Pre 55 godina, u novembarskom izdanju Glasa Podrinja 1970. godine, objavljena je priča o Manu Cvetkoviću, najstarijem Jugoslovenu koji je u Domu za stare u Šapcu, te godine proslavio 124. rođendan!
Rođen je daleko od Šapca, ali je ovde živeo kraj svog dugog veka u drugom veku. Autor teksta je nekadašnji novinar Glasa Podrinja i lista "Zorka" Brana Perić.
Kako veli hartija, pamtio je ubistva, ratove od druge polovine devetnaestog veka, upoznao je i žalio za Vronskim, Knezom Mihailom, služio kraljevima i carevima
NAJSTARIJI JUGOSLOVEN?
• Nekadašnji beogradski limar, Mane Cvetković, rođen je 1846. u Klenku kod Bujanovca. Učestvovao je u pet ratova, ali nikada nije bio kod lekara niti se požalio da ga išta boli. Nikada nije pušio. Pio je jedino izvorsku vodu, spavao u kolibama pod vedrim nebom od ranog proleća do kasne jeseni. Danas Mane Cvetković živi u Domu staraca u Šapcu.
Po još uvek lakom hodu, zvonu koju ima u podrumu „Kojić” kada se uspinje, po jačem stiscu sve još uvek čvrste limarske ruke, Mane Cvetković ostavlja utisak dobro očuvanog devedesetogodišnjaka. Ali, Mane je nadživeo i najstarijeg devedesetogodišnjaka, jer svi brojevi minulih vremena na računu njegovog života stoje iza 19. veka.
Nalazio se, na primer, u Topčideru, kada je 1868. godine, kako i sam kaže, „razbojnik Rogić izvršio atentat na Mihaila Obrenovića”. Posle se i on našao u razjarenoj masi koja je "svetila Kneza" i zapalila Rogićevu kuću. Služio je vojsku kod Milana Obrenovića učestvujući u srpsko-turskom ratu. Kada je ovaj neobični starac prošle godine zatražio penziju, u uverenju, izdatom na osnovu zvaničnih turskih dokumenata, koje skupštine opštine u Bujanovcu uputila Komunalnom zavodu u Beogradu, stoji da je Mane Cvetković rođen 1846. Znači da mu je 123 godine.
I penziju je dobio teškom mukom. Svi oni koji su trebali da posvedoče šta je on stvarno radio za svog dugog života, odavno nisu bili među živima.
KAKO JE POGINUO VRONSKI
Mane Cvetković najradije priča o ratovima, bitkama, bojištima i bajonetima. Živeo je u Nišu i kada je trebalo da završi zanat, počeo je srpsko-turski rat. U bici kod Aleksinca 1876. godine, našavši se u ruskom odredu, kojim je komandovao general Černjajev, Mane se istakao kao hrabar borac. Opisujući Černjajeva, Mane se smeši i kaže: „Imao je velike bele zube, kao veliki beluci." Seća se i detalja kada je u istoj bici poginuo čuveni pukovnik Nikolaj Rajevski, koga je Tolstoj ovekovečio u svom romanu "Ana Karenjina" u liku grofa Vronskog. Za njega kaže:
"Bio je prek, ljutit. Voleo je da popije, ali je imao i glas za komandu. Poginuo je onako krupan, visok, priljubivši se licem i celim telom na zemlju. Svi smo ga žalili.’”
U bici na Gučevu 1914. godine ranjen je Mane u stomak. Potom je bio zarobljen i ostao u zarobljeništvu do 1918. godine.
Stari Mane je živeo preko 110 godina u Beogradu. Kada je od Centra za socijalno centra za socijalno staranje opštine Voždovac dobio stan, ubrzo ga je napustio i nastanio se u jednoj kolibi u Kumodražu. Od ranog proleća do kasne jeseni je spavao pod vedrim nebom. Živi od penzije od 350 dinara.
Kada smo ga pitali kakav je njegov recept za dug život, odgovorio je: „Ne treba pušiti. Treba leći u ponoć i ustajati u prvu zoru. Ne treba piti savsku vodu u Bujanovcu. Inače, sva se dela mogu jesti samo ne buđav mesec. Ja nikada nisam bio kod lekara niti me je išta bolelo.”
A šta kažu Turci?
Mana je 14. avgusta ove godine u šabački Dom staraca uputio Centar za socijalni rad iz Beograda i Voždovca. Mnogo strpljenja morao je da uloži upravnik Doma Živadin Kiš kako bi ubedio starca da ne spava pod pod vedrim nebom. Upravnik ga svakodnevno izveštava o političkoj situaciji u svetu, a stari Mane obično upita "A šta kažu Turci…"
O Manu Cvetkoviću, devet godina pre Glasa Podrinja pisao je i NIN. Većinu onoga što je rekao za Glas Podrinja, rekao je i za beogradske novine, jedino što se godina i mesto rođenja ne slažu. U tom tekstu piše da je Mane rođen 1848. u Drežnici kod Ristovca. Udaljenost između Klenka i Drežnice oko sedam kilometara.
