„Definitivno dolazi do klimatskih promena koje će dovesti do toga da će morati da se menja struktura biljne proizvodnje, odnosno tehnologija proizvodnje. Nadam se da će proći dosta godina dok kod nas ne bude moglo da uspeva tropsko voće za komercijalne namene“, kaže Milorad Jocković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Šabac
Sve toplija leta i zime sa sve manje hladnih dana uslovili su da sve češće i kod nas viđemo tropske biljke. Za sada ih ljudi gaje kao ukrase u dvorištima, a da li je realno da ćemo u dogledno vreme na pijacama imati limun iz Mačve i banane iz Pocerine?
Milorad Jocković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Šabac kaže da ćemo još dugo ćemo ostati kod ovih voćnih vrsta koje sada gajimo, samo što će se menjati sortiment i tražiće se one koje su otpornije na visoke temperature.
-Definitivno dolazi do klimatskih promena koje će dovesti do toga da će morati da se menja struktura biljne proizvodnje, odnosno tehnologija proizvodnje. Ako želimo da zadržimo starije sortimente voća moramo ih podizati na veću nadmorsku visinu. Sa većom nadmorskom visinom temperature su niže.
Foto: Privatna arhiva
Uvek je bilo pravilo da prilikom izbora voćne vrste i sorte unutar voćne vrste treba birati nadmorsku visinu shodno klimatskim potrebama. Međutim, sa promenom nadmorske visine dolazimo u problem da su manje mogućnosti navodnjavanja, teže je kopati dubinske bunare, manji su kapaciteti vode, navodi Jocković.
Naš sagovornik podseća da su voće i vinove loze dugogodišnji zasadi, da bi se stvorila neka nova sorta mora da protekne izvestan broj godina. Instituti i fakulteti rade na tome, ali i kada se stvori mora da se ispita da li to kod nas može da daje zadovoljavajuće rezultate za proizvodnju. Ističe da je kod proizvodnje bitan jedino ekonomski interes i zato voće treba da ima dovoljno roda i da taj plod želi neko da kupi.
Upornost u voćarstvu se uvek isplati -Postoji kvanitet i kvalitet proizvoda i jeste kvalitet na prvom mestu, ali nažalost, kod masovne proizvodnje nema neke značajnije razlike prilikom otkupa za kvalitetnije proizvode. Uvek savetujem proizvođače da je bolje da rade na manjoj površini, ali da primenjuju sve agrotehničke mere do kraja i da mora da izdrži iz godine u godinu. Uvek se pogode godine koje ne samo da vrate ulaganja, nego mnogo više od toga, kaže Milorad Jocković.
-Klima nam se menja ka mediteranskoj. Kod nas se već duže vreme banane sade po dvorištima kao dekoracija, ukrasno bilje. Ne znam da kod nas ima komercijalnih zasada. Nadam se da će proći dosta godina dok kod nas ne bude moglo da uspeva tropsko voće za komercijalne namene. Limun se gaji, ali se na nižim temperaturama unosi u zatvorene prostorije da prezimi. Agrumi mogu da se gaje kod nas u kontrolisanim uslovima i izdržavaju temperature do minus pet do deset stepeni. Kod nas su takve zime sve češće i za razmišljanje je da u perspektivi dođe do ozbiljnijih pokušaja da se citrusi gaje. Još uvek imamo ledene dane u toku zime i to je ograničavajući faktor, navodi Jocković.
Dodaje da ne postoji nijedna biljna kultura da se negde ne može gajiti, samo je pitanje ekonomske isplativosti. Ako je cena koštanja veća od prodajne ili jednaka to se ne isplati raditi.
-Za voće koje se kod nas inače gaji treba razmišljati o sortimentu i tražiti ono što može da izdrži više temperature, birati ekspoziciju i mora se unaprediti tehnologija proizvodnje. Protivgradna zaštita ne štiti samo od grada nego štiti i od direktnog zračenja, kaže Jocković.
Navodi da je malina imala najveće štete na našem području zbog klimatskih faktora. Objašnjava da su duge tople jeseni i tople zime uslovile da malina ne može dobro da se pripremi za rod i da su prinosi katastrofalni.
-Poslednjih godina je bila visoka cena malina i ljudi su mnogo ulagali u nju, a to nije dalo rezultat. Jagoda nije imala toliki stres, ali je ove godine bilo karakteristično da je jagoda pod plastenikom i ona napolju stigla u nekoliko dana razlike. Ljudi koji su gajili u plastenicima mnogo su više uložili, ali nisu ostvarili toliku dobit. Visoka temperatura nanosi štetu kupini, dolazi do pojave ožegotina. Plantaže kupine i maline retko imaju protivgradnu zaštitu, odnosno zasenu, postoje mreže i za to posebno. Takođe se i kod jabuke stvaraju ožegotine na plodu. Ukoliko nema zasenu, taj plod nema ekonomsku vrednost. Poslednjih godina jabuka inače ima nisku cenu i slabije se ulaže u njeno održavanje, biljka fiziološki slabi i zbog svega toga ima posledica. Tamo gde su lošiji zasadi šljive dolazi do temperaturnih šokova i šljiva odbacuje plod da bi preživela. Zbog povećanja temperature smanjen je prinos. Kada je zasad u lošijem kondicionom stanju sve mu smeta i niske i visoke temperature. Međutim, da bi ljudi dobro održavali zasade nekada su na gubitku, kaže Milorad Jocković.
Zbog izmenjenih klimatskih faktora ove godine sve voće je stiglo penaestak dana ranije.
Foto: Privatna arhiva
