Svetski dan prevremeno rođene dece

Svetski dan posvećen prevremeno rođenoj deci obeležava se svake godine i predstavlja globalni pokret za podizanje svesti o uticaju prevremenog porođaja, kao i za zalaganje za kvalitetnu negu svakog deteta koje se rodi prerano.

Iako se Dan tradicionalno obeležava 17. novembra, kako bi se posvetio jedinstven dan za fokusiranje na ovo prioritetno pitanje, a da se to ne preklapa sa drugim obaveznim Svetskim danima, SZO je proglasila 15. novembar 2025. godine Svetskim danom prevremeno rođene dece u budućnosti. Glavni cilj Dana je podizanje svesti o uticaju prevremenog porođaja i zalaganje za kvalitetnu negu za svako dete koje se rodi prerano.

Svake godine u svetu se rodi oko 15 miliona prevremeno rođene dece, od kojih čak jedan milion ne preživi. Prevremeni porođaj je svaki porođaj pre navršene 37. nedelje trudnoće, a pored svih napora i razvoja medicine, donja granica preživljavanja deteta je oko 23. nedelje trudnoće.

Svetski dan posvećen prevremeno rođenoj deci pokrenut je 2008. godine od strane Evropske fondacije za brigu o novorođenčadi (sada Globalne fondacije za brigu o novorođenčadi – GFCNI) i mnogih roditeljskih organizacija, a danas je prerastao u globalni pokret. Svetska zdravstvena skupština je 2025. godine zvanično uvrstila Svetski dan prevremeno rođene dece u međunarodni zdravstveni kalendar SZO, prepoznajući njegov ključni značaj za poboljšanje preživljavanja i dobrobiti dece.

Ovogodišnja tema nosi naziv „Zdravi počeci, budućnost puna nade“. Snažan početak nije samo o preživljavanju – već i o poštovanju obećanja svakog malog života. Radi se o tome da se ovoj deci pruži šansa ne samo da prežive, već i da napreduju i jednog dana transformišu svet.

Neuspeh u pružanju posebne nege koja je potrebna ovoj maloj deci znači ogroman gubitak velikog potencijala.

Kampanja ima nekoliko ključnih poziva na akciju, pozivajući zemlje da:

ulažu u posebnu negu za bolesnu novorođenčad, uključujući neonatalne jedinice, posebno obučeno osoblje, namenski prostor i opremu za spasavanje života;

jačaju zdravstvene službe majki kako bi se sprečio prevremeni porođaj i rano otkrili zdravstveni problemi;

pružaju podršku porodicama kroz emocionalne, finansijske i praktične resurse za brigu o njihovoj maloj deci;

osiguraju ravnopravnost tako da preživljavanje ne zavisi od geografije ili prihoda, već da svakom detetu – od njegovih najranijih početaka – pruže najbolju šansu za blistavu budućnost.

Vlade, zdravstveni sistemi, zajednice i pojedinci imaju zajedničku odgovornost da zaštite prevremeno rođenu decu i osiguraju da njihove porodice dobiju podršku koja im je potrebna.