Pad koncentracije kod dece

U poslednjoj deceniji, sve više nastavnika i roditelja primećuje značajne promene u ponašanju, pažnji i koncentraciji dece različitih uzrasta

O uzrocima, posledicama i mogućim načinima podrške deci i mladima, za Glas Podrinja govori Bojana Jovanović, profesor srpskog jezika i književnosti, reedukator psihomotorike i KBK praktičar.

Šta su, po vašem iskustvu, najčešći uzroci problema sa koncentracijom kod dece?
- Tokom poslednjih nekoliko godina uviđamo sve intenzivniji pad koncentracije kod dece različitog uzrasta. Stariji osnovci i srednjoškolci ovaj problem obično kompenzuju predstavljanjem sebe kao nezainteresovanih učenika koji vole da ometaju rad nastavnika, koji uživaju u buntovničkom, nezrelom i često neprihvatljivom ponašanju. Uzrok ovoj pojavi je generalni način života savremenih porodica. Na prvom mestu je prekomerna upotreba ekrana. O tome se stalno priča, stručnjaci apeluju i detaljno obrazlažu posledice koje su uveliko uzele maha. Sa prirodom se sve ređe susrećemo, ako smo i nekada fizički angažovani, obično su deca uključena u kolektivne aktivnosti u zatvorenom prostoru, a odrasli kroz rad u teretanama. Deca nas redovno prate, osluškuju, imitiraju, često toga nismo svesni ili se zanesemo i zaboravimo da treba paziti kakav im primer dajemo. Naše ishitrene, burne reakcije na sitnije okidače, događaje ili novosti koje nam poremete komfor, daju deci model kako da oni reaguju u sličnim okolnostima. Tako slede i primer boravka pred ekranom, čemu i odrasli pribegavaju. Disfunkcionalne porodice, česti razvodi, borba za udobniju egzistenciju i finansijski povoljne uslove za život, u nama, odraslima, stvaraju frustraciju koja i te kako utiče na decu. Ovo su neki od uzroka, na koje često ne obraćamo pažnju, ali koji dovode do dalekosežnih posledica na decu – čine ih takođe frustriranim, takva deca lako ,,planu”, nemaju ,,kočnicu”, ne uviđaju posledice svojih postupaka, teško ostvaruju ili održavaju prijateljstva, teško se i integrišu u grupu. Ta dečija impulsivnost ume da se odrazi na rukopis, na greške u čitanju, na učenje u vidu nedostatka volje i koncentracije, a samim tim na loš uspeh u školi. Ovakva slika jednog đaka razdražuje roditelje koji vide samo rezultat, ali ne uviđaju uzrok i način kako da detetu pomognu. Stvara se začarani krug – roditelji gube strpljenje a deca samopouzdanje, nervoza raste na obe strane, što uzrokuje lošoj porodičnoj atmosferi i dodatno narušava međuljudske odnose. U takvim okolnostima, deci je najlakše da se okrenu svetu igrica i influensera, da se izmeste iz realnosti, da svoje nezadovoljstvo neretko prenesu na školsko okruženje.

Kako se nedostatak koncentracije manifestuje kod dece mlađeg uzrasta?
- Nedostatak koncentracije kod dece mlađeg uzrasta primećujemo i kroz nevoljnost i odbijanje izvršavanja obaveza, stalno odlaganje sedenja za stolom, bilo to radi obroka, izrade školskih zadataka, bojenja, crtanja. Pored toga što redovno traže izgovor i pokazuju konstantan umor, treba obratiti pažnju i na njihov rukopis, često ispuštanje olovke, ,,gutanje” slova pri čitanju i pisanju, na lošu formulaciju rečenice i otežano prepričavanje svakodnevnih događaja. Imaju dovoljno strpljenja da prate sadržaj na ekranu jer to zahteva minimalno angažovanje telesnih funkcija.

Kako ovaj problem izgleda iz ugla nastavnika?
- 15 godina sam radila kao nastavnik i sama se susretala sa pomenutom problematikom. Nastavnicima se često savetuje da budu kreativniji, da motivišu učenike i prilagođavaju im svoje metode i oblike rada. Često ni sami nastavnici nisu dovoljno motivisani, a ovakve preporuke doživljavaju kao dodatno opterećenje, sebe vide kao ,,klovnove u cirkusu”. Na to mogu istaći da svi mi volimo da nas neko zabavi, da nam oplemeni radni prostor i generalno poboljša uslove za rad, samim tim ne možemo ni od dece očekivati da budu mašine koje ćemo pokrenuti jednim jednostavnim klikom. Deca su često željna promena, željna novih sadržaja, treba im pružiti što više mogućnosti da se angažuju, da aktivno učestvuju u nastavi i svakodnevici uopšte. Izvesti ih na bilo koji način iz klasične učionice, promeniti ustaljene metode rada, ponuditi što više vannastavnih aktivnosti, podeliti im zadatke koji će biti bliski njihovima interesovanjima.

