Svedoci smo klimatskih promena koje su uslovile povećan broj i intezitet prirodnih nepogoda, poput olujnih vetrova, poplava, suše, požara. Civilna zaštita obuhvata različite aktivnosti i resurse kako bi se sprečile, ublažile ili sanirale štete uzrokovane raznim nesrećama ili nepredviđenim situacijama. Ključna uloga pripada građanima, ali je njihov nivo informisanosti i znanja na ovu temu, prema procenama nadležnih, limitiran. Cilj nam je da u saradnji sa nadležnim organima iz lokalne samouprave, kao i predstavnicima civilnih organizacija, kroz seriju tekstova posvećenih prvenstveno pravilnoj pripremi za krizne situacije i ponašanja tokom istih, podignemo stepen informisanosti i znanja naših građana o njihovoj ulozi u zaštiti života i materijalnih dobara tokom vanrednih situacija
Koliko ćud prirode može biti opasna u skorije vreme smo mogli da osetimo 2014. godine tokom poplava koje su napravile problem u čitavom regionu. Šabac je bio jedan od najugroženijih gradova. Na desetogodišnjicu od ovog događaja u „Glasu Podrinja“ već smo pisali o tome, kroz sećanja ljudi koji su direktno bili pogođeni ili su učestvovali u odbrani grada. Ovoga puta, sećanje na ta majska dešavanja evocira snimatelj tadašnje Televizije „Šabac“ Zoran Milutinović, Drenovčanin, čiji su snimci obišli pola sveta.
Foto: "Glas Podrinja"
Snimke Zorana Milutinovića preuzele su brojne strane televizije. Napravio je i dokumentarni film o ovim danima
-Kada je sve počelo bio sam u Drenovcu, video šta se dešava i došao na posao. Taj dan smo obišli kompletan kraj, od Prnjavora, preko gradskog jezgra Šapca, do Koceljeve. Tada još nije bilo dramatično. Sledećeg dana je sve bilo mnogo gore, navodi Milutinović.
Zoranova kuća u Drenovcu je udaljena nekoliko stotina metara od nasipa. Porodica je sve vreme bila tamo, a sa sinom Markom, tada studentom, došli su drugovi iz različitih krajeva Srbije kako bi pomogli u odbrani.
Foto: "Glas Podrinja"
-Sin i njegovi drugovi su bili sve vreme na nasipu. Dolazili su kući samo da se istuširaju i malo odmore. Ja sam sve vreme bio na potezu od Čevrntije do tzv. Gogarića kolebe, odnosno od prve do poslednje tačke na nasipima u Drenovcu. Video sam koliko je opasno. Nasip je sa spoljne strane bio toliko natopljen da je ruka do lakta prolazila, kao kroz testo, sa unutrašnje strane voda je bila u džakovima. Da meštani Drenovca i Ševarica nisu postavili te prve džakove, voda bi prešla nasip. Opasnost od prelivanja je bila samo dan ili dva, a kasnije je pretilo probijanje. Nakon pucanja brane u Hrvatskoj voda više nije nadolazila, ali je natapala nasip, objašnjava Zoran.
Iako je i tokom, i nakon poplava bilo različitih komentara, pa i onih da Šabac nije bio ugrožen naš sagovornik nema dilemu oko toga. Siguran je da je situacija bila krajnje opasna. Kako je dosta vremena tada provodio sa direktorom „Srbijavoda“ Goranom Puzovićem čuo je da snimci pokazuju da je na nekim mestima Sava široka šest kilometara.
Snimci kao čuvari sećanja Snimke Zorana Milutinovića preuzele su brojne strane televizije. Napravio je i dokumentarni film o ovim danima. Ostao je žal za jednim izgubljenim snimkom. -Retko sam dolazio do Televizije. Dolazile su kolega na nasip, donosile mi nove kartice i uzimali već snimljene. Negde se tu izgubio snimak iz noći kada je došla mehanizacija. Nepregledna kolona kamiona, buldožera, bagera koji su došli u pratnji policije. Ta mehanizacija je mnogo pomogla. Najviše su, naravno, odbrani doprineli meštani Drenovca i Ševarica, a kasnije i Tabanovića, Mačvanskog Pričinovića- ističe Zoran Milutinović.
