neželjenih dejstava, deluju štetno na srce, mogu da dovedu do aritmije, ili težih tegoba. Sa respiratorima je takođe velika nepoznanica. Lekari su, prateći regularne smernice za neke druge bolesti, postavljali sve pacijente na respiratore kada bi im oksigenacija pala ispod 80, pa se ispostavilo da je to dovodilo do velike smrtnosti - Kinezi su imali čak oko 90%, ali je prosek oko 50% smrtnih ishoda kod ljudi koji završe na respiratoru. Pacijenti provode u proseku oko dve nedelje na respiratoru, što nije uopšte bezazleno, jer one koji izađu čeka dug proces rehabilitacije.

Zbunjuje i činjenica da postoji nekoliko različitih tipova istog virusa. To bi bilo i logično, s obzirom da neki ljudi nemaju nikakve simptome, drugi veoma teške, a kod nekih dođe do smrtnog ishoda?
- To je jedini način da se objasni otkud tolika razlika. Sreća je da većina ljudi ima blage simptome i da im ne treba nikakvo lečenje. Sve dok ne postoji problem sa disanjem, ako je na nivou prehlade sa temperaturom i malaksalošću, ne bi trebalo ni ići u bolnicu, nego primenjivati klasičnu terapiju za virusnu infekciju – što više tečnosti, vitamina C i D, koji se pokazao kao veoma efikasan. Mi smo ovde povećali unos vitamina D. Ako dođe do potrebe za kiseonikom, stvarno je veoma nepredvidivo. Generalno, većina pacijenata ima prateća oboljenja – gojaznost, hipertenziju, dijabetes, opstruktivne bolesti pluća...

Postoje različiti testovi. Možete li da nam kažete koji su pouzdani?
- Najbolji su, ispostavilo se, testovi PSR metode na čije se rezultate čeka dva dana. Veliko je pitanje efikasnosti svih testova. Imamo trudnu pacijentkinju, koja na skeneru ima sliku kao da ima kovid19, a oba testa koja su rađena, dala su negativan rezultat. Mi smo dobili dvadeset brzih testova na dan za našu bolnicu. U Americi je samo 1% ljudi testiran, dakle, urađeno je oko tri miliona testova na 300 miliona stanovnika. To znači da su i brojevi koje dobijamo relativni.

Šta možemo, prema Vašem mišljenju, da očekujemo u neposrednoj budućnosti?
- Nemoguće je prognozirati. Mi smo sve elektivne, hirurške i ostale procedure otkazali do 1. maja. Nadam se da smo pregurali polovinu. Setim se mog ujaka koji mi je u četvrtoj godini fakulteta, kada sam se pitao da li ću moći da izguram ispite, rekao: „Znaš li dokle zec beži u šumu? Do pola, a od pola beži iz šume“. Niko ne može da predvidi kraj, ali definitno će ići polako. Ovo će trajati bar još mesec, dva dok se ne budemo vratili u normalu. Distanciranje i nošenje maski potrajaće i duže, dok se ne pronađe adekvatan lek, kobinacija lekova, ili vakcina. Farmaceutske kompanije ubrzano rade na tome, ostaje nam da vidimo šta će od svega toga da ispadne.

Kakva je situacija u Čikagu?
- Od 17. marta zatvorene su škole, a od 21. uvedeno je ograničeno kretanje, što znači da je zabranjeno okupljanje na otvorenom, ali svako može da prošeta kad poželi u toku dana. Ljudi su prilično samodisciplinovani, obavezno je nošenje maski u zatvorenom prostoru, što je dobro jer tako štitimo jedni druge... Ovde se računa na samosvest ljudi, nema rigoroznih zabrana, a rezultati su evidentni.

Mislite li da policijski čas nije neophodan?
- Mislim da je surovo ograničavati kretanje ljudima na taj način. Ne vidim logiku u tome da se ljudi zatvore u kuće, a onda ih pustiti nekoliko sati da prave gužvu u prodavnicama. Ljudi bi trebalo da se zaštite i “rade“ na svom imunitetu. Lakše je onima koji imaju dvorište, ili bar balkon i terasu, a šta da rade oni koji su zatvoreni u stanovima, hronični bolesnici, penzioneri koji bi trebalo da šetaju? Kako da steknu imunitet ako su konstantno u kući?

Šta poručujete sugrađanima?
- Da shvate da je situacija ozbiljna. Dakle, detaljno i temeljno prati ruke posle povratka kući i dodirivanja namirnica ili bilo čega napolju, poštovati distancu, nositi makse u zatvorenom prostoru, ali kada se ukaže prilika, izaći i šetati, ne u grupama, ali biti na svežem vazduhu. Češće pranje i sredstva za dezinfekciju ruku mogu više da pomognu od rukavica. Izbegavati kontakte, druženja... Najvažnije, ostati optimističan, čuti se sa rodbinom i prijateljima, konzumirati što manje informacija, jer to može negativno da se odrazi na psihu. Trebalo bi uzeti neku lepu knjigu i opustiti se.

NE TREBA RIZIKOVATI
„Porede obolele od gripa protekle godine sa konstatacijom da nije bila veća smrtnost nego što je sada, ali zaboravljamo da smo mi bar mesec dana u kućama, pod strogim merama, da je sve zatvoreno i, ako pod takvim režimom imamo iste brojeve, onda to nije isto. Definitivno, ozbiljni slučajevi koji su došli u našu bolnicu su nešto što do sada niko nije video. Činjenica je da neki ljudi završe na respiratorima i smrtnim ishodom i kod običnog gripa, ali ne sa ovakvim kliničkim slikama. Ko može da garantuje da će se naći u 80% lakših slučajeva? Ne treba rizikovati.“

SVE SE MENjA IZ DANA U DAN
„Najsigurnije se osećam u jedinicama intenzivne nege, gde imam kompletnu opremu i znam sa čim imam posla, van toga sve je pitanje. Veliki procenat, oko 30% ljudi je bez simptoma, što znači da ne znam da li je neko od pacijenta koje pregledam u bolnici potencijalni nosilac virusa, a koristim samo hiruršku masku. Ovo je haos na planetarnom nivou. Iz dana u dan sve se menja, svi se uklapaju, prilagođavaju. Nama je do pre dve nedelje bila zabranjena maska u bolnici da se ne bi unosio strah među pacijente. Od prošle nedelje uvedena je polisa da svi moraju obavezno da nose maske.“