Silosi iz Bogatića prisutni u zemlji i inostranstvu. „Sila- Stroj“- porodična firma sa vizijom.
„Sila- Stroj“- porodična firma sa vizijom
Miloš je bio momak iz Bogatića sa zrelošću nesvojstvenom mladim godinama i preduzetničkim duhom. Godine 2018. osnovao je firmu za proizvodnju silosa i transportne opreme za žitarice. Porodica uspešno nastavlja poslovanje nakon njegovog preranog odlaska
„Želim da u budućnosti postanem primer drugim ljudima da je sve moguće bez obzira na okolnosti i trenutan položaj. Želim da na svom primeru pokažem da samodisciplina i odlučnost mogu da pomere granice. Voleo bih da za života napravim nešto što će ostati u narednih nekoliko hiljada godina, nešto od čega će svi ljudi na zemlji imati koristi.“ U ovih nekoliko rečenica stala je suština vizije Miloša Ilića, momka iz Bogatića koji je u dvadesetim godinama jasno znao šta želi. Sa zrelošću nesvojstvenom mladim godinama i preduzetničkim duhom edukovao se kroz obimnu stručnu literaturu i išao je od jedne do druge firme gde je učio zanat za budućnost.
Porodica kao stub svega Na porodičnom placu, bez velikih investicionih sredstava, ali sa snažnom voljom i odlučnošću da uspe, 2018. godine pokreće firmu „Sila- Stroj“ za proizvodnju silosa i transportne opreme za žitarice. Sa skromnim mašinama i ljudstvom, vremenom, za svega nekoliko godina, postiže mnogo- osavremenjuje mehanizaciju i proširuje posao. A onda, njegov iznenadni i prerani odlazak 2024. godine menja sve.
Porodica nije imala mnogo vremena da se oporavi od šoka i firma je pred sobom, od osnivanja, imala mesece najvećih izazova i onu najtežu odluku- šta dalje? Otac Vladimir imao je zaostavštinu- Miloševe skice i proračuni i znanje stečeno radeći uz njega nije smelo biti uzaludno. Brat Marko je radio u jednoj beogradskoj firmi, ali lična tragedija promenila je i njegov životni put. Porodica je donela jedinu moguću odluku u tom trenutku- da nastave tamo gde je Miloš zaustavljen.
-Miloš je imao ogromne ambicije i znanje- granica nije postojala. Želeo je da napravi veliku firmu i za kratko vreme mnogo postigao. Sami počeci su išli malo teže, sve sa radilo ručno, vremenom je unapređeno. Počeli su da kupuju mašine, prevozna sredstva, dizalicu. Sve to je olakšavalo posao radnicima. Za pet godina napravio je veliku halu, postavio mašine, sistem koji funkcioniše. Primenjujemo njegove principe i nastavljamo dalje- objašnjava brat Marko.
Oslonac u domaćoj privredi Danas su njihovi silosi postavljeni u Mačvi i Srbiji, kao i u Makedoniji i Hrvatskoj. Repromaterijal nabavljaju isključivo u zemlji, po čemu su takođe jedinstveni.
-Od malih nogu je bio drugačiji od ostalih. Pravio je kamiončiće s prikolicom na daljinski, volontirao u srednjoj školi želeći što više da nauči. Sam je učio od drugih. Zaposlio se kasnije u jednoj firmi, edukovao kroz knjige, soba mu je ispunjena stručnom literaturom. Njegov dar iznedrio je rezultate. Za kratko vreme dosta toga je napravljeno i ko zna šta bi sve još bilo da nije prerano otišao- dodaje brat.
Svaki šraf u firmi Miloševih je ruku delo. Svaka rupa na tablama i gurtnama se bušila ručno bušilicom. Onda je uzeta probijačica koja buši rupe mašinski, što je značajno olakšalo posao radnicima. Uz presu, to su dve ključne mašine za rad. Trenutno u firmi ima deset zaposlenih, uključujući oca Vladimira i njega.
Foto: Glas PodrinjaFoto: Glas Podrinja
-Smogli smo snage da nastavimo sa radom. Veliku zahvalnost bih izrazio radnicima koji su bili deo firme od osnivanja. Mnogo toga su izneli u prethodnom periodu i naučio sam mnogo od njih. Imam veliki motiv da firma bude na čvrstim nogama, da uspemo da završimo sve predviđeno i da svi budu zadovoljni i nagrađeni kad treba- ističe Marko.
