Putovanja koja mirišu na slad, krigle i vekovne pivnice

Posetili su mnoštvo pivnica u Nemačkoj, Austriji, Holandiji, Češkoj i Slovačkoj, probajući različite vrste piva, uključujući i ona neobična sa specifičnim ukusima i mirisima.

Nenad izdvaja tradicionalne pivnice u manjim mestima u kojima se pivo toči u keramičkim kriglama direktno iz buradi. Ljubav prema pivu, muzici i putovanjima pretočila se u jedinstveno iskustvo obilaska pivnica, beer garden-a i lokalnih pivara širom starog kontinenta. Ideja o pivskim turama rodila se kaže, spontano, tokom pandemije.

Foto: Privatna arhiva

- Imam drugara iz Amerike koji svake godine dolazi u Valjevo, kada smo obilazili metal festivale po Evropi – Tolmin, Velenje, Metal Fest. Kada je došla korona i kada festivala nije bilo, došli smo na ideju da napravimo pivsku turu. Na prvu rutu krenuli smo iz Valjeva, preko Slovenije. Obišli smo Ljubljanu i tu smo prvi put naleteli na neka nestandardna, egzotična piva. I tako je sve krenulo. Te godine smo probali dvadesetak različitih piva – priseća se Nenad.

Uz veće količine piva, uvek se pije i voda kako bi se hidrirao organizam

Put ih je dalje vodio kroz Nemačku i Austriju. Poseban utisak ostavile su stare nemačke i austrijske pivare, neke starije i od osam vekova.

- Našli smo pivo čija se pivara nalazi dvadesetak kilometara od Minhena, koje se pravi još od 1206. godine. To kad znaš, ne možeš da ga piješ isto kao pivo iz prodavnice. U Minhenu smo posetili čuvenu pivnicu u kojoj je Hitler držao govor i tamo probali tri njihova piva – pšenično, tamno i svetlo. Poseban utisak na mene je ostavio Salzburg. Oduševio me je izgled pivnice, to su zapravo ogromne hale, sa separeima, mestima za stalne goste, gde ne može svako da sedne. Toči se samo jedno, njihovo pivo koje prave vekovima. Pravi raj za ljubitelje piva. U pivnici sistem funkcionisanja bio je potpuno drugačiji - uplatiš određeni iznos novca, dobiješ karticu, svojevrsan vaučer, uzimaš keramičke krigle koje stoje po hodnicima, opereš ih na česmama koje liče na stare dvorišne česme i staješ u red. Momci toče pivo direktno iz buradi koja dolaze iz podruma. Burad od 50 ili 100 litara isprazne se za pet do deset minuta – objašnjava.

Foto: Privatna arhiva

Putujući i obilazeći pivnice, stekao je prijateljstva koja traju do danas. Naših ljudi zaista ima svugde, priča Nenad.

- Primetiš da je puno radnika sa naših prostora. Upoznali smo jednog momka iz Beograda, danas je on menadžer te pivnice i naš prijatelj kod kojeg idemo svake godine i ostajemo po tri-četiri dana. Jedna tura je bila „putevima piva“ kroz Istočnu Nemačku, zatim Karlovi Vari, pa tri dana u Pragu. Vozali smo se po češkim selima i probali njihova piva. U povratku smo se zaustavljali na benzinskim pumpama gde se prodaju lokalna piva koja ne možeš naći nigde van tog kraja – navodi.

Najstarije pivo koje sam pio je Bavarsko pivo, pivara je počela sa radom 768 godine u manastiru,
a kao veća proizvodnja je krenula 1040. godine

Kao jednu od najzanimljivijih destinacija Nenad izdvaja Bamberg, grad u Bavarskoj.

- Bamberg je srednjovekovni grad, tu svaka pivnica ima svoje pivo. Platiš dva evra kriglu od pola litre i šetaš se glavnom ulicom. Možeš da uđeš u drugu pivnicu i da ti natoče pivo u istu tu kriglu. Na kraju kriglu možeš da zadržiš ili da je vratiš i dobiješ novac nazad. Tu smo probali i neka neobičnija piva. Pili smo dimljeno pivo koje miriše kao slanina ili pršuta. Čudno, ali fenomenalno – priseća se.

Foto: Privatna arhiva

Najneobičnije pivo probao u Bratislavi, najlepše pio u Češkoj
Najneobičnije pivo probao je u Bratislavi koje je imalo lep ukus, ali užasan miris. Najlepša su kaže, sva pšenična piva.

- Ukus tog smrdljivog piva je bio prelep, ali miris je bio toliko loš da je podsećao na izmet. Mislili smo da se neko od nas našalio, ali kada smo pomirisali kriglu – bilo je katastrofa. Najlepša piva koja sam probao su češki Bernard iz Karlovih Vari i neka nemačka iz okoline Minhena. Teško je izdvojiti jedno. Ne pijem kraft piva, ona sa ukusima citrusa, čokolade i slično – to se popije jedno ili dva. Klasična piva su takva da se ujutru osećaš kao da si pio dobru rakiju – nema glavobolje, nema problema. Pivo traži i dobru podlogu. Mora da se dobro jede i da se uporedo pije voda. Hrana je uglavnom slanija – kobasice, butkice, krompir i sve je to deo rituala – ističe Nenad.

Foto: Privatna arhiva

Nova pivska tura u planu je u junu mesecu, sa smeštajem u Nemačkoj i Austriji, i obilasku pivnica oko Minhena i Salzburga.

- Za mene je pivska tura bolji odmor nego more ili planina. Putujemo 7 do 14 dana, bez žurbe, uz dobru hranu i druženje. Pivo nije samo piće, to je kultura, tradicija i odličan način da upoznaš ljude i mesta koje obiđeš u potrazi za dobrom kriglom – zaključuje Nenad Pavlović.