18. maj 2020.18. maj 2020.
U dalekom Šangaju - Ema Uzejrović
Šapčanka u Kini
Prva poseta tokom studija. Predavač na Šangajskom internacionalnom univerzitetu. Srpski osvaja Kinu. Iskreno prijateljstvo dva naroda. Video podrške Srbiji iz Kine
Mlada Šapčanka Ema Uzejrović pre pet godina rodni grad na obali Save zamenila je za višemilionski Šangaj u Republici Kini. Prvi put se sa Dalekim istokom susrela tokom studija, kada se na prvi pogled zaljubila u drevnu civilizaciju nekadašnjeg carstva. San da Kina bude njen novi dom ostvarena je po sticanju diplome Filološkog fakulteta i ukazivanjem prilike za dodatno akademsko usavršavanje.
-Posle završenih osnovnih studija, otišla sam u Šangaj na master studije. Kako sam studirala kineski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu po završetku studija sam dobila stipendiju Narodne Republike Kine za nastavak obrazovanja u Šangaju, na fakultetu na kom inače danas radim. Tamo sam, na Šangajskom univerzitetu za međunarodne studije (Shanghai International Studies University), završila master za kinesko-englesko prevođenje i u toku mastera sam pomagala oko organizacije nastave za srpski jezik. S obzirom na prethodnu saradnju, iako po zanimanju nisam lektor, fakultet je odlučio da me zaposli kao inostranog pomoćnika u predavanju srpskog jezika - kaže Ema za „Glas Podrinja“ o svom odlasku u daleki megalopolis na obali Pacifika, gde boravi od 2015. godine. Iako je pandemija izazvana korona virusom proteklih meseci centralna tema svetskih i lokalnih medija odlučili smo da okosnica razgovora bude Kina iz drugog ugla.
Da li je bilo teško napustiti rodni grad, zemlju i otići nekoliko hiljada kilometara daleko?
Naravno, mislim da takva odluka nikome nije laka. Smatram da svako ko ode negde daleko da živi treba da ima jasan cilj i sledi svoje snove. Za bilo kakvu vrstu uspeha je potrebno bar malo odricanja ili žrtve. S obzirom na to, iako mi porodica, prijatelji i Srbija uvek nedostaju, volim svoj posao i život u Kini, a svakako sam zahvaljujući društvenim mrežama u svakodnevnom kontaktu sa najbližima, tako da mi to nije toliko teško.
Kako je izgledao prvi susret sa drugom kulturom, možemo reći i civilizacijom?
Prvi put sam otišla u Kinu posle prve godine fakulteta, sa samo 20 godina, na letnji kurs kineskog jezika u Pekingu. Sećam se da mi je sve to delovalo neverovatno! Inicijalni susret sa Kinom bio je jako zanimljiv. Jedva sam čekala da sve ono o čemu sam učila, vidim, i bila sam oduševljena! Jako mi se dopao njihov način života, ishrana, arhitektura, njihov odnos prema prirodi, parkovi, zdrav život. Sve me je oduševilo i od prvog trenutka sam znala da ću jednog dana i živeti u Kini!
Da li se samo nama čini da je Istok “drugi svet”, ili je zaista tako?
Sigurno da jeste! Neminovno je da postoje kulturološke razlike i razlike u svemu onome što čini jedan narod, jednu kulturu i jednu državu. Kinu je stvarno teško opisati rečima! Mislim da sve dok neko ne otputuje tamo i ne vidi sve to što je čini posebnom, ne može ni da zamisli koliko su zemlja i narod divni. Topla preporuka svima da posete Kinu, ili bar da pročitaju neku knjigu ili pogledaju reportažu! Sigurna sam da će uživati i naučiti mnoštvo novih stvari.
Da li može da se uporedi sistem obrazovanja u Kini, i istaknu eventualne prednosti, ili mane u odnosu na ovdašnji?
Što se tiče obrazovanja, nekih velikih razlika nema, posebno kada je u pitanju fakultetsko obrazovanje. Kina i uopšte roditelji mnogo ulažu u obrazovanje dece. Ona od malih nogu počinju sa učenjem stranih jezika i imaju dosta vannastavnih aktivnosti. Taj trend se, čini mi se, nastavlja do kraja obrazovanja. Uči se vredno i radi se naporno!
Za ljude u našoj zemlji je zanimljivost da decu u Kini podučavate srpski jezik?
