Volonteri su snaga Crvenog krsta

Rad volontera je primer humanosti i solidarnosti koji inspiriše sve nas, poručili su iz Crvenog krsta Šabac prilikom dodele priznanja svima koji svojim radom i posvećenošću daju značajan doprinos zajednici. Međunarodni dan volontera ustanovljen je na Generalnoj Skupštini Ujedinjenih nacija 1985. godine i posvećen je humanistima koji slobodno vreme koriste da učine nešto za dobrobit drugih.

-Želimo da se zahvalimo svim našim volonterima na svim aktivnostima i pomoći koju pružaju našoj organizaciji, jer oni jesu naša snaga. U svetu ima 17 miliona volontera, u Crvenom krstu Srbije 40 hiljada, a Crveni krst Šabac 280 volontera koji su spremni u svako doba da priteknu u pomoć. Iskoristili smo ovu priliku da pozovemo pet starijih i tri mlada volontera i koji su već ušli u naše programe i tek će se edukovati. Redovno ih šaljemo na usavršavanje da sutra mogu da budu i predavači i možda i budući radnici Crvenog krsta- rekao je sekretar Crvenog krsta Šabac Slavko Radovanović.

Volonteri Crvenog krsta prisutni su u svim strukturama društva, seoskim mesnim zajednicama, preduzećima, ustanovama, osnovnim i srednjim školama.

-Godišnje se organizuju 82 akcije dobrovoljnog davanja krvi i na svim tim akcijama su angažovani. Imamo ekipe Prve pomoći, deca iz osnovne škole su pripremljena da mogu da pruže Prvu pomoć, ne samo u takmičenjima i smotrama, već na svakom mestu gde je potrebno, pomoći u svim akcijama solidarnosti, prilikom raspodele paketa i hrane za Narodnu kuhinju, u slučaju vanredne situacije ekipa sastavljena od ljudi edukovanih i spremnih da pomognu u svakom momentu- naglasio je Radovanović.

Pedagog u penziji i nekadašlja direktorka Osnovne škole „Jevrem Obrenović“ Jasmina Bogojević zahvalila je na dodeljenom priznanju. Volonterka je više od 20 godina i učestvovala je u brojnim aktivnostima sa ljudima iz Crvenog krsta- od Male škole Crvenog krsta u Tršiću, Ceru, Soko gradu, kroz brojne radionice i aktivnosti sa decom.

-Sad razmišljam koliko je to sve bilo stvarno izuzetno, humano i ispunjeno empatijom i koliko su ta deca bila zainteresovana. Koleginica koja je bila samostalni stručni saradnik i ja smo u Tršiću. Deca su spavala u učionicama, to su bili prilagođeni uslovi za rad, drugog načina nije bilo, a nas dve smo spavale u biblioteci te škole. Sad razmišljam da li bi to u ovim uslovima sa ovom decom bilo moguće, možda, ne znam. Mala škola Crvenog krsta, prevencija bolesti zavisnosti i druge edukacije u Osnovnoj školi „Jevrem Obrenović“, samo su neke od naših akcija- rekla je Bogojevićeva.

Anđela Mijatović priključila se još u Osnovnoj školi aktivnostima Crvenog krsta, praktično od prvog razreda, kroz različite donacije i dobrovoljne priloge.

-Kada sam došla u školu u Šabac, probudila mi se želja da više doprinesem svom gradu. Bio me strah da dođem sama, ali kada su održali predavanje u našoj Poljoprivrednoj školi odlučila sam se da ih pitam da li mogu da im se priključim. Prvi ponedeljak sam došla i prijavila se i odmah se zaljubila u volontiranje. Pokušavam da motivišem drugare da se i oni uključe, ali postoji i dalje taj strah od nepoznatog, ali kada ga savladaju i dođu shvate da je ovde zaista prava porodična atmosfera- ističe Anđela.