20. maj – Dan zdravih gradova

Svetski dan zdravih gradova obeležava se 20. maja širom sveta. Ovim povodom se organizuju različite aktivnosti i inicijative pomoću kojih se osnažuju napori da urbane sredine postanu što zdravija mesta za razvoj društva i pojedinca.

Zdravim gradom se smatra zajednica koja neprekidno radi na stvaranju i unapređenju fizičkog i socijalnog okruženja, kao i na uvećanju onih resursa koji omogućavaju ljudima da se uzajamno podržavaju u ostvarivanju svih životnih potreba i maksimalnom razvitku ličnih potencijala. Posvećenost zdravlju i organizovani napori na ostvarenju ideala zdravog grada, zahtevi su koji se stavljaju pred one koji žele da svoju zajednicu u kojoj žive učine zdravom.

Koji su osnovni ciljevi koje treba da dostigne jedan zdrav grad?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi niz dostignuća, čijem ostvarenju treba da teži jedan zdrav grad:

-čisto, bezbedno i kvalitetno fizičko okruženje (npr. objekti za stanovanje)

-negovanje ekosistema koji je stabilan u sadašnjosti, i dugoročno održiv

-snažna zajednica, u kojoj se baštine odnosi međusobnog uvažavanja i podrške

-visok stepen uključenosti i nadzora od strane građana u procesima donošenja odluka koje utiču na njihove živote, zdravlje i blagostanje

-obezbeđivanje osnovnih životnih potreba (hrana, voda, bezbednost, stanovanje, prihodi itd.) za sve stanovnike grada

-dostupnost raznih resursa i raznolikih iskustava, sa mogućnostima široke ponude kontakata, interakcije i komunikacije

-raznovrsna, vitalna i inovativna ekonomija

-povezanost sa prošlošću grada, kroz vezu sa njegovim kulturnim nasleđem, kao i sa drugim zajednicama i pojedincima

-dostupna i kvalitetna zdravstvena zaštita

-dobro zdravlje zajednice (visoke vrednosti pokazatelja zdravlja i niske vrednosti pokazatelja oboljevanja)

Iskustva pokazuju da idealni modeli za unapređenja kvaliteta života u gradovima treba da predstavljaju kombinaciju jeftinih i malih lokalnih inicijativa u kombinaciji sa velikim i često skupim infrastrukturnim projektima. Time se potrebe građana prepoznaju iz dva ugla i to samih građana kao i donosilaca odluka.