Da li se često problemi pogrešno pripisuju pubertetu?
- Pubertet sve ranije stiže. Nekima ta pojava pomaže da opravdaju ponašanje dece. Čekaju da ta faza sama prođe, ali kada je dete neposlušno, kada na najslabiji okidač reaguje impulsivno, viče, biva destruktivno i samodestruktivno u bilo kom smislu, to je alarm da ispitamo atmosferu koja tu decu okružuje, da anliziramo kakve im to primere i uslove obezbeđujemo. Ako se sami, kao roditelji ili nastavnici, ne snađemo u tome, ne smemo se ustručavati da što pre tražimo pomoć stručnjaka. Osuda okoline će uslediti pre zbog toga što nam je dete socijalno neprilagođeno, nego zato što smo zakucali na vrata psihologa ili defektologa. Neće proći samo od sebe, moramo naći energiju i vreme da detetu, ali i sebi, pomognemo. Kažem detetu jer su deca u fokusu ove priče, ali ne smemo zanemariti da moramo prvo poći od sebe, od analize svog ponašanja i svojih emocija. To nije sebično, već neizbežno postupanje.

Kako roditelji mogu da pomognu deci da razviju koncentraciju?
- Ako dete ne voli da čita, zapitajte se da li vi imate tu sklonost, da li vas je dete kada videlo sa knjigom u ruci, kada ste poslednji put zajedno pročitali nešto, razmenili stavove o nekim kucanim redovima. Ako želite poboljšati detetovu koncentraciju, počnite od teme koja je detetu bliska, od detetovih interesovanja. Ako treba da prepriča neku lekciju, neka počne od vežbe kroz priču o omiljenoj igrici. Spremite svoju koncentraciju, pažljivo slušajte, postavljajte pitanja, uspostavite interakciju. Ako pravite kolače, budite partner svom detetu, neka ti vaši zajednički kolači imaju oblik ili motive Robloksa, Pokemona, Majnkrafta. Dok brišete zajedno prašinu u stanu, razgovarajte o detetovim omiljenim temama, igrajte igru uloga – budite vođa baštovana ili superheroj, preuzmite ulogu Rajdera i podelite zadatke ,,Patrolnim šapama”. Vremenom će dete sudelovati i bez ovih podstrekivanja. Ovakav pristup ne znači da ste ceo dan podredili detetu i njegovim potrebama, ne znači da robujete njegovim interesovanjima, već da preduzimate nešto što će uticati na detetovu emocionalnu i socijalnu zrelost.

Šta kada dete prolazi kroz težu fazu ili odbija komunikaciju?
- Kada primetite da dete ima problem, setite se kada ste se vi našli u sličnoj situaciji. Deca vole da slušaju o tome kako smo mi rešili neki problem. Ne ustručavajte se da navedete da ste i vi dobili nekad lošu ocenu, da su vas roditelji kaznili zbog neprimerenog ponašanja, da ste se posvađali sa najboljim drugom i bili usamljeni. Navedite te situacije što spontanije, kao neki uzbudljiv događaj iz kog ste isplivali. Dajte mu primer svog snalaženja u neprijatnim okolnostima, ali tako da ne predstavite sebe kao neprikosnovenog, preterano samopuzdanog roditelja, već kao obično biće koje je ranjivo, koje je upotrebilo neki mehanizam, neku svoju dobru osobinu da prevaziđe poteškoću. Omogućite detetu da nauči šta je to poraz i kako da se nosi sa tim. Igrajte društvene igre, ali ih igrajte korektno – nemojte glumiti večitog gubitnika samo zato da biste izbegli detetove suze zbog izgubljene partije. Dete mora da nauči šte je to tuga i kako se izboriti sa njom, šta je to radost pobede, radost koju je dete samo sebi izdejstvovalo, za koju se pomučilo, potrudilo. Neka do cilja stigne preko svojih grešaka, a vi mu budite podrška.

Da li preporučujete da porodica uvede jasne dnevne rutine?
- Napravite plan aktivnosti i za sebe i za dete, ali se strogo pridržavajte tog plana. Neka on bude zabeležen i istaknut negde na vidljivom mestu u kući, precrtavajte pređene ,,nivoe” te porodične igrice. Među stavkama moraju se naći neke od omiljenih aktivnosti za svakog člana pojedinačno, ali i obaveze, poslovi koji se moraju završiti. Dok vi spremate ručak, dete će završiti domaći ili pospremiti svoju sobu. Fizičko i mentalno angažovanje dete ne sme da shvati kao kaznu. Za kraj tog slojevitog dana izdvojte vreme da zajedno odgledate film i prodiskutujete o tome. Ako dete ne želi da iznosi utiske o proteklom danu, ne insistirajte, doći će vreme i za to. Spremite se da vi, kao odrasla i odgovorna osoba, govorite o svojim unutrašnjim doživljajima, ali ne zapitkujte. Spontana reakcija najmlađih članova porodice će doći, a ako izostane, znajte da je to trenutak da potražite savet kako dalje – ističe Bojana Jovanović.

S.G.

Aktuelno

Najnoviji broj

22. januar 2026.

Vremenska prognoza

Info

Berza

Pad koncentracije kod dece

Aktuelno

Najnoviji broj