Poslednji vojnik Osmanske imperije napustio je šabačku tvrđavu 22. aprila 1867. godine i tog dana, prvi put posle tri i po veka srpski barjak se zavijorio na zidinama ovog zdanja.
Turski vojnici su napustili Šabac po naredbi sultana Abdul Azisa I prvog koji nakon posete srpskog vladra Kneza Mihaila izdao Ferman (10. april) da se uprava nad utvrđenjima Šabac, Beograd, Smederevo i Kladovo ustupa Knezu i srpskoj vojsci pod uslovom da se uz srpsku vije i srpska zastava. Ukaz je pročitan na Kalemegdanu 18. aprila uz svečanost, a 6. maja 1867. poslednji turski vojnik je napustio Srbiju.
U prepodnevnim časovima 22. aprila ključeve grada Šapca primio je Lazar Cukić, pešadijski kapetan. S vojskom je umarširao u tvrđavu, dok su Osmanlije preko reke otplovili u jednom pravcu.
Šapčanin Kosta Todorović je bio tumač prilikom predaje Grada, a u njegovom domu je priređen i prijem za devet konzula.
Prenosimo deo sećanja Bore Antonića potomka Stevana Nedeljkovića, vojnika u vreme predaje Grada.
Moj deda po majci, Stevan Nedeljković, kafedžija, bio je vojnik u vreme predaje gradova. Na mestu gde se završava sadašnja ulica Vlade Jovanovića, a gde su sada tri nove zgrade, bio je prostor gde je bila smeštena vojska. Kada je došlo vreme predaje gradova, ta desetina vojnika, ili koliko ih je bilo, došli su na Stari grad i pridružili se ostaloj vojsci koja je došla iz Beograda. Vojska je bila postrojena oko vrata na Starom gradu, a komandant je počeo pregovore sa predvodnikom turske vojske. Tada je izašla i turska vojska i postrojila se nasuprot našoj, a potom su se konandati sastali i obavili posao oko predaje Grada. (Međuopštinski istorijski arhiv Šabac, memoarska građa)
U memoarskoj građi Međuopštinskog istorijskog arhiva u Šapcu čuva se sećanje Voje Pavlovića Kikića zabeleženo 1965. godine.
O tome sam najviše slušao od svog jednog teče. Turci su imali svoju vojnu posadu u Starom gradu na Savi, tu su se nalazili njihovi topovi. Prilikom iseljavanja po Turke su došle galije koje su ih odvezle niz Savu. Turski topovi su prebačeni na mesto zvano Topana i od njih je formirana artiljerija koja se nalazila na tom mestu, u šupama napravljenim za smeštaj topova. Čim su Turci izašli iz grada, Šapčani su navalili na turski deo varoši, porušili sve kuće i zgrade, a materijal razvukli. Tako je od tog materijala, od porušenog dela turske varoši podignut onaj deo grada koji se nalazi oko sadašnje bolnice. Iz grada su tada otišli, svi Turci, ostali su samo turski Cigani koji su se kasnije naselili na Kamičku. Kasnije su pojedini Turci dolazili u Šabac i Srbiju i prodavali svoja imanja. Ja sam video nekoliko tapija overenih u magistratu.(Međuopštinski istorijski arhiv Šabac, memoarska građa, 581)
Od 2015. godine 22. april se obeležava i kao Dan grada.
Iz arhive Glasa Podrinja (april 1967.) - sećanje Pavla Jankovića
Iz arhive Glasa Podrinja (april 1967.) - sećanje Pavla Jankovića
