Šapčanka Aleksandra Todorović: Uspon na svetu planinu Ararat

Uspon na svetu planinu Ararat (5137m), Turska, Vremenski period od 8. do 16. septembar 2023

Ararat (turski: Agrı Dagı; Jermenski: Մասիս, kurdski: Ciiaie Agiri). Na turskom jeziku označava „Planinu bola“; na kurdskom jeziku ovo je „Vatrena planina“. Jermeni je zovu „Masis“. U Bibliji je njen naziv „Urartua“, ime koje su stranci davali stanovnicima ovog kraja u biblijska vremena.

Ararat - najviši vrh Turske sa nadmorskom visinom (5.137 m). Zadivljujuća planina, skrivena u oblacima, veličanstvena kupola, prekrivena večnim snegom. Nalazi na severoistoku Turske, na samoj granici sa Jermenijom i Iranom. U biblijskoj knjizi ova veličanstvena planina označena je kao mesto gde se nasukala Nojeva barka. Veliki Ararat je uspavani vulkanski div za koji se vezuju mnogobrojne legende. Postoji i manji vrh, Mali Ararat (3.896 m), koji se uzdiže jugoistočno od glavnog vrha. Plato od lave između dva vrha proteže se na dužini od oko 40 km.

Nacionalni simbol Jermenije. Većina Jermena poštuje planinu Ararat kao “Majku sveta”, a mnogi hrišćani, ali i mnogi muslimani, veruju da je to mesto na kojem se Nojeva barka zaustavila nakon Velikog potopa I odakle je čovečanstvo ponovo oživelo. Persijanci su ovu planinu nazvali “Ararat Noa”. U Kuranu se nalazi Nojeva priča o tome kako je barku ostavio poplavni talas baš ovde, na El Jedi (to je naziv za Ararat na arapskom jeziku).

I Marko Polo je čak pisao o barki na Araratu 1.300. godine.
Prvi zabeleženi usponi na Ararat izvršeni su u srednjem veku, 1829. Godine. A od 1961. do 1976. godine najmanje 37 ekspedicija se popelo na planinu kako bi se dokopalo ostataka broda.

Putovanje na Ararat

Sjajna grupa, međusobom dobro poznatih ljudi krenula je na ekspediciju u Tursku, na Ararat, da proveri da li je ova legenda tačna, I da proba da nađe deo Nojeve barke. U tome nismo uspeli ali da popnemo najviši vrh Turske jesmo, cela grupa uspešno izvela završni uspon u petak 15.09.2023. po lokalnom vremenu u 6:50 ujutro na vrhu Ararata (5137m).

Putovanje na Ararat pre par meseci je bila ideja i predlog našeg druga I prijatelja Marka Nilolića, osnivača Skyrunning asocijacije u Srbiji i Crnoj gori i organizatora najlepših planinskih trka, mnogih outdoor dogadjaja, kao I dečijih kampova, zaljubljenika u prirodu koji promoviše zdrav način života i najlepše predele Srbije. Zajedno sa njim većina nas je upoznala i obišla predivne planine i predele, Srbije i Balkana, pomerili svoje granice, stekli nova iskustva, prosirili vidike…

Za ovakvu vrstu putovanja dobro je da ste okruženi ljudima sa kojima se poznajete a da pored kondicije, iskustva u planinarenju I već popetih vrhova, imate i neophodnu opremu: ranac do 30/40l za uspon, duboke planinarske cipele, planinarska jakna, rukavice, pantalone, polar, kabanica, čeona lampa, štapovi, kapa, krema protiv sunca, sunčane naočare, labelo, vreća za spavanje I odeća za preobuku. “Naoružani” sa svim krenuli smo u ovu našu putešestvije.

Kako je izgledao naš boravak:

08.09.2023. U petak u večernjim časovima sa beogradskog aerodrome poleteli za Tursku, let do Istambula. U subotu u ranim jutarnjim časovima iz Istambula letimo avionom za grad Igdir. Odmah po sletanju I preuzimanju prtljaga minibusom krećemo ka Dogubajazitu, koji je udaljen 85 km od Igdira. Dogubajazit se nalazi u podnožju planine Ararat, u provinciji Agri, blizu granice sa Iranom, na nadmorskoj visini 1625m. U ovaj grad hrle mnogi turisti i planinari širom sveta koji žele da osvoje vrh Ararata.