Izazovi postoje, a najčešće su to kratki rokovi kupaca. Potrebno je samo napraviti pravi dogovor, organizaciju, ostaviti dovoljno vremena da se sve pripremi u radionici i sklopi na terenu. Realizaciju odlažu samo vremenski uslovi, ali i to prolongira posao za najviše tri dana. -Bitno nam je da svaki projekat kome pristupimo realizujemo u što kraćem vremenskom roku. Naš finalni proizvod treba da ima funkcionalnost i jednostavnost- dodaje on.
Proizvodi- najbolja reklama U ovom periodu imaju najviše klijenata, budući da je krenula setva. -To su dva udarna meseca kada je svima potrebno nešto od opreme, silosa za skladištenje kukuruza ili ostalih žitarica. Tokom zime imamo nešto manji obim posla, što koristimo da uradimo neke standardne elemente za sledeću godinu, da ih imamo na lageru, da posložimo alate. Pripremamo za ovu zimu nešto specifično i jedinstveno, ali o tome ćemo više govoriti kad budemo blizu realizacije- navodi.
Kako naglašava, stari kupci se vraćaju, što znači da su zadovoljni kvalitetom usluge.
-Funkcionišemo tako da su naši proizvodi naša reklama. Kod mladog poljoprivrednika u Orahovu smo uradili dva silosa, tražio je još šest, negde je tražen još jedan. Većina nastavlja saradnju sa nama ako ima potrebe za širenjem. Poštujemo vremenske rokove i isporučujemo kvalitet. Silosi su svakako perspektiva, branje kukuruza u klipu i čardaci su prošlost. Miloš je to znao i kao i u svemu drugom nije pogrešio- dodaje.
Silosi su od osam do hiljadu tona i tako izlaze u susret i običnom čoveku i ljudima koji se time bave naveliko. Foto: Glas Podrinja
-Količina tabli, šrafova, stezanja, diktira vremenski okvir posla. Potrebno je pažljivo raditi po šablonu. Za mali silos do 20 tona potreban je dan, a za onaj od 100 tona potrebno je tri do četiri dana, ako je sve od elemenata spremno- objašnjava.
Zaostavština Cilj je nezavisnost poljoprivrednika od velikih sistema i njihov izbor da skladište svoje proizvode i odlučuju kada je najbolji trenutak da ih plasiraju na tržište ili ih koriste za svoju poljoprivrednu proizvodnju. Otac Vladimir pojašnjava koliko je Miloš bio ispred svog vremena.
-Imao je neverovatnu viziju. Mašina za rolovanje lima košta pola miliona evra, a on ju je sam napravio. Poenta je da se tabla tako savije da dobije tu čvrstinu. Ne znamo da iko u Srbiji to radi na taj način kao mi. Imao je crteže i sistem za svaku poziciju- kaže on.
Želeo je da napravi nešto što će koristiti drugima, ne samo njemu, dodaje Miloševa majka Vesna. Podseća da je noći sa ocem provodio sređujući halu za firmu, brinući se o svakom kutku placa i alatu. Išao je i na sajam tehnike u Hanoveru, neumorno radoznalo tragajući za novim znanjima. Pored toga, bio je vredan, posvećen sportu, igrao folklor.
Ovu priču završićemo kao što smo je i započeli, redovima iz Miloševog dnevnika kojima je postavio standarde za život koje bi svi trebalo da primenimo. Verovao je da sve što radimo treba raditi tako da ne škodi drugima, da se dobro dobrim vraća i da bi od svega što radi svi trebalo da imaju korist. Važno mu je bilo da ispuni datu reč, razume druge i da drugi razumeju njega. Od ličnih vrednosti, verovao je u to da treba čuvati obraz, biti častan, čuvati tradiciju i pamtiti istoriju. Verovao je da su rano ustajanje i kvalitetan odmor ključni za uspešan i disciplinovan rad.
Miloševa zaostavština je u sećanjima, pričama ali i svakom novom danu koji živi firma „Sila- Stroj“, negujući porodičnu atmosferu, brigu jednih za druge i težeći da se svakog dana u poslovima i radu rukovodi njegovim principima. Na taj način pruža utehu da je svojim kratkim životom obogatio smislom sve koje su ga poznavali i koji će o njemu tek slušati.
„Mladi preduzetnici: razvojni potencijal Bogatića“: Projekat ostvaren uz podršku opštine Bogatić. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.
Foto: Glas Podrinja
Foto: Glas Podrinja