-Voda bi verovatno prelila nasip da se nije izlila u Hrvatskoj. Suština je u tome da je nasip bio toliko natopljen vodom da je bio kao testo i svakom je bilo jasno da to može da pukne svakog trenutka. Na nasip nije mogla da se popne veća mehanizacija, nego je jedan čovek traktorom vozio džakove kilometrima napred-nazad i tako i dan i noć.
Dosta detalja je tokom ovih 10 godina zaboravio. Pamti najdramatičnije trenutke. Kaže da ni kada je odlazio kući da malo odspava nije uspevao da se odmori, jer su mu misli sve vreme bile na nasipu.
Foto: "Glas Podrinja"
-Bio sam na nasipu do nekih 22 sata i otišao da odmorim kući. Na nasipu je ostala ekipa momaka da dežura, jer je tu bila jedna od kritičnih tačaka. Kada sam krenuo sve je bilo u redu, međutim posle nekih manje od pola sata voda je počela da prolazi kroz nasip. Oni su gurali buldožerom zemlju na nasip i kašiku buldožera zatrpavali džakovima kako bi to držalo. Njih 15ak je za jako kratko vreme bacilo ogromnu količinu džakova i uspeli su da stabilizuju nasip. Druga situacija je bila kada sam isto krenuo kući, sve je bilo u redu, došao sam do centra i video traktore da idu ka Savi. Nasip je počeo da propušta. Odmah sam se vratio nazad. Srećom i tada su uspeli da ga stabilizuju. Poslednji dan kod Gogarića kolebe je takođe bio kritičan. Da Sava nije počela brzo da se povlači vrlo je moguće da bi nasip popustio, jer je voda curila kroz njega. Stavljali su geotekstil koji zadržava zemlju, a propušta vodu i bilo je neizvesno hoće li izdržati. Da je nasip popustio stotinama metara ispred sve bi bilo zbrisano, priseća se Zoran.
Ako je nešto lepo bilo tih dana to je jedinstvo svih i zajednička želja i rad na zaustavljanju nabujale reke. Nije bilo bitno ko za koga navija, glasa, kome se moli.
Foto: "Glas Podrinja"
-Najpozitivniji utisak ostavili su narod i sloga koja je vladala tih dana. Niko nikog nije pitao ko je i šta je. Bilo je i razočaranja, pre svega zbog hvatanja političkih poena, sa svih strana, na nečijoj muci, a to je ujedno bila i njihova muka, kaže naš sagovornik.
Svaki put u vanrednim situacijama za građane važe jedna pravila, dok određene službe imaju još više posla. Tako je i sa medijima. Važno je samo da se posao uradi kako treba, o ostalom se misli kasnije.
Ako je nešto lepo bilo tih dana to je jedinstvo svih i zajednička želja i rad na zaustavljanju nabujale reke. Nije bilo bitno ko za koga navija,glasa, kome se moli
-Bio sam u Koceljevi kada je most pukao. Prvi na mestu događaja. Nema tu straha, bilo mi je normalno da to treba da snimim, čak su me i vraćali jer sam prišao previše blizu. Kada smo se vraćali postojala je opasnost da pukne most na Dobravi u Vladimircima i da ćemo oseći odsečeni tamo, priča Zoran.
Deset godina nakon poplava meštani oko Save i dalje vreme mere pre i posle ovog događaja. Čak i sada, kada sa Đorđem Mijailovićem za Novu snima priloge sa građanima koji žive pored reke, uvek se prisete gde je Sava bila te godine.
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
