13. avgust 2020.13. avg 2020.
Da se napravi raspored treba biti mađioničar
Haos u najavi – komentarišu sindikati prosvetnih radnika predložene modele organizacije nastave u školama od 1. septembra, negodujući što ih niko ništa nije pitao dok ministar prosvete Mladen Šarčević replicira da će „sindikati biti konsultovani u meri u kojoj treba da budu“, a da su on i direktori škola nadležni za organizaciju rada u školama.
Ministar za danas najavljuje sastanak sa reprezentativnim sindikatima prosvetnih radnika i poručuje da je otvoren za dobre predloge, napominjući da preporuke upućene školama kako da organizuju rad od 1. septembra zavise od razvoja epidemiološke situacije.
Za Dušana Kokota, iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, u predlogu Ministarstva sporno je sve – od činjenice da će nastavnici raditi preko zakonske norme do toga da se od „tetkica“ očekuje da za 20 minuta između smena detaljno očiste i dezinfikuju više stotina kvadrata školskog prostora.
– Učitelji i nastavnici će leteti u dve smene između podeljenog odeljenja, a zatim će kući raditi onlajn sa onima koji ne žele da idu u školu, odnosno sa decom roditelja koji ne žele da njihovo dete u ovakvoj situaciji ide na redovnu nastavu. Dok nastavnik tako leti potrebno je da decu drži u zamišljena četiri kvadratna metra, i to sve pod maskom. Pritom sam treba da kupi maske za ceo dan, sam treba da plaća telefon i internet za komunikaciju sa roditeljima i decom koja uče od kuće. Šta se desilo sa „fantastičnim rezultatima“ onlajn nastave kada je upravo ministar rekao da su deca manje učila, a više naučila? Da li je ovo danas priznanje da tada nije bilo dobro, da je tada lagao ili da Srbija nema više ni dinara – pita Kokot.
On kaže da će direktori imati nemoguć zadatak kako da usklade rasporede nastavnika koji rade u dve i više škola i da bez para preduzmu mere koje nalaže epidemiološka situacija.
Na naš komentar da je ministar obećao da će podsetiti lokalne samouprave na obavezu da obezbede finansije, Kokot uzvraća komentarom da će ga poslušati isto onako kao što su direktori škola poslušali njegovu preporuku da prednost pri zapošljavanju na neodređeno imaju ljudi koji godinama rade na određeno. Kokot zamera prosvetnoj vlasti što nije donela obavezujuće odluke već je izdavanjem preporuka i bez jasnog plana odgovornost prebacila na škole.
S ovim zaključkom se slaže Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, koji kaže da postoji realna opasnost da sve što je smišljeno u teoriji praksa dematuje od 1. septembra.
Prema njegovom mišljenju, najveći problem će biti organizacija nastave.
– Treba biti mađioničar i sve uklopiti u raspored časova. Kako ćete uklopiti nastavnike koji rade u više škola? Ministar je izjavio da je lako napraviti raspored i da škole imaju iskustva, voleo bih da vidim njega kako bi to uradio. Sporan je i predlog da se fiskulturne sale adaptiraju u učionice, jer većina nema prozore, niti ispunjavaju minimalne uslove da se tu može izvoditi nastava. Teško je zamisliti da nastavnici neće preći normu, mislim da će biti prilično opterećeni u narednom periodu – ističe Markov.
On iznosi i primedbu na preporuke lekara o nošenju maski u školama.
– Po meni je skandalozan odgovor koji smo čuli da će đaci, ali im je nelagodno, moći da skinu masku na času. Članovi Kriznog štaba očigledno ne znaju da je nastava prilično dinamičan proces i da podrazumeva komunikaciju između nastavnika i učenika, što znači da će đaci svaki čas da stavljaju i skidaju masku. Ako učenici samo sede i slušaju na času, šta će u školi? To mogu i od kuće. Da li je realno da se drži distanca na odmorima? Šta ćete da radite ako učenik skine masku i odbija da je stavi? Da ga ukorite? Mnogo će zbog toga da se potrese – iznosi Markov samo neke od brojnih nedoumica.
Ako se već ide ka tome da se deca vrate u škole, Markov smatra da treba dati precizna uputstva kako ne bilo prostora za različita tumačenja.
Valentina Ilić, predsednika Sindikata obrazovanja Srbije, kaže za Danas da joj nije jasno ko će raditi sa učenicima čiji roditelji se opredele za učenje od kuće.
– Deca ne mogu samo da prate TV časove i preko platforme. Pitanje je ko će sa tom decom raditi. Mnogo toga ćemo morati da rešavamo u hodu, a najveća odgovornost će biti na direktorima škola – smatra Ilić.
A direktori sa kojima smo razgovarali oprezni su u komentarisanju zamisli Ministarstva jer još nisu dobili uputstva.
Bojan Vučković, direktor Trinaeste beogradske gimnazije, kaže da neće biti lako napraviti raspored časova ako će srednjoškolci imati sve časove, ali dodaje da nije nemoguće.
Pošto će se u srednjim školama grupe smenjivati tako što deo đaka jedne nedelje nastavu prati u školi, a drugi deo kod kuće, Vučković kaže da bi bilo dobro da se deca povežu i jedni drugima prenose ono što se radi u školi.
Nastavnik bi, kako kaže, trebalo da bude dostupan onlajn đacima neko vreme u toku dana, ali nije moguće da on posle nastave u školi predaje isto to onlajn drugoj polovini odeljenja koja je te nedelje kod kuće.
