Info

22. jun 2022.22. jun 2022.
Pixabay

Pixabay

NALED: Podsticaji i širenje svesti ključ za manje otpada od hrane na deponijama u Srbiji

Nedostatak podsticajnih sredstava, nivo znanja i zainteresovanosti preduzeća i zdravstvenih ustanova su tri glavne prepreke odgovornom upravljanju otpadom od hrane, po mišljenju više od 80 odsto ispitanika koji dolaze iz ovih sektora, pokazalo je istraživanje o informisanosti velikih generatora otpada od hrane predstavljeno danas na konferenciji "Recept za otpad od hrane".

Jedna od glavnih preporuka jeste uvođenje obaveze razdvajanja otpada za sve koji dnevno prave ili služe više od 50 obroka, navedeno je na skupu.

"Podaci govore da se godišnje generiše oko 2,95 miliona tona komunalnog otpada, od čega 40 odsto čini biootpad u koji ulazi i otpad od hrane. Sa sigurnošću znamo da je količina koja završava na deponijama izuzetno visoka i da će morati da se smanjuje, a ono što svi za početak treba da preuzmemo jesu mere prevencije, kako ne bismo bacali stvari koje su još uvek resurs i mogu se upotrebiti", rekla je pomoćnica ministra zaštite životne sredine Sandra Dokić.

Na skupu, koji su organizovali NALED i kompanija Eso Tron, uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ, povodom završetka projekta "Ka boljem upravljanju otpadom od hrane", istaknuto je da se većina otpada od hrane i dalje najčešće transportuje na deponiju.

Na drugom mestu služi za ishranu životinja, a zatim i za kompostiranje, dok se korišćenje otpada u energetske svrhe i dalje se smatra najređim oblikom prerade i neiskorišćenim potencijalom.

"Obnovljivi izvori energije imaju sve važniju ulogu, a hrana je za njihovo dobijanje vredan resurs, što smo i dokazali ovim projektom. U prethodnom periodu uspeli smo da animiramo veće ugostitelje i institucije i uz određene finansijske olakšice, koje smo omogućili, sakupili smo više od 1.300 tona otpada od hrane. Ovu količinu smo dalje predali na tretman za dobijanje biogasa, a istovremeno sprečili emitovanje više od 750 tona ugljen dioksida", istakao je direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović.

Prema njegovim rečima, kada bi ovakva praksa postala redovna, zaustavilo bi se truljenje organskih jedinjenja na deponijama, koja uzrokuju i do 300 požara godišnje.

Istraživanje koje je sprovela agencija IPSOS za potrebe projekta, pokazala je da se u gotovo svim preduzećima otpadno jestivo ulje predaje operateru, dok otpad od hrane odvaja 43 odsto preduzetnika.

"Otpad od hrane je jedan od najvećih tokova otpada na svetu i kao takav predstavlja izazov i sa društvenog, ekonomskog i ekološkog aspekta. Kako je ovakve izazove nemoguće adresirati bez angažovanja javnog, privatnog i civilnog sektora, značaj ovog projekta najviše leži u tome što se kroz angažovanje sva tri sektora došlo do predloga i rešenja od kojih i privreda ali i ukupno društvo mogu imati koristi", rekla je nacionalna koordinatorka GIZ Otvorenog regionalnog fonda MMS Zorica Bilić.

Prema podacima izveštaja Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, u domaćinstvima u Srbiji godišnje se baca 83 kilograma hrane po glavi stanovnika, što je devet kilograma više od svetskog proseka.

Kako bi se ove količine smanjile, sa konferencije je poručeno da su potrebne dodatne edukacije svih korisnika i generatora otpada u sistemu, racionalnija nabavka namirnica u domaćinstvima, kao i uvođenje olakšica za velike trgovinske namirnice, kako bi mogle da doniraju robu koja je pred istekom roka.

Na skupu su predstavljene i smernice za inspektore, kako bi pre svega pomogli privrednicima i javnim ustanovama da postupaju odgovorno i prepoznaju nedozvoljene načine upravljanja otpadom od hrane.

Jednu od takvih nebezbednih radnji predstavlja raširena praksa upotrebe otpada od hrane za ishranu životinja, tj. pomije.



Beta

Najnoviji broj

30. jun 2022.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa