Bojana Bošković: Rad sa bebama zadovoljstvo, ali i odgovornost

Rad sa tek rođenim bebama predstavlja posebno zadovoljstvo, ali i ogromnu odgovornost. Bojana Bošković Jovanović je više od deset godina zaposlena u službi neonatoglogije, a poslednjih godinu dana radi kao odgovorna sestra u službi ginekologije i akušerstva Opšte bolnice „Dr Laza K. Lazarević“, ali je Šapčanima poznata i po humanitarnim aktivnostima. Kaže da je još kao dete maštala o tome da radi sa bebama.

Počela je da radi u Opštoj bolnici 2011. godine, u službi hirurgije, na poluintenzivnoj nezi, gde je radila šest meseci do isteka ugovora. Nakon toga nije joj predstavljalo problem da radi i u brzoj hrani i osiguranju. Zaposlenje u šabačkoj bolnici ponovo je dobila 2013. godine, ali u službi anestezije, u „šok sobi“, a posle nekih mesec dana na odeljenje neonatologije. Tada je radila kao medicinska sestra sa srednjom školom, a 2020. upisuje Visoku medicinsku školu u Šapcu koju i završava i koju joj priznaju 2023. i tada postaje odgovorna, odnosno blok sestra na svom odseku.

Foto: Privatna arhiva

-Volela sam taj posao od malih nogu, igrala se sa lutkama i zamišljala da radim sa bebama. Maštala sam o tome da budem pedijatar i imam svoj sto sa slatkišima, gde ću lečiti decu. Odgajena sam u porodici sa dva medicinska radnika. Tata je mediciski tehničar koji je u invalidskoj penziji, a radio je u urgentnom prijemu, a tetka je visoka medicinska sestra, koja i danas radi u Opštoj blnici. Tokom odrastanja sam stalno slušala o Bolnici, odlazila kod tate na posao i svidelo mi se. Tokom srednje škole na praksi mi se svidela hirurgija, a kada je otvoren urgentni prijem zavolela sam i to, jer volim akciju. Pored toga, tu je zastupljeno više grana medicine i kroz rad može dosta toga da se nauči, priča Bojana.

Iako je počela da priprema prijemni za fakultet, po završetku Srednje medicinske škole shvatila da to nije za nju, odnosno da je došlo do zasićenja. Roditelji zbog toga nisu bili baš srećni, a Bojana je odlučila da odradi pripravniči i razmisli godinu dana. Međutim, život ju je iznenadio, a njoj su se prioriteti potpuno promenili.

Foto: Privatna arhiva

Nakon završetka pripravničkog u urgentnom prijemu rodila je sina Mateju, kog smatra svojim najvećim uspehom. Ističe da je posle toga drugačije gledala na sve što je uradila, ili nije uradila.
Rad u bebi boksu za nju predstavlja ispunjenje dečjeg sna.

-Jeste sve mirišljavo, nežno, ali je posao veoma odgovoran. Kada beba plače ona ne može da kaže da li je nešto boli, da li je gladna, ili prosto plače zato što je beba. Morate stalno da ih gledate, osluškujete i naučite da prepoznate o čemu se radi. Posao sestara nije samo da ljuškaju i presvlače bebe, nego se dešavaju i nepredviđene situacije, kada zajedno sa pedijatrima moramo da spasavamo bebi život. Srećom, takvi slučajevi su retki, ali su veoma teški i ostavljaju trag dugo, priča Bojana.
Nakon porođaja babica predaje bebu sestrama u boksu i pedijatru. Oni obavljaju prvi pregled i sve ostalo što je neophodno u prvim satima života bebe.

-Nemoguće je ostaviti posao i ne nositi ga kući, jer je posao moja druga kuća. Najlepše je kada bude veliki broj porođaja u toku dana i sve bebe budu dobro, tada idemo kući ispunjeni i srećni i to je najlepši deo posla. Više je takvih dana, nego onih loših.

Desi se da u prvoj smeni bude i po šest, sedam porođaja i to je nemoguće opisati, navodi Bojana.
Često je majke nakon izlaska iz bolnice pronađu na društvenim mrežama i jave se da se zahvale.
Bojana je poznata i po humanitarnim, ali i drugim aktivnostima koje uključuju najmlađe. Već nekoliko godina, uz pomoć donatora, obezbeđuje paketiće, inicirala je obnavljanje apartmana za porodilje u šabačkoj Bolnici, ali i organizovala prvu Šabačku puzijadu.

-Rođena sam 19. jula i dosta kasnije sam saznala da je tog dana Sveti Sisoje Veliki, zaštitnik dece i beba. Kada sam prvi put ušla u bebi boks jedna od tri ikone koje su tamo je Sveti Sisoje Veliki. Možda sam i samim rođenjem predodređena za rad sa decom. Veoma sam osetljiva na njih tako da sam pre tri godina odlučila da, sa ljudima dobre voljem, počnem da pravim paketiće za Novu godinu. Ljudi mi doniraju ko šta može, ja pravim paketiće i poklanjam ih. Prve godine to su bila deca u Ustanovi za decu i mlade sa smetnjama u razvoju u Kasarskim Livadama i deca na pedijatriji Opšte bolnice, sledeće godine, paketiće su dobila deca sa retkim bolestima. Moja drugarica je bila Mini Maus, a Mina Mijailović, majka dečaka obolelog od retke bolesti, mi je pomogla da pronađem drugu decu sa retkim bolestima. Ove godine paketiće su ponovo dobila deca u ustanovi u Kasarskim Livadama i na pedijatriji, a dobile su ih i bebe koje su 31. bile na odeljenju ginekologije i akušerstva, priča Bojana.

Letos je na Bojaninu inicijativu renoviran apartman za porodilje.

-Letos mi je ideja bila da sakupim novac za klimu za porodilište, međutim u međuvremenu bolnica je obezbedila klimu tako da sam, u dogovoru sa donatorima i menadžmentom bolnice došla na ideju da renoviramo apartman. Taj apartman postoji oduvek, žene koje žele da budu same u sobi ga plate i to može svako ko želi. Apartman ima svoje kupatilo, televizor. Renoviranje je trajalo dva, tri meseca i na kraju je ispalo odlično. Za sve imam podršku menadžmenta, direktora i glavnih sestara. Bez njih ništa ne bih mogla da uradim. Porodilište je dobilo EKG aparat, pacijent monitor, dve nove transportne izolete. Zaista se mnogo ulaže u porodilište. Čak nam je jedna firma pomogla da obezbedimo i nove bodije i pelene za bebe, tako da nisu više sve u belom. Kadar je podmlađen, svi se trude. Želimo da imamo što bolji odnos sa majkama beba, to mnogo znači i nama i njima. Pogađaju me priče da je u porodilištu loše, a uglavnom dolaze od onih koji nisu tamo bili nikada, ili bar dugo godina. Imamo dobar tim na koji sam ponosna, ističe Bojana.

Organizovala je i puzijadu pre dve godine. Želja joj je da to u nerednom periodu postane tradicija, pa i da učestvuju okolne opštine i gradovi.

-Naišla sam na odlične reakcije i odziv svih ljudi koje sam kontaktirala kako bi sponzorisali događaj. Takođe su se i tate takmičile u trci sa bebama u kolicima. Svi su dobili pokolone, a prva tri mesta su bila posebno nagrađena, priseća se Bojana.