22. jun 2021.22. jun 2021.
Vapaj za slobodom

Vapaj za slobodom

Sloboda je ključna. Mislim da je vapaj za slobodom početak naše ljubavi i prema Bogu i prema ljudima. U hrišćanstvu, sloboda i ljubav se ne razdvajaju

Na Svetu Pedesetnicu, Duh Sveti je, po obećanju Spasiteljevom, sišao na apostole u Jerusalimu. Ovaj praznik smatra se rođendanom crkve, a slavi pedesetog dana od Hristovog Vaskrsenja. O Duhovima, kao prazniku ljubavi i slobode, razgovarali smo sa protom Milošem Petrovićem.

Šta praznik Duhovi predstavlja u životu crkve?

- Onog momenta kada se Hristos rodio, uspostavljena je zajednica između Boga i čoveka, što jeste bio cilj i obećanje dato još praroditeljima – da čovek ima spasenje kroz jedinstvo sa Bogom, a da ceo svet i celokupna tvorevina Božja ima spasenje kroz čoveka. Spona između večnog Boga i stvorenog sveta, počev od anđela do materijalne, vidljive prirode ostvaruje se kroz Hrista, a na praznik Duhovi počinje da živi crkva kao zajednica ljudi sa Hristom. Posle besede apostola Petra u Jerusalimu, mnogi od prisutnih poverovali su i krstili se. U Jerusalimu na praznik Pedesetnice, dolazili su Jevreji iz različitih krajeva sveta. Apostoli su bili sabrani na molitvi, kada se, kako kaže apostol Luka u Delima apostolskim „začu huka sa neba kao duvanje silnog vetra“ i „Duh Sveti siđe na apostole“.Upravo je Duh Sveti veza koja postoji između ljudi i Hrista u Crkvi, a kroz Hrista sa Bogom. Zbog toga je u hrišćanstvu osnovna ideja da imamo zajednicu sa Bogom i zajednicu sa onima koji ispovedaju istu veru kao i mi. Crkva je uvek u znaku krsta. Svaki čovek nosi svoj krst. Nekome je lakši, nekome teži, ali nikome nije lako. Biti čovek je mnogo teško. Hristos je postao čovek i iskusio sve što i mi, naše probleme, tuge, radosti i zbog toga On jedini ima pravo da se nazove Spasiteljem sveta.

Biti čovek teško je u svakom vremenu. Poštovanje i uvažavanje drugog čoveka uvek je na ispitu, ali imam utisak da je baš to tema vremena današnjeg?

- To je tema kroz celu istoriju. U svakom vremenu bi normalan odnos među ljudima trebalo da se temelji na ljubavi i slobodi. Sloboda je ključna. U hrišćanstvu se sloboda i ljubav ne razdvajaju. Ako nešto hoću, trudiću se da to i ostvarim. Ako želim da budem sa nekim u dobrim odnosima, bez obzira kakve su njegove namere i postupci prema meni, trudiću se da bude tako. Da li ću u tome uspeti, ne zavisi samo od mene, nego od niza drugih okolnosti, a najpre od Boga koliko će On blagosloviti moj trud i učiniti ga plodonosnim. Ljudi su skloni da veruju da imaju ljubavi prema drugima. Danas mnogi govori o ljubavi prema „čovečanstvu“, a kada ih pitate za komšiju ili bliskog rođaka, saznate da nisu u dobrim odnosima. Takav čovek nema ljubavi zato što ljubav podrazumeva konkretnog čoveka i konkretan odnos prema tom čoveku. Ljubav prema „čovečanstvu“ je utopija zato što „čovečanstvo“ shvatamo na sebi svojstven način, ideju“ čovečanstva“ projektujemo na osnovu svojih ličnih doživljaja. To „čovečanstvo“ je naša umišljenost. Dakle, ljubav prema “čovečanstvu” je ljubav prema samom sebi, što zapravo nije ljubav, nego egoizam. Jednoga dana, kada to „čovečanstvo“, prema našem mišljenju, uradi nešto što ne treba, omrznućemo ga više nego što smo utopijski mogli da ga volimo zato što ćemo u njemu prepoznati sopstvene mane i nedostatke. Kada nemamo prave ljubavi, ne možemo da volimo ni sebe. Hristos kaže: "Ljubi bližnjega svoga kao sebe samoga“. Šta mi to ljubimo kod sebe? Ljubimo Božje darove koje smo dobili.
Boga u sebi?