Naš sagovornik smatra da bi, ako se već ide u školu, časovi trebalo da traju po 45 minuta, što bi ostavilo prostora nastavnicima da neke stvari razjasne onoj grupi koja je prethodne nedelje nastavu pratila od kuće.
Izvor: Danas
Ministar za danas najavljuje sastanak sa reprezentativnim sindikatima prosvetnih radnika i poručuje da je otvoren za dobre predloge, napominjući da preporuke upućene školama kako da organizuju rad od 1. septembra zavise od razvoja epidemiološke situacije.
Za Dušana Kokota, iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, u predlogu Ministarstva sporno je sve – od činjenice da će nastavnici raditi preko zakonske norme do toga da se od „tetkica“ očekuje da za 20 minuta između smena detaljno očiste i dezinfikuju više stotina kvadrata školskog prostora.
– Učitelji i nastavnici će leteti u dve smene između podeljenog odeljenja, a zatim će kući raditi onlajn sa onima koji ne žele da idu u školu, odnosno sa decom roditelja koji ne žele da njihovo dete u ovakvoj situaciji ide na redovnu nastavu. Dok nastavnik tako leti potrebno je da decu drži u zamišljena četiri kvadratna metra, i to sve pod maskom. Pritom sam treba da kupi maske za ceo dan, sam treba da plaća telefon i internet za komunikaciju sa roditeljima i decom koja uče od kuće. Šta se desilo sa „fantastičnim rezultatima“ onlajn nastave kada je upravo ministar rekao da su deca manje učila, a više naučila? Da li je ovo danas priznanje da tada nije bilo dobro, da je tada lagao ili da Srbija nema više ni dinara – pita Kokot.
On kaže da će direktori imati nemoguć zadatak kako da usklade rasporede nastavnika koji rade u dve i više škola i da bez para preduzmu mere koje nalaže epidemiološka situacija.
Na naš komentar da je ministar obećao da će podsetiti lokalne samouprave na obavezu da obezbede finansije, Kokot uzvraća komentarom da će ga poslušati isto onako kao što su direktori škola poslušali njegovu preporuku da prednost pri zapošljavanju na neodređeno imaju ljudi koji godinama rade na određeno. Kokot zamera prosvetnoj vlasti što nije donela obavezujuće odluke već je izdavanjem preporuka i bez jasnog plana odgovornost prebacila na škole.
S ovim zaključkom se slaže Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, koji kaže da postoji realna opasnost da sve što je smišljeno u teoriji praksa dematuje od 1. septembra.
Prema njegovom mišljenju, najveći problem će biti organizacija nastave.
– Treba biti mađioničar i sve uklopiti u raspored časova. Kako ćete uklopiti nastavnike koji rade u više škola? Ministar je izjavio da je lako napraviti raspored i da škole imaju iskustva, voleo bih da vidim njega kako bi to uradio. Sporan je i predlog da se fiskulturne sale adaptiraju u učionice, jer većina nema prozore, niti ispunjavaju minimalne uslove da se tu može izvoditi nastava. Teško je zamisliti da nastavnici neće preći normu, mislim da će biti prilično opterećeni u narednom periodu – ističe Markov.
On iznosi i primedbu na preporuke lekara o nošenju maski u školama.
– Po meni je skandalozan odgovor koji smo čuli da će đaci, ali im je nelagodno, moći da skinu masku na času. Članovi Kriznog štaba očigledno ne znaju da je nastava prilično dinamičan proces i da podrazumeva komunikaciju između nastavnika i učenika, što znači da će đaci svaki čas da stavljaju i skidaju masku. Ako učenici samo sede i slušaju na času, šta će u školi? To mogu i od kuće. Da li je realno da se drži distanca na odmorima? Šta ćete da radite ako učenik skine masku i odbija da je stavi? Da ga ukorite? Mnogo će zbog toga da se potrese – iznosi Markov samo neke od brojnih nedoumica.
Ako se već ide ka tome da se deca vrate u škole, Markov smatra da treba dati precizna uputstva kako ne bilo prostora za različita tumačenja.
Valentina Ilić, predsednika Sindikata obrazovanja Srbije, kaže za Danas da joj nije jasno ko će raditi sa učenicima čiji roditelji se opredele za učenje od kuće.
– Deca ne mogu samo da prate TV časove i preko platforme. Pitanje je ko će sa tom decom raditi. Mnogo toga ćemo morati da rešavamo u hodu, a najveća odgovornost će biti na direktorima škola – smatra Ilić.
A direktori sa kojima smo razgovarali oprezni su u komentarisanju zamisli Ministarstva jer još nisu dobili uputstva.
Bojan Vučković, direktor Trinaeste beogradske gimnazije, kaže da neće biti lako napraviti raspored časova ako će srednjoškolci imati sve časove, ali dodaje da nije nemoguće.
Pošto će se u srednjim školama grupe smenjivati tako što deo đaka jedne nedelje nastavu prati u školi, a drugi deo kod kuće, Vučković kaže da bi bilo dobro da se deca povežu i jedni drugima prenose ono što se radi u školi.
Nastavnik bi, kako kaže, trebalo da bude dostupan onlajn đacima neko vreme u toku dana, ali nije moguće da on posle nastave u školi predaje isto to onlajn drugoj polovini odeljenja koja je te nedelje kod kuće.
Naš sagovornik smatra da bi, ako se već ide u školu, časovi trebalo da traju po 45 minuta, što bi ostavilo prostora nastavnicima da neke stvari razjasne onoj grupi koja je prethodne nedelje nastavu pratila od kuće.
Izvor: Danas
Aktuelno
Najnoviji broj
25. april 2024.