Da! Fakultet na kom radim je jedini fakultet u Šangaju na kom je srpski jezik glavni predmet i to me čini jako srećnom. Osim Šangaja, srpski jezik se može studirati i u još nekoliko gradova širom Kine.
Kako izgleda nastava i kakvi su utisci?
Radim sa studentima prve godine koji su počeli da uče srpski sredinom septembra prošle godine. Oni su jako vredni, zavoleli su naš jezik i Srbiju i uvek daju svoj maksimum. Ćirilično pismo su savladali u roku od nedelju dana, padeži im idu super, izgovor im je odličan. Da budem iskrena, nadmašili su sva moja očekivanja!
S druge strane, zadajem im diktate svake nedelje, a svake dve test, kao i usmene vežbe. Radi se „punom parom“! Čak i sad, u vreme epidemije, iako imamo onlajn predavanja, nijednog trenutka nisu izgubili motivaciju. Oni su stvarno moja neiscrpna snaga i energije.
Da li možda postoji neka jezička barijera ukoliko neko ne govori kineski, a ni engleski jezik?
Što se tiče jezičke barijere na časovima nemamo problema. Govorim i kineski sa njima, a imali smo predavanja o Srbiji i srpskoj kulturi na engleskom. Sada već koriste i srpski. Trudim se da koristimo srpski jezik u svakodnevnoj komunikaciji što je više moguće.
Kada je u pitanju jezička barijera, mislim da nisam najbolja osoba koja bi odgovorila na to pitanje. Pretpostavljam da je strancima koji dođu u Kinu, a ne pričaju kineski, teško u početku, ali da se posle ili naviknu, ili nauče nešto kineskog što je dovoljno za osnovnu komunikaciju. Većina mladih Kineza govori engleski, tako da uvek postoji neko ko može da pomogne.
Kada uporedimo đake u Kini i Srbiji, da li postoji neka razlika u njihovom pristupu učenju?
Iskreno mislim da je sve individualno. Svaki učenik je jedinstven. Neki su više okrenuti društvenim naukama i možda imaju kreativniji pristup učenju. Drugi imaju više afiniteta ka prirodnim naukama i imaju sistematski pristup učenju. Smatram da svako treba da upozna sebe i da zna koji način učenja i metode mu najviše odgovaraju i shodno tome pokuša da ih primeni u svakoj situaciji. Kao profesor, smatram da ni decu ni studente ne treba stavljati u isti kalup, već treba podsticati različitost. Stoga ne bih poredila naš i njihov pristup učenju, jer mislim da ne bi trebalo generalizovati takve stvari. Ono što mogu da kažem jeste da su izuzetno vredni i radni i da je to sigurno jedan od razloga zbog koga su toliko i uspešni!
Koliko je ljudima u Kini Srbija poznata?
Starijim ljudima u Kini je Jugoslavija i dalje poznatija od Srbije, i svaki put se obraduju kada čuju da neko dolazi iz “Jugoslavije”. Naravno, među njima većina zna za Srbiju, a čini mi se da skoro svako, ne samo da zna za Srbiju, već i želi da poseti Srbiju. Kao što smo u poslednje vreme mogli da vidimo na televiziji, odnos između Kine i Srbije je odličan, bez ikakve sumnje smo “čelični prijatelji” i verujem da ćemo uvek biti tu jedni za druge i da će naše čelično prijateljstvo postajati sve čvršće i čvršće.
Mnogi su imali priliku da nedavno pogledaju video podrške iz Šangaja, koji su snimili učenici naše sagovornice. Mladi iz daleke zemlje uputili su reči podrške Srbiji u borbi protiv korona virusa deleći svoja iskustva.
Kako je došlo do ideje da snimite video podrške i prijateljstva na relaciji Srbija - Kina?
Posle objave kineskih medija o obraćanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Kina i kineski narod izrazili su želju da nam pomognu što više mogu. Osim pomoći koje smo dobili od Narodne Republike Kine, mnogo ljudi u Kini je izrazilo želju da donira novac kako bi nam pomogli da se što bolje izborimo sa epidemijom.
Moji studenti jako vole Srbiju i srpski narod, i želeli su da doprinesu na neki način. Znajući da mnogi od njih možda nemaju dovoljno sredstava da pomognu, predložila sam im da snime video podrške na srpskom jezikom. Sve ostalo su sami uradili! Sami su napisali tekst, organizovali se, snimili video i montirali. Kada sam pogledala bila sam oduševljena! Srpska ambasada u Pekingu je objavila video na svom Weibo profilu i tu su imali veliki broj pregleda.
Ono što mene čini posebno srećnom kao njihovog profesora je to što su svi komentarisali da odlično pričaju srpski posle samo nekoliko meseci učenja. Sigurna sam da im je to dalo još veću snagu i motivaciju za dalji napredak i učenje, što me mnogo raduje! Svako od njih jedva čeka da dođe u Srbiju, i ne sumnjam da će se zahvaljujući svojoj ljubavi prema srpskom jeziku i Srbiji odlično snaći i naravno uživati ovde, sa nama.
-Posle završenih osnovnih studija, otišla sam u Šangaj na master studije. Kako sam studirala kineski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu po završetku studija sam dobila stipendiju Narodne Republike Kine za nastavak obrazovanja u Šangaju, na fakultetu na kom inače danas radim. Tamo sam, na Šangajskom univerzitetu za međunarodne studije (Shanghai International Studies University), završila master za kinesko-englesko prevođenje i u toku mastera sam pomagala oko organizacije nastave za srpski jezik. S obzirom na prethodnu saradnju, iako po zanimanju nisam lektor, fakultet je odlučio da me zaposli kao inostranog pomoćnika u predavanju srpskog jezika - kaže Ema za „Glas Podrinja“ o svom odlasku u daleki megalopolis na obali Pacifika, gde boravi od 2015. godine. Iako je pandemija izazvana korona virusom proteklih meseci centralna tema svetskih i lokalnih medija odlučili smo da okosnica razgovora bude Kina iz drugog ugla.
Da li je bilo teško napustiti rodni grad, zemlju i otići nekoliko hiljada kilometara daleko?
Naravno, mislim da takva odluka nikome nije laka. Smatram da svako ko ode negde daleko da živi treba da ima jasan cilj i sledi svoje snove. Za bilo kakvu vrstu uspeha je potrebno bar malo odricanja ili žrtve. S obzirom na to, iako mi porodica, prijatelji i Srbija uvek nedostaju, volim svoj posao i život u Kini, a svakako sam zahvaljujući društvenim mrežama u svakodnevnom kontaktu sa najbližima, tako da mi to nije toliko teško.
Kako je izgledao prvi susret sa drugom kulturom, možemo reći i civilizacijom?
Prvi put sam otišla u Kinu posle prve godine fakulteta, sa samo 20 godina, na letnji kurs kineskog jezika u Pekingu. Sećam se da mi je sve to delovalo neverovatno! Inicijalni susret sa Kinom bio je jako zanimljiv. Jedva sam čekala da sve ono o čemu sam učila, vidim, i bila sam oduševljena! Jako mi se dopao njihov način života, ishrana, arhitektura, njihov odnos prema prirodi, parkovi, zdrav život. Sve me je oduševilo i od prvog trenutka sam znala da ću jednog dana i živeti u Kini!
Da li se samo nama čini da je Istok “drugi svet”, ili je zaista tako?
Sigurno da jeste! Neminovno je da postoje kulturološke razlike i razlike u svemu onome što čini jedan narod, jednu kulturu i jednu državu. Kinu je stvarno teško opisati rečima! Mislim da sve dok neko ne otputuje tamo i ne vidi sve to što je čini posebnom, ne može ni da zamisli koliko su zemlja i narod divni. Topla preporuka svima da posete Kinu, ili bar da pročitaju neku knjigu ili pogledaju reportažu! Sigurna sam da će uživati i naučiti mnoštvo novih stvari.
Da li može da se uporedi sistem obrazovanja u Kini, i istaknu eventualne prednosti, ili mane u odnosu na ovdašnji?
Što se tiče obrazovanja, nekih velikih razlika nema, posebno kada je u pitanju fakultetsko obrazovanje. Kina i uopšte roditelji mnogo ulažu u obrazovanje dece. Ona od malih nogu počinju sa učenjem stranih jezika i imaju dosta vannastavnih aktivnosti. Taj trend se, čini mi se, nastavlja do kraja obrazovanja. Uči se vredno i radi se naporno!
Za ljude u našoj zemlji je zanimljivost da decu u Kini podučavate srpski jezik?
Da! Fakultet na kom radim je jedini fakultet u Šangaju na kom je srpski jezik glavni predmet i to me čini jako srećnom. Osim Šangaja, srpski jezik se može studirati i u još nekoliko gradova širom Kine.
Kako izgleda nastava i kakvi su utisci?
