Sveti mučenici Julijan i Vasilisa

Prvi dan posle Svetog Jovana i posle tri praznična dana, posvećen je više svetiteljki i svetitelja, koji su bili verni i posvećeni u veri. Bili su spremni da trpe i ostanu nepokolebljivi.

Sveti mučenici Julijan i Vasilisa živeli su u braku, oboje potekli iz plemenitih porodica, a život su veri posvetili. Julijan je podigao muški, Vasilisa ženski manastir i imali su mnogo monaha i monahinja.

Kada je usledio progon i mučenje Vasilisa se molila da Gospod ne dozvoli da i jedna njena monahinja trpi muke. Bog je molitve uslišio i sve je sebi uzeo, na kraju i samu Vasilisu. Julijanov manastir se suočio sa razaranjem, a on je mučen i na smrt osuđen. Videvši kakve muke podnosi, supruga i sin njegovog mučitelja prihvatili su hrišćansku veru.

Julijan i Vasilisa su postradali 313. godine.

Prepodobni Georgije Hozevit živeo je u sedmom veku. Podvizavao se, odnosno u slavu Boga trpeo na putu iz Jerusalima u Jerihon.

Sveta Domnika je, u vreme cara Teodosija došla u Carigrad kao neznabožac, zajedno s četiri drugarice. Patrijarh Makarije ih je krstio i blagoslovio da žive kao inokinje. Dominika je bila revnosna u podvizima i doživela je duboku starost.

Sveti Grigorije, Episkop ohridski, živeo je krajem desetog i početkom jedanaestog veka. Bio je vredan učitelj i pastir. U crkvi Svete Sofije, nazvaon je Grigorije Premudri.