22. jun 2022.22. jun 2022.
Kristina Aleksić /Foto: Glas Podrinja
Svadbeni običaji šabačkog kraja (2): Ko su provodadžije i soče?
Dragi čitaoci, donosimo vam (ne)obične priče o svadbenim običajima šabačkog kraja. Kroz feljton želimo da pokažemo kako su se običaji menjali, prilagođavali epohama i okolnostima, nestajali i nastajali. Uprkos promenama, protoku vremena, ljubav je ostala konstanta koja sve spaja. Kristina Aleksić urednica programa kulture u Biblioteci šabačkoj, autroka knjige i izložbe „Dobro došli kićeni svatovi!“ podelila je sa nama deo svojih saznanja i istraživanja o svadbenim običajima šabačkog kraja.
Mnogi su čuli za izraz “provodadžisanje”, ali je manje poznato da su pored provodadžija postojali i posrednici. Koje su bile njihove uloge u spajanju budućih mladenaca?
Nakon što su se prethodno raspitali preko posrednika i prijatelja, roditelji su momkovoj ili devojčinoj kući slali provodadžiju (“navodadžiju”, “navodačiju”, “prodadžiju”), koji je imao zadatak da dobije saglasnost za dolazak na upoznavanje i dogovaranje. Obično je to poverljiva osoba koja ume da ubeđuje i koja uživa ugled jer je važno da joj se veruje.
Provodadžija hvali momka ili devojku, njihove kvalitete i sposobnosti, ali i njihove porodice.
Provodadžija bi najčešće prvo pitao koju slavu slavi devojčina kuća jer nije bio običaj da se prijatelje kuće koje slave istu slavu (zbog straha da mogu biti rod). Za svoj uspešno obavljen posao, dobijao je košulju.
Ako mladi odgovaraju jedno drugome, i roditelji će prihvatiti predlog pa će osobi koja nasoči biti zahvalni. Ima i primera da i roditelji i deca prihvate predlog osobe koja soči, a čim dođe do nesporazuma, oni krive onog koji ih je “nasočio”.
Nasuprot seoskoj zajednici, u kojoj su se provodadžisanjem bavili uglavnom rođaci, u gradu je to bio veoma cenjen posao koji su obavljali takođe rođaci, prijatelji, ali i profesionalci, koji su za svoj rad bili nagrađivani novcem.
Polovinom 20. veka dnevni listovi su preuzeli ulogu provodadžije preko oglasa lične prirode, u kojima su momci i devojke tražili bračne partnere na osnovu navedenih karakteristika.
U 21. veku među mladima su popularne društvene mreže i razni sajtovi za upoznavanje. Slobodno se mogu okarakterisati kao neka vrsta “sajber provodadžije”.
Nakon što su se prethodno raspitali preko posrednika i prijatelja, roditelji su momkovoj ili devojčinoj kući slali provodadžiju (“navodadžiju”, “navodačiju”, “prodadžiju”), koji je imao zadatak da dobije saglasnost za dolazak na upoznavanje i dogovaranje. Obično je to poverljiva osoba koja ume da ubeđuje i koja uživa ugled jer je važno da joj se veruje.
Provodadžija hvali momka ili devojku, njihove kvalitete i sposobnosti, ali i njihove porodice.
U prošlosti su često na provodadžiju bacali mačku kada je polazio da bi se devojka zalepila za momka kao mačka za čoveka.
Provodadžija bi najčešće prvo pitao koju slavu slavi devojčina kuća jer nije bio običaj da se prijatelje kuće koje slave istu slavu (zbog straha da mogu biti rod). Za svoj uspešno obavljen posao, dobijao je košulju.
Pored provodadžija, postojali su i posrednici koji soče. Njihova uloga je da samo kažu ko bi mogao biti prilika, “da nasoče, malo poguraju”.
Ako mladi odgovaraju jedno drugome, i roditelji će prihvatiti predlog pa će osobi koja nasoči biti zahvalni. Ima i primera da i roditelji i deca prihvate predlog osobe koja soči, a čim dođe do nesporazuma, oni krive onog koji ih je “nasočio”.
Nasuprot seoskoj zajednici, u kojoj su se provodadžisanjem bavili uglavnom rođaci, u gradu je to bio veoma cenjen posao koji su obavljali takođe rođaci, prijatelji, ali i profesionalci, koji su za svoj rad bili nagrađivani novcem.
Polovinom 20. veka dnevni listovi su preuzeli ulogu provodadžije preko oglasa lične prirode, u kojima su momci i devojke tražili bračne partnere na osnovu navedenih karakteristika.
Aktuelno
Najnoviji broj
11. april 2024.