Smeštamo se u hotel u centru grada. Prva pomisao nakon što smo stigli bila je "gde smo ovo došli”.Međutim, nije mnogo trebalo da se prilagodimo na ovaj autentični grad i njegove stanovnike. Odmah smo otišli u obilazak, uživali u domaćoj hrani koja je veoma ukusna a cene veoma povoljne kao I sve tamo. Posle večere, usledila je priprema za sutrašnji dan.

10.09.2023. U nedelju ujutro posle doručka u hotelu krećemo na prvi dan aklimatizacije sa našim lokalnim vodičem. Prevoz minibusom do mesta na 2200mnv odakle započinjemo uspon do 3200mnv na planinu Zor. Uspešno popeli I spustili, uživali u prirodi i pogledu na snegom prekriven vrh Ararat, za koji se u narednim danima pripremamo da popenjemo. Žurili smo da se vratimo u hotel, kako bi stigli da gledamo i navijamo za naše košarkaše u finalnu utakmice na Svetskom prvenstvu u košarci. Po malo umorni od pešačenja I navijanja al zadovoljni odlazimo na večeru i odmor.

11.09.2023. Ponedeljak, rano ustajanje, I nakon doručka krećemo na dugo očekivani put u planinu. Prevoz minibusom u blizini sela Cevrime na 2200mnv, odakle makadamskim putem polazimo na pohod u prvi bazni kamp– Ararat 1, na nadmorsku visinu do 3200 m. Kurdski nomadi koji žive na obroncima planine, organizovano obavljaju prenos stvari na konjima najpre do visine od 3200m a pred sam uspon i do visine od 4200 m. Sa našim rančevima na leđima krećemo peške ka kampu 1. a na konjima se prenose ostale stvari koje će nam biti potrebne u danima dok smo u planini. Sve vreme nas prati smena kiše I sunca a kako se približavamo kampu osetno je I hladnije vreme i niža temperatura. Uspon do kampa 1. Je trajao 4h. Na ovoj visini postoji više baznih kampova. U zavisnosti od agencije u lokalu koju ste odabrali, zavisi I kamp u kom ćete boraviti. U kampu gde smo mi smešteni pored naše grupe iz Srbije bili su smešteni i planinari iz drugih zemalja, Poljaske, Rusije, Estonije, Španije. U kampu postoji tehnička voda, koju smo koristili za pranje, umivanje I ostale higijenske potrebe. Postoje I dva poljska WC a sami planinari se brinu da sve bude uredno I čisto.

Po dolasku u kamp 1., posle ukusne okrepe za dobrodošlicu koju su nam domaćini priredili kreće raspoređivanje po šatorima u kojima ćemo provesti narednih tri dana I tri noći. Nebo se zatvorilo, tmurno vreme, kiša se sručila, nije prestajala. U potpunosti izlazimo iz zone komfora, spavanjem u šatorima, na malom prostoru u skromnim uslovima, na 0 ˚C . Prva noć za sve je bila privikavanje na date okolnosti pa i nije bilo mnogo spavanja.

Na ovoj visini započinjemo uzimanje većih količina tečnost. Za aklimatizaciju, pored postepenog boravka na visinam, potrebno je uzimati veću količinu voda, čajevi, I ostalih zdravih napitak da bi se izbegla glavobolja I telo lakše prilagodilo boravku I životu na visini. Kako se penjemo na višu nadmorsku visinu, promena barometarskog pritiska vazduha je veća I više se oseća smanjena količina kiseonika u vazduhu, udasi su češći I kraći a zamor pri kretanju brže nastupa.

