OBIČAJ KOJI ODOLEVA VREMENU SA GENERACIJE NA GENERACIJU
Založi, zažari, kazandžijo stari
Setna prisećanja vraćaju u dane ćilima ostalih iza baka i gunjeva iza dedova ali i sada žive priče o ćupu zakopanom iza starog oraha gde je po pola veka dremala ljuta rakija koju je đed čuvao za unuka, po svedočenju onih koji su ih nalazila toliko jaku da je i najkršnije deli samo čašica obarala sa nogu. I sada osta ustaljeno da onaj ko mari za tradiciju obavezno ima u magazi u oku sa pšenicom sakriven balon rakije
Kad jesen prošara lišće purpurnim bojama i berićet pokuca na ambare i čardake običaj je da se uz drvljanik postavi kazan za pečenje rakije. I to generacijama prkosi zaboravu. Prkosno odoleva vremenu od mirisa šljive koja mami uzdah satlika i malenih čašica. Okupi se i staro i mlado iščekujući da poteče mučenica. I dok se mnogi običaji gube u magli identiteta sela ovaj odoleva i vremenu i zakatančenim ognjištima. I kako vreme odmiče krene i pesma uz pristigle tambure ili harmoniku Obrada koji se u stara dobra vremena čekao u redu a po njegovom zauzeću svadbe planirale, založi, zažari kazandžijo stari, nek pre poteče ženim se doveče...
Foto: Canva
Iz vekovnih kaca gde je šljiva odremala spremna da poteče u rakiju okupe se starine i dokoni momci i sami vremešni da se oraspolože, uz prvo čučavac a potom kazan bakarnog sjaja, omamljujućim mirisom i ukusom rakije skupljeni u zavidnom broju. Prethodno pripremljena drva, pleteni baloni i burad čekali da potekne priča o svadbama kao po pravilu sa jeseni. Uz kazan peko se krompir, pokoje pile i mezeti stara slanina iz prethodnih svinjokolja.
Zbijale su se i šale pa su šereti znali opiti petla koji je pevao dok nije iznemogao. Behu to dani kada se po petlima znalo koje je doba dana i noći, a kada učestaju valjalo je poći u varoš po gas i namirnice ili srećni na posao ili u nadnicu. Znala se okupiti i rodbina pa se na ražnju okretalo prase a na staroj siniji mirisom pozivale patišpanja, pita gužvara, štrudla...
Foto: Canva
Svadbe se dugo spremale od begenisanja, spremali fijakeri i čeza, kupili svatovi pa uz barjak i pesmu pravo po mladu. I tu nastaje uzdah jer sadašnja veselja po starima nemaju dušu no buku pa buku. A vrag žene umele reći da gde je buke svega ostalog manjka. A ostaše upamćene reči nane Tomanije, kupus u kacu, dete u kuću...
Setna prisećanja vraćaju u dane ćilima ostalih iza baka i gunjeva iza dedova ali i sada žive priče o ćupu zakopanom iza starog oraha gde je po pola veka dremala ljuta rakija koju je đed čuvao za unuka, po svedočenju onih koji su ih nalazila toliko jaku da je i najkršnije deli samo čašica obarala sa nogu. I sada osta ustaljeno da onaj ko mari za tradiciju obavezno ima u magazi u oku sa pšenicom sakriven balon rakije. Da svadbu sluti i pesmu prizove da nam ognjišta ne opuste, završi nam pripovedanje u selu kraj Save vremešni kazandžija ponosan što je i sin i unuk pošao njegovim stopama.
„Koreni i budućnost - kulturna baština Vladimiraca“: Projekat ostvaren uz podršku opštine Vladimirci. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.
Foto: Canva
Foto: Canva
