29. oktobar 2018.29. okt 2018.
Istraživanje: U Srbiji 48 odsto građana štedi, mesečno po 4.819 dinara
(Beta) - U Srbiji 48 odsto građana štedi i mesečno sačuva u proseku po 4.819 dinara - rezultat je danas predstavljenog istraživanje Erste banke o navikama i stavovima građana o štednji.
Da najčešće mesečno mogu da uštede dve do šest hiljada dinara navelo je dve trećine ispitnika, dok osam odsto uspe da sačuva više od 12.000 dinara.
Jedna trećina anketiranih unapred određuje fiksni iznos uštede, a dve trećine štedi "fleskibilno" - na stranu ostavljaju novac koji im preostane na kraju meseca ili godine.
U anketi koju je sprovela agencija IMAS septembra ove godine, učestvovalo je 500 "štedno sposobnih" građana starijih od 15 godina.
Po anketi, u protekle četiri godine "raste zadovoljstvo ušteđenom sumom", sa 18 odsto ukupno anketiranih 2015. godine, na 30 procenata ove godine.
Na listi "štednih ili investicionih proizvoda" prednjače štednja po viđenju, životno osiguranje i oročena štednja.
Stvaranje finansijskih rezervi i odvajanje novca za hitne slučajeve i dalje su glavna motivacija za štednju.
U odnosu na prošlu godinu, 17 odsto manje građana štedi za kupovinu i putovanja, a za jednu petinu ispitanika je moriv za štednju da imaju novca kada ostare.
Upitani šta bi radili kada bi se na njihovom računu "iznenada našlo 30.000 dinara", 76 odsto ispitanika je reklo da bi deo te sume stavilo na štednju po viđenju ili oročilo. Ispitanici bi u proseku od te svote sačuvali 13.303 dinara, a svaki četvrti bi novac odmah potrošio u celosti.
Više od 70 odsto anketiranih građana je izjavilo da je suma koju su mogli da uštede u protekle dve do tri godine viša ili ista, dok je nešto manje od četvrtine reklo da je manja jer je opao ukupni prihod njihovog domaćinstva, a troškovi su im porasli.
Procenat građana koji su svoju finansijsku situaciju u poslednje dve do tri godine ocenili kao poboljšanu je za sedam odsto viši nego 2017. i iznosi 21 odsto. Skoro polovina anketiranih je izjavila da im se finansijska situacija nije promenila u tom periodu.
Više od jedne trećine anketiranih (35 odsto) izjavilo je da, u pogledu finansijskih usluga i transakcija, puno poverenje poklanjaju bankama, za kojima slede internet prodavnice i pružaoci finansijskih usluga onlajn.
Da najčešće mesečno mogu da uštede dve do šest hiljada dinara navelo je dve trećine ispitnika, dok osam odsto uspe da sačuva više od 12.000 dinara.
Jedna trećina anketiranih unapred određuje fiksni iznos uštede, a dve trećine štedi "fleskibilno" - na stranu ostavljaju novac koji im preostane na kraju meseca ili godine.
U anketi koju je sprovela agencija IMAS septembra ove godine, učestvovalo je 500 "štedno sposobnih" građana starijih od 15 godina.
Po anketi, u protekle četiri godine "raste zadovoljstvo ušteđenom sumom", sa 18 odsto ukupno anketiranih 2015. godine, na 30 procenata ove godine.
Na listi "štednih ili investicionih proizvoda" prednjače štednja po viđenju, životno osiguranje i oročena štednja.
Stvaranje finansijskih rezervi i odvajanje novca za hitne slučajeve i dalje su glavna motivacija za štednju.
U odnosu na prošlu godinu, 17 odsto manje građana štedi za kupovinu i putovanja, a za jednu petinu ispitanika je moriv za štednju da imaju novca kada ostare.
Upitani šta bi radili kada bi se na njihovom računu "iznenada našlo 30.000 dinara", 76 odsto ispitanika je reklo da bi deo te sume stavilo na štednju po viđenju ili oročilo. Ispitanici bi u proseku od te svote sačuvali 13.303 dinara, a svaki četvrti bi novac odmah potrošio u celosti.
Više od 70 odsto anketiranih građana je izjavilo da je suma koju su mogli da uštede u protekle dve do tri godine viša ili ista, dok je nešto manje od četvrtine reklo da je manja jer je opao ukupni prihod njihovog domaćinstva, a troškovi su im porasli.
Procenat građana koji su svoju finansijsku situaciju u poslednje dve do tri godine ocenili kao poboljšanu je za sedam odsto viši nego 2017. i iznosi 21 odsto. Skoro polovina anketiranih je izjavila da im se finansijska situacija nije promenila u tom periodu.
Više od jedne trećine anketiranih (35 odsto) izjavilo je da, u pogledu finansijskih usluga i transakcija, puno poverenje poklanjaju bankama, za kojima slede internet prodavnice i pružaoci finansijskih usluga onlajn.
Aktuelno
Najnoviji broj
18. april 2024.