12.09.2023. Prvo jutro u planini. Ustajanje u 7h, mada smo budni bili I pre. Posle doručka polazak na pešačenje u 9h. Plan je uspon do 4000/4200 mnv – kamp 2. Međutim zbog loših vremenskih uslova, kiše koja je padala celu noć a na višim visinama I velike količine snega, odluka se menja, zbog susnežice koja nas je sve vreme pratila aklimatizacija ovaj dan ide do 3800 mnv. Povratak u kamp 1. Večera i odmor.
Lokalni vodič u dogovoru sa svima nama daje predlog da I sledeći, treći dan ostanemo u kampu 1., zbog loših vremenskih uslova I upitnosti da li je moguće izaći na vrh. Iz tih razloga dan uspona pomeramo sa četvrtka na petak. Prema prognozi petak je nagoveštavao suv dan kada se otvara nebo, sunčano I vedro vreme za uspon. Prihvatili smo predlog lokalnog vodiča jer on ipak najbolje poznaje uslove u planini. A planina je komadant I mora slušati.

13.09.2023. treći dan, kiša je padala celu noć. Jedva smo čekali da stane, svi budni od ranih jutarnjih sati. Ovaj dan dugo traje, obzirom da smo svi budni već od 5h ujutro I ceo dan boravimo tu u kampu. Da nam vreme brže prođe nakon doručka osmislili smo zanimacije za celu grupu : čišćenje kampa, sakupljanje smeća I vežbanje tela, vežbe za balans a sve u cilju da se malo razdrmamo, popunimo vreme I pripremimo za put ka vrhu koji nas sutradan očekuje .

14.09.2023. Dan uspona do 4200 mnv – Ararat kamp 2. Konačno sunce I lepo vreme, hladno je, mraz. Ustajemo I započinjemo pakovanje svih stvari koje treba prebaciti u drugi kamp. Doručak u 8h. Polazak u 9h., kada krećemo na sledeći nivo aklimatizacija do 4200 mnv. Naš lokalni vodič procenjuje da našu grupu može dovesti do kampa 2., stazom kojom se ređe ide, veoma zanimljiva, uzbudljiva a dodatno zbog snega vrlo zahtevna i izazovna. Koncentracija na maksimumu, uživali smo sve vreme u prelepim pogledima I sve vreme smo iznad oblaka, kao u avion. Uspon do kampa 2. trajao je oko 5h. U ovom kampu nema tehničke vode a vodu za piće obezbeđuju topljenjem snega. Po dolasku imali smo mali odmor zatim laganu večeru u 17h. Posle večere je bilo potrebno da svi pripremimo svoje stvari potrebne za uspon, proverimo neophodnu opremu ( dereze, kape ,rukavice, naočare za sunce…) I što pre na spavanje. Noć je bila ledena, oko -10˚/11°C I nikom se nije mrdalo iz ušuškanog šatora. Nas dvanaestoro smo smešteni u jednom šatoru, što se pokazalo kao odlično rešenje, spakovani kao sardine I nije nam bilo hladno.. Neko od uzbuđenja ne može da spava, žmuri, ćuti, neki su stavili čepove u uši I utonuli u san, svako u svojim mislima ili snovima, prisutna trema pred uspon koji nas za par sati očekuje.

15.09.2023.

Ustajemo nešto posle ponoći između 00:30 - 1h. Mnogo je hladno, sve je zaleđeno, snega ima svuda. Lagani doručak, I polazak na vrh u 2h. Veliki broj ljudi istovremeno sa svojim vodičima kreće na uspon. Do vrha nam treba 6-7 sati u zavisnosti od spremnosti grupe. Grupa se polako, sporo kreće a zbog manjka kiseonika brzo I lako se umaramo. Koraci su lagani a usponi veliki. Svuda su zaleđene stene I sneg. Svaki korak prate duboki I česti udisaju. Ledeni vazduh nam para pluća. Misli se motaju po glavi, osluškujemo da li telo pati, da li se pojavljuju simptomi visinske bolesti u vidu glavobolje I mučnine. Pauze su retke I kratke. Čim se zaustavimo, zbog velike hladnoće se smrzavamo, uzimamo samo gutljaj čaja I nastavljamo dalje. Dlanove i prste na rukama i nogama ne osećamo, potpuno su utrnuli iako imamo dobru zimsku opremu. Svima nam se mota misao po glavi, kako ćemo staviti dereze na cipele, ako skinem rukavice, čini nam se ostaćemo bez prstju. Sa prvim zracima sunca naziremo I sam vrh Ararata. Vodiči nam daju smernice da treba da stavimo dereze na cipele jer na završnom delu uspona ima leda. I sami vodiči su se smrzli ali su nam priskočili u pomoć I namestili dereze. Dok čekamo da se cela grupa opremi, skakućemo, mrdamo se I gledamo u vrh sa nevericom, još samo malo, nekih 150 m uspona I bićemo gore. Vijugava zmija ide lagano, nogu pred nogu. Imamo utisak da su telo I noge odvojeni I da nisu u skladu. Verovatno je nedostatak kiseonika I velika hladnoća dovela do tog neobičnog osećaja. Što smo bliže vrhu sve postaje skladnije, logičnije I lakše. Izbili smo na vrh. Erupcije emocija su nas preplavile, vrisak, suze, zagrljaji. Sunce sija, vetar šiba, temperature ispod -15˚C, sa udarima vetra i subjektivnim osećajem.

