Sveti Avramije

Svetom Avramiju posvećen je jedanaesti dan u crkvenom kalendaru za novembar, a reč je o svetitelju koji je posebno poštovan u Podrinju, gde je mnogim porodicama i Krsna slava. Avramije je bio maloazijski hrišćanin.

Živeo je krajem trećeg i početkom četvrtog veka. Iako je to bilo doba progona hrišćana, njegovi roditelji su bili vrlo pobožni i tako su njega vaspitavali. Odlazio je od detinjstva u crkvu.

Imao je sveg dvadeset godina kada je odlučio da se posveti podvižništvu i odlazi da leko da se moli i samuje. Rastužio je prijatelje i najbliže, ali su poštovali njegovu odluku. Kada su roditelji preminuli, sve što je nasledio poklonio je siromašnima, ostavljajući i sebe bez nasledstva u strahu da se ne veže za neku ovozemaljsku stvar.

Dva puta se vraćao među ljude u pola veka samovanja. Jednom u neznobožačko selo kako bi spoznali Hrista. Episkop ga je, uprkos njegovo protivljenju, postavio tu za sveštenika. Avramije je izgradio crkvu, sabirao narod, a proterali su ga neznobošci uz kamenovanje i fizičko nasilje. Vratio se u pustinju.

Drugi put je došao da spase dušu nećake Marije, a potom se ponovo vratio na mesto samovanja. Upokojio se 360. godine.