"Da vidite Šabac ne biste praštali"

Profesor Pavle Popović je izgovorio rečenicu citiranu u naslovu pričajući o gradu posle Velikog rata. Devastriran, na svaki način uništen i brojnošću prepolovljen Šabac slobodu posle Prvog svetskog rata dočekao je na dananjši dan, pre tačno 103 godine. Vojska Kraljevine Srbije ušla je u naš grad 2. novembra 1918. godine.

Prostor današnje Masarikove ulice 1914. godine (foto: Autor: Reiss, R. A. (Rodolphe Archibald), 1875-1929; Serbia; Copeland, Fanny S., b. 1872 - [1], Javno vlasništvo, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=15872521)

Šabac je do 1914. godine bio pogranični grad što je imalo benefite, ali je krilo mračnu stranu koja je, nažalost, došla do izražaja kada je počeo rat. Austrougarska armija je napad na Srbiju počela dejstvom na Šabac. Te 1914. Šabac je imao 14.000 stanovnika, a slobodu četiri godine kasnije dočekalo je 7.000. Trpeo je odmazde, zločine okupatora, stradali su ljudi na selu, u gradu, poznat je zločin u crkvi Svetog Petra i Pavla kada su stariji, deca i žene zatvoreni danima, a mnog njih nije ugledalo svetlost dana ponovo.

Za sva stradanja Šabac je dobio tri ordena: Francsuski ratni krst, Čehoslovački ratni krst i Karađorđevu zvezdu. Zbog svih stradanja poneo je naziv srpski Verden.