- Život koji nam je Gospod darovao. Najbitniji je naš pokret, naša želja za nekim, ili nečim. Ako toga nema, bojim se da postajemo statični, a statičnost je smrt. Dinamika života, pokretačka snaga svakog čoveka jeste u želji koju bi trebalo, shodno svojim moćima, da ostvarujemo, da napredujemo korak po korak i idemo prema onome koga ili šta želimo.

Rekli ste da bi trebalo da se potrudimo da bismo voleli. Ljubav i jeste podvig. Šta je to što mi možemo da uradimo?
- Postoji vrlo lep tekst Svetog Serafima Sarovskog, koji se zove Ljubi me takav kakav jesi Naša crkva i vera uče nas da je ljubav Božiji dar najpre,a potom i nagrada za naš mali trud. Mislim da u svetu ima mnogo svetitelja, samo ih mi ne prepoznajemo. Zašto se groblja nazivaju svetim mestima? Znate li koliko na našim grobljima počiva svetih ljudi koje smo mi, njihovi savremenici, mnogo puta potcenjivali, omalovažavli, ali ih je Bog, zbog njihove želje i malog truda, proslavio. Kako kaže Sv. Serafim u pomenutom tekstu: „Nemoj da čekaš da budeš savršen da bi me voleo“. Nijedan čovek nema sve vrline. On razvija talente koje mu je Bog darovao tokom života i stiče određene vrline. Koliko će u tome uspeti zavisi od njegove želje i truda, ali i blagoslova Božjeg. On želi ljubav našeg malog, nesavršenog srca, da ga volimo takvi kakvi jesmo. To je put koji nas hrišćane vodi ka Bogu, kroz ljubav prema Njemu i prema čoveku, ne prema „čovečanstvu“.

Gde je početak, odnosno redosled ljubavi? Može li čovek koji ne voli sebe iskreno voleti Boga i drugog čoveka? Ili, drugačije, može li da voli sebe i bližnje ako ne voli najpre Boga?
- Hristos je rekao da bez Njega ne možemo ništa činiti. U svemu što činimo, trebalo bi da se najpre na Njega ugledamo. To je početak. Ne može čovek da nosi nešto što mu nije dato ili da učini ono što nije blagosloveno, a da bude na dobro. Čovekov vapaj za slobodom često je pogrešno usmeren. Mislim da je taj vapaj početak naše ljubavi i prema Bogu i prema ljudima. Čovek je biće porobljeno, pre svega grehom, a želi da bude oslobođen. To je ono što nas pritiska, tišti i ne dozvoljava da se ostvarimo onako kako bismo hteli. Iz tog pritiska rađa se želja za slobodom, ali istinskom, kao načinom života i postojanja, ne slobodom od morala, pravnih normi, državnih zakona itd... Osnovna sloboda kojoj stremi čovek je sloboda od greha, bio svestan toga ili ne.

Kako se Sveti Duh očituje u svakodnevici?
- Prepoznati Duha Svetog u sebi pitanje je koje zahteva dubok odgovor. Sticanje Svetog Duha podrazumeva veliki podvig u životu čovekovom. On je prisutan i blagosinja nas kada se trudimo, pričešćujemo, molimo... Postoji molitva Svetom Duhu: Care nebeski, Utešitelju, Duše istine, koji si svuda prisutan i sve ispunjavaš, riznice dobara i davaoče života, dođi i useli se u nas, i očisti nas od svake nečistote i spasi, Blagi, duše naše.

„Očisti nas od svake nečistote“. Da li Sveti duh silazi u čisto srce, čistu dušu, spušta se u ljubav u čoveku?

