Anđela Mijatović učenica Mačvanske srednje škole: Ličnost je ogledalo naše vrednosti

Čovek ne može istinski živeti ako se taj život odvija u okvirima unapred postavljenih ograničenja, bila ona sopstvena ili nametnuta od strane društva u kome živimo. U mladim godinama to je shvatila učenica četvrte godine Mačvanske srednje škole u Bogatiću Anđela Mijatović, ponos svoje zajednice i kraja iz kog potiče. Dobitnica Svetosavske nagrade za 2024. godinu, neopterećena time da se bilo kome dokazuje, vođena isključivo ljubavlju prema tradiciji, kulturi i vrednostima koje novo vreme potire, opire se savremenim tendencijama koje prete da uguše priliku da budemo jedinstveni i pokušavaju da „ukalupe“ čitave generacije.

Naučni rad o Miliću od Mačve
Kao svestrana mlada osoba ima brojna interesovanja. Crta od malih nogu i svoj talenat sama je razvila, a kasnije je on prepoznat i ovenčan nagradama. Njena ljubav su ptice, pa i sama ima papagaja. Izučava stvaralaštvo Milića od Mačve, brine o životnoj sredini, uživa u svemu novom što može da nauči i istraži, a što će obogatiti njen duhovni život. U Tršiću je u dva navrata u Naučno- obrazovnom kulturnom centru pohađala kamp o istoriji, kulturi i tradiciji. Tokom dvonedeljnog boravka svakodnevno je imala predavanja na različite teme i radila sa profesorima Učiteljskog fakulteta u Beogradu. Uz podršku mentorke Zorane Opačić napisala je naučni rad „Nacionalna kultura i hrišćanski motivi u slikarstvu Milića od Mačve“, objavljen u zborniku „Mladi i srbistika“.

Foto: Privatna arhiva

-Smatram da je jedan od najupečatljivijih slikara sa našeg podneblja i, nažalost, nekako je pao u zaborav i iz tog razloga sam želela da se pozabavim njegovim stvaralaštvom. Godinu dana sam istraživala materiju, a rad se odnosi na nacionalni identitet Milića od Mačve, njegovu nacionalnu kulturu i hrišćanske motive u njegovim delima. Hrišćanski motivi su mi bili posebno interesantni zato što nisam primetila da su do sada bili zastupljeni u istraživanju. On je svoju nacionalnu kulturu promovisao u svakoj prilici, jezgro iz koga je sve proisteklo jeste njegova porodica i sama Mačva, a primetno je da su ljudi tada više bili zainteresovani za kulturu, okrenuti tradiciji, posećivali crkvu- smatra Anđela, koja je taj rad odbranila na beogradskom Filološkom fakultetu.

Foto: Privatna arhiva

Logo Osnovne škole
Dizajnirala je logo Osnovne škole „Laza K. Lazarević“ u Klenju malo pre nego što je iz statusa osnovca prešla u srednjoškolce. Od malena je crtala, svaki blok ili sveska koju bi roditelji kupili vrlo brzo bi bili ispunjeni od prve do poslednje stranice njenim radovima. Karikatura koju je uradila osvojila je treće mesto na republičkom takmičenju „Mali Pjer“, a njene dve razglednice sa likovima Hajduk Stanka Janka Veselinovića i ponovo, Milića od Mačve, nagrađene su na konkursu Turističke organizacije opštine Bogatić kao najlepše. Prilikom nedavnog bratimljenja opštine sa francuskim gradićem Dreux, bile su poklon tamošnjoj delegaciji.

-Ne znam šta sam prvo nacrtala, ali znam da sam stalno crtala kad sam bila mala i roditelji su to odmah primetili. Oni bi znali da mi kupe ceo set od 400 papira i za dva dana sam ih sve iscrtala. Nastavnica u osnovnoj školi Danka Milićević je prepoznala moj talenat i pružila mi podršku koja mi je značila zbog samopouzdanja. Najviše volim da crtam portrete, volim različite izraze lica, igru sa senkama. Kada je u pitanju pisanje, uvek je teško početi, a posle nekako sve ide kao voda, već se navikneš, ali kada crtaš, nekako uvek dođeš do nekih grešaka koje se nekad malo teže ispravljaju. Crtanje zahteva više vremena i angažmana, ali u tome i istinski više uživam- napominje ona.