-25˚C ali to sada više i nije bitno….mi smo popeli Ararat 5137 mnv!
Naša grupa je uspela da popenje za 5h u pravim zimskim uslovima. Ostao je mali žal što božanstven izlazak sunca u praskozorje nismo zbog hladnoće mogli da zabeležimo kamerama. Verovatno da tako I treba, nešto mora da ostane samo za nas, privilegija za naše oči, zaslužili smo to dolaskom dovde. Snagom volje, vođeni jakim emocijama, izborili se sami sa sobom, u datim okolnostima savadali sve poteškoće ( hladnoća je bila najveća) I cela grupa je stigla na vrh. U 6h 50 minuta, zavijorila se zastava Srbije na 5137mnv.

Zbog jakog vetra I hladnoće, zbog velike gužve na vrhu, kratko smo se zadržali, fotografisali, I krenuli na spust prvo do kampa 2. na 4200mnv. Spust je kao i uspon nosio svoju težinu jer smo bili već umorni, ne naspavani, jako je bilo važno da I dalje imamo focus I koncentraciju, zbog samog terena i snega koji je dodatno otežavao silazak. Oko 10h stižemo u kamp 2, Radosni, srećni, uzbuđeni I još uvek pod uticajem adrenalina, gde smo se popeli. Za većinu nas ovo je prvi ovakav poduhvat na velikim visinama, preko 3000mnv.

Posle odmora u trajanju od dva sata u kampu na 4200mnv, pakujemo stvari I krećemo spust na 3200mnv, peške a konji nose naše preostale stvari.

Na 2200 mnv., čekao nas je nas minibus I povratak u civilizaciju posle 5 dana boravka u planini Ararat. Jedva smo dočekali povratak u Dogubajazit u kasnim popodnevnim satima, da se okrepimo hranom, kupanjem I udobnim krevetom. Ovaj dan je bio najduži, dan sa dva jutra, tako smo ga nazvali, trajao je više od 24h…

16.09.2023. U jutranjim satima napuštamo Dogubajazit, odlazimo na aerodrome u Igdir, let prvo do Istambula, pa onda let do Beograda.
Zbog loših vremenskih uslova I pomeranja uspona na drugi dan, ovog puta nismo uspeli da obiđemo Palatu Isak paše, I probamo da pronađemo Nojevu barka. To ostavljamo za neki sledeći odlazak I povratak.
Letnji uspon na Ararat po zimskim uslovima je uspešno izveden!

Hvala Marku na ideji za putovanje, i odličnoj organizaciji puta a posebno na verovanju u sve nas da smo spremni da stignemo na najviši vrh Turske.

Hvala I našem sjajnom lokalnom vodiču. Iskusno je brinuo o svima nama, uz njega smo se svi osećali sigurno I bezbedno.

A posebna zahvalnost najboljoj ekipi na predivnoj pozitivnoj energiji, prelepom druženju, na šali I smehu kada je bilo najteže, velikoj podršci I ljubavi.

Čestitke svima: Dani, Tina, Branka, Marina, Maja, Marko M, Bane, Milan, Vlada, Ivan, Marko N I Aleksandra.

Ovo putovanje je za mene bilo jedno veliko I posebno iskustvo, u mnogo čemu izazovno, inspirativno i veoma emotivno za pamćenje, sećanje, za nezaborav.

Nastavljamo dalje, u nove podvige, na neke nove vrhove….a biće ih u 2024. godini.

Aleksandra Todorović