U OŠ „Janko Veselinović“ održana je tribina za nastavnike i roditelje učenika na temu prevencije i očuvanja mentalnog zdravlja. Značaj mentalnog zdravlja u mladoj populaciji - školske dece i adolescenata, za njihov dalji razvoj, učenje, postizanje školskih odnosno akademskih uspeha
Mentalno zdravlje, zdravo emocionalno funkcionisanje i emocionalna stabilnost
Mentalno zdravlje nije samo odsustvo mentalnog poremećaja već je ono blagostanje organizma i pri tom se misli na uravnoteženo stanje gde je osoba u mogućnosti da ostvaruje svoje potencijale, da se uspešno nosi sa stresom svakodnevnog života i da bude produktivna u radu i na taj način bude u mogućnosti da doprinese i sebi i svojoj zajednici. Mentalno zdravlje predstavlja osnovu sposobnosti kako razmišljamo, osećamo, kakvi su međuljudski odnosi koje stvaramo. Da bismo bili mentalno zdravi potrebno je da imamo jasnu sliku o sebi i svom identitetu, odnosu sa drugima i svojoj ličnoj afirmaciji. To podrazumeva i određenu količinu samopouzdanja i samouverenosti što nas dalje opredeljuje kakvi ćemo biti u životu što je jako važno kod mladih ljudi. Za mentalno zdravlje je bitna i očuvanost pojedinih psihičkih funkcija – pamćenje, razmišljanje u skladu sa razvojnom dobi, adekvatno testiranje realnosti i određen stepen radoznalosti, opreza i mašte. Zdravo emocionalno funkcionisanje podrazumeva određen stepen emocionalne stabilnosti, što znači sposobnost suočavanja sa nekim konfliktnim emocijama, frustracijma, sposobnost kontrole besa i kontrolisanja neke neprijatnosti -
U periodu adolescencije najčešći mentalni problemi i poremećaji koji se javljaju su emocionalni i ponašajni. To su anksioznost, depresija, poremećaj kontrole besa, ishrane, parasuicidna ponašanja (samopovređivanje), suicid i korišćenje psihoaktivnih supstanci
Mentalni problemi u adolescentskom dobu mogu značajno da naruše kvalitet daljeg života i napredovanje jedne mlade osobe U periodu adolescencije najčešći mentalni problemi i poremećaji koji se javljaju su emocionalni i ponašajni. To su anksioznost, depresija, poremećaj kontrole besa, ishrane, parasuicidna ponašanja (samopovređivanje), suicid i korišćenje psihoaktivnih supstanci. Svi ovi problemi kada se jave mogu značajno uticati ne samo na aktivno funkcionisanje jedne mlade osobe već imati i dugotrajne posledice. Samo jedna depresivna epizoda u periodu adolescencije može biti povezana sa kasnijim problemima u braku, roditeljstvu, profesionalnom životu. Kad mentalni problem pređe u mentalni poremećaj i ukoliko dugo traje i ništa se ne čini po tom pitanju, posledice mogu biti znatno veće, a najgora je svakako samoubistvo. Suicid predstavlja četvrti uzrok smrtnosti u populaciji mladih starosti od 15 do 29 godina. I pored primene terapijskih procedura, po statistici, mali broj mladih dobije pomoć u pravo vreme. Vodeći razlog tome je stigma. Mladi se zbog nje ne usuđuju ni da pričaju o problemu a kamoli da se nekome obrate. Stigma i koju osećaju roditelji je jedan od razloga jer se odstupa od ideala dobrog roditelja pa onda i oni sami nekad svesno nekad nesvesno opstruiraju ili ne žele da vide da njihovo dete ima problem i da na tome treba poraditi. Neinformisanost je još jedan razlog. Mladi najčešće nisu upućeni kome treba da se obrate. Pedagoško-psihološka služba u obrazovnim ustanovama je vrlo bitna i zapravo je „žila kucavica“ u toj univerzalnoj prevenciji, prepoznavanju i sprečavanju daljeg razvoja mentalnih problema. Foto: Glas Podrinja
Prevencija „Pre svega zdrav i dobar san. U toku sna se najbolje dolazi do neurorazvoja, kvalitetan i dovoljno dugačak san blagotvorno deluju na mentalno zdravlje. Brojne studije su potvrdile da kratak san a to je onaj koji traje kraće od sedam sati je povezan sa povećanjem telesne težine, utiče na hormon rasta, utiče na bolje pamćenje, učenje, na atletske performanse. Fizička aktivnost je jako bitna za mentalno zdravlje. Bavljenje kreativnim radom je takođe dobro, učenje socijalnih veština, prevencija vršnjačkog nasilja“
Uloga roditelja i sredine, temperament i karakter Mladi tokom razvojnog perioda razvijaju sliku sebe u socijalnoj sredini, u očima drugih, ostvaruju obrasce afektivnog vezivanja, uče se kako da reaguju u određenim situacijama, da se nose sa frustracijama, sa teškim emocijama. Na njih utiče prirodna „datost“, temperament, genetsko nasleđe. Temperament je nešto sa čime se rađamo, što je genetski uslovljeno i to podrazumeva način i intenzitet emocionalnog reagovanja. Karakter je nešto što se oblikuje tokom života i zavisi od odnosa sa roditeljima i okolinom. Tu je jako bitna uloga roditelja jer oni i socijalna sredina su ti koji dete uče kada nešto može, kako može, da li je dozvoljeno i da li treba. Tako se stvaraju karakterne crte koju su uglavnom vezane za moral i voljni momenat. Jedno je pričati detetu šta valja a šta ne valja a drugo je to pokazati ličnim primerom.
„450 milina ljudi u svetu boluje od mentalnih bolesti, 20 – 30 odsto evropskih bolesti otpada na mentalne i svaka četvrta osoba će se u svom životu suočiti sa nekim mentalnim problemom ili poremećajem. Zato je bitno da negujemo mentalnu higijenu isto kao i telesnu“ Foto: Glas Podrinja
Najčešći poremećaji mentalnog zdravlja, emotivni, poremećajni. Od manifestacija razvojne faze do depresije Poremećaji emotivne prirode su najčešći – anksioznost pod broj jedan. To je emotivni doživljaj preteće opasnosti, neprijatnosti i uglavnom ne može da se objektivizuje. Kad su mlade osobe u pitanju uglavnom je vezan za nedostatak samopouzdanja, socijalni strah od negativne procene okoline. Vrlo često je anksioznost praćena somatskim manifestacijma, pa se tako javlja lupanje srca, nelagodnost, promene u apetitu, glavobolja..Druga važna pojava je depresivnost, koja se najčešće manifestuje kao stanje tuge, neraspoloženja, povučenosti, izolacije koja traje duže i značajno ometa svakodnveno uobičajeno funkcionisanje. Može da progredira u ideje bezvrednosti, bespomoćnosti, krivice, do autodestruktivnih tendencija.
Roditelji i socijalna sredina su ti koji dete uče kada nešto može, kako može, da li je dozvoljeno i da li treba. Tako se stvaraju karakterne crte koju su uglavnom vezane za moral i voljni momenat. Jedno je pričati detetu šta valja a šta ne valja a drugo je to pokazati ličnim primerom
Druga grupa mentalnih problema su ponašajni koji se izražavaju kroz kritičnost prema okolini koja prerasta u vidnu netrpeljivost i koja vrlo često dovodi do ispoljavanja agresivnosti. Ovde ne govorimo o manifestacijama razvojne faze koje se inače javljaju u adolescentskom periodu, bunta, suprostavljanja, verbalne agresivnosti, ovde je reč o potrebi mlade osobe da nekog povredi, da učini materijalnu štetu, da ulazi u svađe i konflikte.