Radim sa studentima prve godine koji su počeli da uče srpski sredinom septembra prošle godine. Oni su jako vredni, zavoleli su naš jezik i Srbiju i uvek daju svoj maksimum. Ćirilično pismo su savladali u roku od nedelju dana, padeži im idu super, izgovor im je odličan. Da budem iskrena, nadmašili su sva moja očekivanja!
S druge strane, zadajem im diktate svake nedelje, a svake dve test, kao i usmene vežbe. Radi se „punom parom“! Čak i sad, u vreme epidemije, iako imamo onlajn predavanja, nijednog trenutka nisu izgubili motivaciju. Oni su stvarno moja neiscrpna snaga i energije.
Da li možda postoji neka jezička barijera ukoliko neko ne govori kineski, a ni engleski jezik?
Što se tiče jezičke barijere na časovima nemamo problema. Govorim i kineski sa njima, a imali smo predavanja o Srbiji i srpskoj kulturi na engleskom. Sada već koriste i srpski. Trudim se da koristimo srpski jezik u svakodnevnoj komunikaciji što je više moguće.
Kada je u pitanju jezička barijera, mislim da nisam najbolja osoba koja bi odgovorila na to pitanje. Pretpostavljam da je strancima koji dođu u Kinu, a ne pričaju kineski, teško u početku, ali da se posle ili naviknu, ili nauče nešto kineskog što je dovoljno za osnovnu komunikaciju. Većina mladih Kineza govori engleski, tako da uvek postoji neko ko može da pomogne.
Kada uporedimo đake u Kini i Srbiji, da li postoji neka razlika u njihovom pristupu učenju?
Iskreno mislim da je sve individualno. Svaki učenik je jedinstven. Neki su više okrenuti društvenim naukama i možda imaju kreativniji pristup učenju. Drugi imaju više afiniteta ka prirodnim naukama i imaju sistematski pristup učenju. Smatram da svako treba da upozna sebe i da zna koji način učenja i metode mu najviše odgovaraju i shodno tome pokuša da ih primeni u svakoj situaciji. Kao profesor, smatram da ni decu ni studente ne treba stavljati u isti kalup, već treba podsticati različitost. Stoga ne bih poredila naš i njihov pristup učenju, jer mislim da ne bi trebalo generalizovati takve stvari. Ono što mogu da kažem jeste da su izuzetno vredni i radni i da je to sigurno jedan od razloga zbog koga su toliko i uspešni!
Koliko je ljudima u Kini Srbija poznata?
Starijim ljudima u Kini je Jugoslavija i dalje poznatija od Srbije, i svaki put se obraduju kada čuju da neko dolazi iz “Jugoslavije”. Naravno, među njima većina zna za Srbiju, a čini mi se da skoro svako, ne samo da zna za Srbiju, već i želi da poseti Srbiju. Kao što smo u poslednje vreme mogli da vidimo na televiziji, odnos između Kine i Srbije je odličan, bez ikakve sumnje smo “čelični prijatelji” i verujem da ćemo uvek biti tu jedni za druge i da će naše čelično prijateljstvo postajati sve čvršće i čvršće.
Kako je došlo do ideje da snimite video podrške i prijateljstva na relaciji Srbija - Kina?
Posle objave kineskih medija o obraćanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Kina i kineski narod izrazili su želju da nam pomognu što više mogu. Osim pomoći koje smo dobili od Narodne Republike Kine, mnogo ljudi u Kini je izrazilo želju da donira novac kako bi nam pomogli da se što bolje izborimo sa epidemijom.
Moji studenti jako vole Srbiju i srpski narod, i želeli su da doprinesu na neki način. Znajući da mnogi od njih možda nemaju dovoljno sredstava da pomognu, predložila sam im da snime video podrške na srpskom jezikom. Sve ostalo su sami uradili! Sami su napisali tekst, organizovali se, snimili video i montirali. Kada sam pogledala bila sam oduševljena! Srpska ambasada u Pekingu je objavila video na svom Weibo profilu i tu su imali veliki broj pregleda.
Ono što mene čini posebno srećnom kao njihovog profesora je to što su svi komentarisali da odlično pričaju srpski posle samo nekoliko meseci učenja. Sigurna sam da im je to dalo još veću snagu i motivaciju za dalji napredak i učenje, što me mnogo raduje! Svako od njih jedva čeka da dođe u Srbiju, i ne sumnjam da će se zahvaljujući svojoj ljubavi prema srpskom jeziku i Srbiji odlično snaći i naravno uživati ovde, sa nama.
M. Ž.
Aktuelno
Najnoviji broj
18. april 2024.
