Psihičke promene kod žena u menopauzi: Kada telo menja i dušu
Promene u nivou hormona tokom menopauze ne utiču samo na fizičko zdravlje, već mogu imati snažan uticaj i na psihičko stanje žene.
Dok se o fizičkim promenama sve više govori, o psihološkim posledicama i emocionalnim izazovima koji prate ovo razdoblje još uvek se manje govori otvoreno.
Upravo zato, u okviru našeg serijala o ženama u menopauzi, razgovarali smo sa psihijatrom dr Borisom Jovanovićem o uticaju hormonskih promena na mentalno zdravlje, osećaj sopstvene vrednosti i načine na koje se žene mogu lakše prilagoditi novoj životnoj fazi.
-Kada se govori o simptomima menopuze uglavnom se govori o smanjenju estogena, ali u jajnicima se takođe proizvode i androgeni (muški polni hormoni), kao i progesteron. Svi oni su važni za održavanje zdravlja žene. Androgeni hormoni se, sem u jajnicima, proizvode i u nekim drugim organima i tkivima i smanjenjem njihove proizvodnje u jajnicima, tokom menopuze, povećava se njihova proizvodnja u drugim organima i oni se ponašaju kao slabiji estrogen. Kod žena koje ih proizvode dovoljno nema izraženih tegoba u menopauzi, tako da oko 15 odsto žena nema nikakve tegobe tokom ovog životnog doba, navodi Dr Jovanović.
Naš sagovornik podseća da period klimakterijum podrazumeva i period pre prestanka menstrualnog ciklusa i desetak godina nakon toga. Navodi da se prvo jave rani simptomi, koji opet mogu biti kratkoročni i srednjoročni, te da oni odmah, u negativnom smislu, utiču na kvalitet života.
-Prvo počinje osećaj umora, iscrpljenosti i on je prisutan kod oko 90 odosto žena. Najčešća psihička tegoba je depresija i u ovom periodu je 50 do 60 odsto žena depresivno. Naravno, postoje različiti nivoi depresije, odnosno intenzitet. Ovi simtomi mogu da se jave i pre, ali i nakon menopauze.
Valunzi, odnosno talasi vrućine koji se naročito javljaju noću su takođe jedan od simptoma. Među srednjoročne simptome spadaju urogenenitalna atrofija, promene kože i kose i to njihovo propadanje, smanjene libida, bolni odnosi, pa čak i pad kognitivnih sposobnosti. Sve to psihički loše utiče na ženu i uopšte na njeno životno funkcionisanje. Niko nije imun na bore na licu i druge fizičke promene sa kojima se treba suočiti, ističe dr Jovanović.
Dobra okolnost je što su ljudi kod nas sada znatno otvoreniji za traženje psihijatrijske pomoći, a tako i žene u klimaksu.
-Mi depresiju lečim antidepresivima. Međutim, na tegobe kod žena dosta utiče i prethodni životni period – kako je rešavala svoje konflikte, probleme, koliko je imala zadovoljstvo života, koliko je radila na sebi i da li ima određenu potvrdu svojih sposobnosti i svoje ličnosti. Žene koje su celog života imale nekih problema, trpele nasilje, fizičko, ekonomsko, psihološko, ignorisanje... One će doživeti promene pod uticajem hormona, ali i to je životno doba kada dolazi do presabiranja, traženja smisla i kada tu postoji razočarenje tegobe su još teže, objašnjava dr Jovanović.
-Kada se radi o preventivi jako je bitan stil života, bitno je biti psihički zdrav u smislu zdravih mehanizama odbrane ličnosti, imati dostignute neke osnovne životne ciljeve i tada je mnogo lakše ući u period menopauze. Važna je i ishrana, odnosno više voća, povrća, belančevina, ribe, a alkohol i duvan smanjiti. Takođe fizička aktivnost, unošenje vitamina D, sve to doprinosi lakšem podnošenju menopauze.
Dugoročni simptomi su zapravo ozbiljne bolesti koje se javljaju kod žena u ovom periodu, a to su: kardiovaskularne bolesti, osteoporoza, slabljenje čula vida, sluha i slično. Zbog svega ovoga dr Jovanović smatra da je briga o zdravlju žene u menopauzi multidisciplinarna.
-Mi ćemo rešiti pitanje depresije ili nekog drugog psihičkog poremećaja, ali je neophodno da ženu lečimo konsultativno, da tu budu uključeno i ginekolozi, endokrinolozi, ali i drugi specijalisti poput internista. Smatram da su hormoni ključni za celokupno funkcionisanje organizma, za njegov imunitet i voleo bih da o njima znamo više, kaže dr Jovanović.
