Branka Bojičić- prvi privatni logoped u Bogatiću

Branka Bojičić, master logoped iz Bogatića, već četiri godine vodi sopstvenu praksu, a uskoro će obeležiti i petu godinu rada. Njen Edukativni centar „Mislim i govorim“ u Bogatiću bavi se logopedsko- defektološkom dijagnostikom, tretmanom i prevencijom govorno- jezičkih poremećaja.
Prethodno je radila u školi „Cvetin Brkić“ u Glušcima sa decom sa smetnjama u razvoju. Angažovala je škola, kasnije ministarstvo, da odlazi u kućne posete deci koja nisu bila u mogućnosti da dolaze na redovnu nastavu.

U međuvremenu, bila je i lični pratilac. Sve to iskustvo joj je značilo na putu ka ostvarenju želje da pokrene sopstveni posao i sa decom radi celodnevno, na svoj način. Danas je njen kabinet preko puta Doma zdravlja postao adresa na koju svakodnevno dolaze deca kojoj je potrebna podrška u savladavanju jezičkih i govornih poteškoća.

Foto: "Glas Podrinja"

Dobar glas najbolja preporuka
-Svi su bili skeptični povodom moje odluke, budući da je Bogatić malo mesto i da nikada pre nije postojala privatna logopedska praksa. Ipak, hrabro sam se odvažila na taj korak, znala sam šta želim, imala već mnogo didaktičkog materijala, te u tom smislu nisu bila potrebna dodatna ulaganja. Zadovoljna sam što sam ostvarila veliku želju- napominje Branka.

Roditelji su dolazili na preporuku drugih i dobar glas je bio najbolja preporuka i bez reklame. Sada već svakodnevno ima termine koje prilagođava privatnim obavezama, ali poslu je, bez obzira na te izazove, istinski posvećena, u čemu je, veruje, tajna uspeha.

-Nikad nisam odustala od želje da radim ovaj posao, iako sam imala i drugih ponuda koje su me odvlačile od moje primarne zamisli. Neko vreme sam funkcionisala na dve strane, a onda sam odlučila da se posvetim onome što istinski želim. Mislim da je to jedini način da se stigne do uspeha, posvećenost i ljubav prema onome što radiš- dodaje.

U ordinaciju najčešće dolaze deca od dve i po godine do školskog uzrasta.

-Imam i predškolaca, ali i dece prvi razred koja nisu završila artikulaciju na vreme. Čim dođe vreme za pisanje, učiteljica alarmira roditelje i oni traže pomoć. Veliki broj dvogodišnje dece u poslednje vreme javlja se na procenu, jer roditelji strahuju od autizma kad primete da ne izvršavaju naloge ili se ne odazivaju na ime. Mislim da su za to zaslužni i mediji, budući da se mnogo priča o tim problemima u javnosti u poslednje vreme i svest roditelja je probuđena, znatno su oprezniji u tom pogledu- navodi.

Nekima da samo savete šta treba da rade kod kuće, a nekima preporuči odgovarajuće tretmane koji zahtevaju kontinuitet dolazaka.

-Prvo im kažem da isključe televiziju, ukinu telefon, jer je to, nažalost, trenutno najveći problem. Ne postaljam nerealna očekivanja, uvek dam i sebi i njima vremena, a ako vidim da nema rezultata, preporučujem im dr%uge mogućnosti ili terapeute. Većinom svi ostaju i budu zadovoljni- ističe.

Putovanja nisu prepreka roditeljima koji žele da im dete napreduje, pa osim iz Bogatića i cele Mačve, dolaze i iz drugih gradova i sela- Zminjaka, Petlovače, Ribara Prnjavora, Skrađana, pa i Noćaja i Manđelosa.

Uspesi koji su motiv više
-U pitanju su, ne samo deca tipičnog razvoja sa lošom artikulacijom i oskudnom gramatikom, već i problemima sa čitanjem, pisanjem. Meni je veći izazov da radim sa decom iz spektra autizma koja još nisu progovorila, nego sa decom tipičnog razvoja. Velika je satisfakcija i za mene i za roditelje kada dete koje je neverbalno, koje ima dodatne poteškoće i probleme, ostvari napredak. Onda smo svi srećniji i to mi daje vetar u leđa da još više napredujem u svom poslu- napominje.

Posebno ističe primer devojčice od tri i po godine koja je bila neverbalna, hiperaktivna i imala poremećaj pažnje.

-Na moj predlog majka je odvela na Institut za mentalno zdravlje. Dobila je dijagnozu F83, pratili smo je i postigli neverovatan uspeh. Kad je krenula u prvi razred u februaru i otišla na redovnu kontrolu, izašla je iz dijagnoze. Doktorka je bila fascinirana njenim napretkom. Njena majka meni pripisuje uspeh, ali ja smatram da smo zajedno sve postigle, jer je ona njoj bila u potpunosti posvećena i radila s njom svakodnevno. Sada devojčica ide na folklor, uči engleski jezik i zaista je najtipičnije dete svog uzrasta. Zato stalno ističem važnost rada sa decom i izvan ordinacije, jer samo tako možemo doći do željenog rezultata- naglašava.

Samostalni posao ima svoje prednosti i mane. Potreban je postići balans i uskladiti poslovne sa privatnim obavezama, ali uz dobru organizaciju i podršku bližnjih, Branka sve postiže.

Foto: "Glas Podrinja"

Usavršavanje i planovi
-U radu sa decom se dajem sto posto, drugačije ne umem. Naravno, sada kad imam i porodicu i dete, malo je zahtevnije organizovati se, ali uspevam i u tome. Istovremeno, obaveze i troškovi privatnih preduzetnika nisu male, ali i to je ono što me motiviše da radim i postižem više, kad znam da sam sama svoj gazda. Prve godine sam konkurisala za podršku Nacionalne službe za zapošljavanje i dobila sredstva u iznosu od 250 hiljada dinara, imajući u vidu da je reč o deficitarnom zanimanju. Ta sredstva su značila kao podsticaj, a kasnije sam razvijala posao i nastavljala dalje- objašnjava.

Osnovne studije je završila na FASPER-u u Beogradu 2011. Usledio je pripravnički staž u Domu zdravlja Bogatić, položila je državni ispit i odmah počela da radi. Nakon nekoliko godina završila je reedukaciju Psihomotorika- opšta i specifična na Institutu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj, a kasnije i master studije.

-Kada radiš u državnoj firmi ili Domu zdravlja, školi ili vrtiću, nemaš mnogo prostora da napreduješ, učauriš se tu gde si. Imaš uobičajen protokol rada kojeg se držiš svakodnevno, materijale koji nisu modernizovani, a naš posao nudi mnogo više od toga. Postoje razne obuke, noviteti, standardizovani testovi- Predčip- test za procenjivanje predveština čitanja i pisanja, kao i Reynell razvojne jezičke skale (skala jezičkog razumevanja i skala jezičke produkcije), značajne za detekciju problema- dodaje.

Planove za proširenje već ima i najverovatnije će u narednom periodu započeti saradnju sa defektologom, što će za ovu sredinu biti veliki korak.

Branka naglašava da je ulog u rad sa decom veliki, ali i da se višestruko vrati.

-Volim ono što radim i osećam da sam pronašla svoj put. Svaka nova godina rada donosi nova iskustva, ali i potvrdu da je privatna praksa, i pored izazova, pravi izbor- zaključuje.

„Mladi preduzetnici: razvojni potencijal Bogatića“: Projekat ostvaren uz podršku opštine Bogatić. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.