Foto: Privatna arhiva

Ljubav prema pticama
Učestvovala je u akciji „Bird watching“ koju je organizovalo „Jato ptica Srbije“.
-Još kao mala zavolela sam ptice i odrastam na selu sa roditeljima i životinjama i samim tim što imamo mnogo ptica, imam papagaja, imali smo i pauna. To je bila dvodnevna obuka koju su organizovali Birdslife Srbija. Dolazili su u Bogatić, držali predavanja. Pratim već duže vreme njihovu organizaciju, koja je internacionalna. Kada se pojavila ta prilika morala sam da je iskoristim. Išli smo sa obučenim ljudima da posmatramo ptice i pritom smo vodili računa o etici, kako ne bismo ugrozili ili uznemirili ptice. Bilo je to jako lepo iskustvo. Naučila sam mnogo toga. Imaju planove da podstaknu turizam koji ima za cilj da poveća svest o zaštiti, ne samo ptica, nego i naše životne sredine. To je bilo u okviru prekogranične saradnje, učestvovala je i Bosna. Išli smo na Drinu, Šljunkaru, posmatrali ptice, učili o njima. Odziv nije bio veliki, ali svaki početak je takav, tako da se nadam da ću uspeti da podstaknem ljude da se za to zainteresuju- ističe Anđela.

Foto: Privatna arhiva

A koliko joj je teško da privoli prijatelje da se uključe u ono što je izvan uobičajenog za njene vršnjake i mlade generacije čiji se život odvija u sferi razvoja digitalnih tehnologija i sve većoj prevlasti virtulenog nad realnim svetom?

Ako ne znamo našu kulturu, ko smo mi?

-To je sad malo teško pitanje. Imam jako dobre prijatelje i okolinu, ali nekad je malo teško doći u dodir sa njima, jer nemaju uvek želju da čuju to što bih volela da im ispričam. Primetila sam da može vrlo lako da se podstakne interesovanje ako postoji naša želja i mi to možemo da uradimo prezentacijama, edukovanjem. Nije nemoguće da vratimo ljude nazad u kulturu, jer smo i mi kao i sve iz nje proistekli, tehnologija je jedna vrsta kulture. Ako ne znamo našu kulturu i tradiciju, ako nismo svesni naše kulture, jesmo li svesni ko smo mi uopšte? Mislim da je to ključno pitanje, ali nadam se da će da se poveća svest o tome i da će u tom smislu biti bolje- kaže Anđela.

Anđela planira da po završetku smera tehničar drumskog saobraćaja upiše psihologiju u Novom Sadu, ali veruje da formalno obrazovanje nije jedini parametar kvaliteta.

-Shvatila sam da ne postoje neki okviri za nešto, da i škola nije okvir za moje znanje, ocena nije merilo znanja, što smo već odavno utvrdili, ali ti okviri su mi bili bitni. Kada sam otišla u Tršić, kada sam upoznala druge ljude, shvatila sam koliko ne znam. Mislim da je meni najzanimljivije da saznam nove stvari za koje možda nisam ni svesna da sam zainteresovana za njih. Jednostavno, učenjem i samim činjenjem stičemo neku dobru naviku. Ne moramo da očekujemo da ćemo za sve da dobijemo neki rezultat i taj rezultat ne mora biti materijalni ili merljiv nečim konkretnim. Suština je u onome što ćemo dobiti na duhovnom nivou. Neće nas graditi ni odeća, ni kuća, ni novac. Nas će graditi naša ličnost. Mislim da je rad na sebi jako bitna tema- zaključuje Anđela.

Sa verom u sebe, na putu koji možda na prvi pogled deluje teži, Anđela sa lakoćom korača ka svojim ciljevima, jer dok lista nove stranice knjige života, stalno se otvaraju nove koje na tom putovanju punom neizvesnosti i lepote neotkrivenog želi da istraži.

„Poljoprivreda za budućnost“: Projekat ostvaren uz podršku opštine Bogatić. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.