- Duh Sveti je tajna Svete Trojice. Mi možemo da poznamo Boga u Njegovom dinamičnom odnosu prema nama kroz celokupnu istoriju i našeg odnosa prema Njemu ulaskom u crkvu, krštenjem i sjedinjenjem u Svetom Pričešću, ali ne možemo da spoznamo suštinu Božju. Kada se molimo na početku svake liturgije i čitamo molitvu Duhu Svetom, molimo se da siđe i okupljeni narod učini crkvom, pričestimo se Hristom i primamo Svetoga Duha u sebe. Da li ćemo Ga zadržati zavisi od toga kako ćemo živeti kada izađemo iz crkve, da li ćemo Ga svedočiti u svetu koji nije baš prijateljski raspoložen prema Hristu, crkvi, vernicima. Gospod je rekao: „U svetu ćete imati nevolje, ali ne bojte se, ja pobedih svet“. Svedočenje Hrista životom i ponašanjem nimalo nije lako. To je izuzetno teško, jer čovek je biće koje pada i ustaje. Pasti i ostati je đavolski, a ustati i pokajati se i ponovo krenuti ka Hristu je ljudski. Neće nam Bog zameriti to što smo pali i kažnjavati nas zato što smo pogrešili. Kada padnemo, ustanimo, zablagodarimo Bogu i ne obraćajmo pažnju na ono što je bilo da nas prošlost ne bi progonila. Pokajanje se danas smatra psihološkim činom. Ono to i jeste sa jedne strane, ali je, pre svega, promena načina života, mišljenja, usmerenja, karaktera... Ako želim da služim Bogu, da budem hrišćanin, trudiću se da svakog dana sebe korigujem. Ako se čovek ne menja, mrtav je zato što je statičan. Hrišćanstvo je, pre svega, dinamika života i najdublji izraz nade i poverenja u Boga.
M.Filipović

RAZGOVOR MARMELADOVA I RASKOLjNIKOVA


Pamtim razgovor Marmeladova i Raskoljnikova iz romana „Zločin i kazna“ Dostojevskog, gde Marmeladov govori o milosti Božijoj na sudu i nadi i poverenju u Boga. Požaliće nas Onaj Koji je sve požalio i sve razumevao. Sudiće i oprostiti i dobrima i zlima i premudrima i smirenima. Primiće i nas ovakve. I kada ga zapitaju zašto ovi, rećiće zato što nijedan od ovih nije smatrao da je dostojan. I pružiće k nama ruke Svoje a mi ćemo zaplakati i sve razumeti.

PRAZNIK LjUBAVI I SLOBODE


Suština ovog praznika je u ljubavi, jer Bog je ljubav. Duh Sveti je duh slobode i ljubavi, želje, truda, volje, svega što nam je Bog na različite načine saopštavao, što piše u jevanđelju, što se čini na liturgiji, kao zajednici večnosti i vremena. Sve dobija svoj smisao u Hristu Duhom Svetim. Otac dela sve kroz Sina u Svetome Duhu. Tako je stvorio svet i čoveka, po slici i prilici svojoj. Slika, to je čovekova bogolikost, a prilika potencijal koji je dobio da napreduje i uzrasta u „ meru rasta Hristovog“.

Svetitelji su imali dar razlikovanja duhova. Umeli su da prepoznaju kakav duh obitava u duši čovekovoj?
- Sv. Jovan Bogoslov kaže: „Deco, ne verujte svakom duhu, jer nije svaki duh od Boga“. Budite oprezni, jer mnogi će pokušati da prevare izabrane. Zato se treba Bogu moliti da nam da snage da raspoznamo ili rasudimo šta je od Boga, a šta nije. Ima ljudi koji samo čekaju da se desi neko čudo. Pitanje je, ako se dogodi, da li je od Boga, sticajem okolnosti ili pod uticajem zle sile. Zato imam rezervu i savetujem ljudima da ne traže čuda. Čudo treba da bude proizvod vere, poverenja u Boga i zajednice sa Njim, a ne da vera bude proizvod čuda. Prvo ide vera, a čudo ako Bog da, dao je, ako nije, ne treba ga tražiti, jer ćemo dovesti sebe u iskušenje.

Najnoviji broj

29. jul 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa