12. oktobar 2025.12. okt 2025.
Mala škola e-bicikala:„Trend koji osvaja Srbiju: šta nudi e-bicikl u poređenju sa klasičnim“
Mala škola e-bicikala: od pionirskog pokušaja do zakonske regulative u Srbiji
Električni bicikli, ili kako ih u žargonu zovu e-bajkovi, nisu više egzotika na ulicama već svakodnevna slika u mnogim gradovima Evrope, a sve češće i u Srbiji. Nekada zamišljeni kao pomoćno prevozno sredstvo za one koji žele da se manje umaraju, danas su deo ozbiljne priče o održivoj mobilnosti, zdravlju i stilu života.
Prvi modeli pojavili su se još krajem 19. veka, ali je tek razvoj litijum-jonskih baterija devedesetih godina doneo praktične i komercijalno dostupne e-bicikle. Od tada, industrija beleži vrtoglav rast: procene su da se u svetu danas vozi više od 300 miliona ovih vozila. Kod nas, tržište je tek u povoju, ali interesovanje, naročito među muškarcima između 30 i 50 godina, naglo raste.
Zašto? E-bicikli nude brzinu i jednostavnost gradske vožnje, ali i dozu zabave i rekreacije. Uz električnu asistenciju pedale, usponi i duže relacije postaju dostupni i onima koji do sada nisu mogli da izdrže ozbiljniji tempo. Zbog toga ih sve češće kupuju ljudi koji žele alternativu automobilu, rekreativci kojima vikend vožnja više nije napor već zadovoljstvo, kao i poslovni ljudi kojima je važna efikasnost.
Ipak, nisu svi e-bicikli isti. Na tržištu se mogu naći gradski modeli, pogodni za svakodnevne obaveze, planinski i treking modeli za ljubitelje prirode, pa čak i preklopni, koji staju u gepek automobila. Dok veliki svetski brendovi poput Gianta, Treka ili Specializeda nude najrazvijeniju tehnologiju, kineski proizvođači donose pristupačne, iako često manje pouzdane varijante.
Ali pre nego što se odlučite za kupovinu, treba znati i šta o svemu kaže zakonodavac. Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila Republike Srbije jasno definiše da se bicikli sa električnim motorom snage do 0,25 kW i brzinom do 25 km/h tretiraju kao obični bicikli. To znači da za njih nije potrebna registracija, vozačka dozvola ni osiguranje, ali se od vozača očekuje da poštuju ista pravila kao i svi drugi biciklisti – obavezna vožnja biciklističkim stazama gde postoje, korišćenje svetala u noćnim uslovima i pridržavanje saobraćajnih propisa. Kada je motor jači ili brzina prelazi pomenutu granicu, vozilo prelazi u kategoriju mopeda, pa su potrebni registracija i posebne dozvole. Upravo ta zakonska linija deli rekreativne od ozbiljnijih sportskih ili “skuter” varijanti e-bicikala.
U poređenju sa klasičnim biciklom, e-bajk donosi bržu i udobniju vožnju, ali i višu cenu i veću težinu. Njegova baterija zahteva pažljivo održavanje, a domet zavisi od terena i načina vožnje. Međutim, onaj ko ga jednom proba često se teško vraća na običan bicikl – jer osećaj lakoće i slobode koje pruža e-bajk postaje deo svakodnevne navike.
Sve ovo govori da e-bicikli nisu samo prolazni trend već ozbiljan deo budućnosti kretanja. Dok jedni u njima vide prevoz do posla, drugi ih koriste za beg iz grada i produženi vikend u prirodi. U oba slučaja, e-bicikli oblikuju novu kulturu mobilnosti, u kojoj tehnologija i čovek rade zajedno.
Upravo zato, Glas Podrinja pokreće serijal „Škola mobilnosti“, kroz koji ćemo našim čitaocima približiti nove trendove – od električnih bicikala, preko skutera i trotineta, do električnih automobila. Biće to prilika da na jednom mestu saznate sve što treba o prednostima, manama, zakonskim okvirima i budućnosti ovih vozila. Jer svet mobilnosti se menja – a na nama je da te promene razumemo i prilagodimo im se na vreme.
Prvi modeli pojavili su se još krajem 19. veka, ali je tek razvoj litijum-jonskih baterija devedesetih godina doneo praktične i komercijalno dostupne e-bicikle. Od tada, industrija beleži vrtoglav rast: procene su da se u svetu danas vozi više od 300 miliona ovih vozila. Kod nas, tržište je tek u povoju, ali interesovanje, naročito među muškarcima između 30 i 50 godina, naglo raste.
Zašto? E-bicikli nude brzinu i jednostavnost gradske vožnje, ali i dozu zabave i rekreacije. Uz električnu asistenciju pedale, usponi i duže relacije postaju dostupni i onima koji do sada nisu mogli da izdrže ozbiljniji tempo. Zbog toga ih sve češće kupuju ljudi koji žele alternativu automobilu, rekreativci kojima vikend vožnja više nije napor već zadovoljstvo, kao i poslovni ljudi kojima je važna efikasnost.
Ipak, nisu svi e-bicikli isti. Na tržištu se mogu naći gradski modeli, pogodni za svakodnevne obaveze, planinski i treking modeli za ljubitelje prirode, pa čak i preklopni, koji staju u gepek automobila. Dok veliki svetski brendovi poput Gianta, Treka ili Specializeda nude najrazvijeniju tehnologiju, kineski proizvođači donose pristupačne, iako često manje pouzdane varijante.
Ali pre nego što se odlučite za kupovinu, treba znati i šta o svemu kaže zakonodavac. Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila Republike Srbije jasno definiše da se bicikli sa električnim motorom snage do 0,25 kW i brzinom do 25 km/h tretiraju kao obični bicikli. To znači da za njih nije potrebna registracija, vozačka dozvola ni osiguranje, ali se od vozača očekuje da poštuju ista pravila kao i svi drugi biciklisti – obavezna vožnja biciklističkim stazama gde postoje, korišćenje svetala u noćnim uslovima i pridržavanje saobraćajnih propisa. Kada je motor jači ili brzina prelazi pomenutu granicu, vozilo prelazi u kategoriju mopeda, pa su potrebni registracija i posebne dozvole. Upravo ta zakonska linija deli rekreativne od ozbiljnijih sportskih ili “skuter” varijanti e-bicikala.
U poređenju sa klasičnim biciklom, e-bajk donosi bržu i udobniju vožnju, ali i višu cenu i veću težinu. Njegova baterija zahteva pažljivo održavanje, a domet zavisi od terena i načina vožnje. Međutim, onaj ko ga jednom proba često se teško vraća na običan bicikl – jer osećaj lakoće i slobode koje pruža e-bajk postaje deo svakodnevne navike.
Sve ovo govori da e-bicikli nisu samo prolazni trend već ozbiljan deo budućnosti kretanja. Dok jedni u njima vide prevoz do posla, drugi ih koriste za beg iz grada i produženi vikend u prirodi. U oba slučaja, e-bicikli oblikuju novu kulturu mobilnosti, u kojoj tehnologija i čovek rade zajedno.
Glas Podrinja
Aktuelno
Najnoviji broj
12. mart 2026.
