Obrazovanju je potrebna reforma

Povodom predloga o skraćivanju trajanja nastavnog časa u osnovnim školama, Aktiv stručnih saradnika izneo je svoj stručni stav kao zaključak nakon održanog sastanka. Polazeći od interesa učenika, kvaliteta vaspitno-obrazovnog procesa i položaja zaposlenih u obrazovanju, školski pedagozi i psiholozi ukazuju na ozbiljne nedostatke ovakvog predloga i na potrebu za sveobuhvatnom, sistemski utemeljenom reformom obrazovanja, zasnovanom na struci, dijalogu i dugoročnom planiranju.

- Ne slažemo se sa predlogom o skraćivanju nastavnog časa jer to nije deo pripremljene, naučno utemeljene, proverene Strategije o razvoju obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji, niti se može smatrati ozbiljnim reformskim poduhvatom. Slažemo se da je reforma obrazovanja neophodna i mišljenja smo da treba da sadrži sledeće aspekte: Izmene u preopterećenim planovima i programima nastave i učenja, podršku potrebama učenika u savremenim, složenim društvenim okolnostima-jačanje mentalnog zdravlja, odnos prema zaposlenim u obrazovanju, uspostavljanje dijaloga sa nastavnicima koji u školama rade, nenametanje ishitrenih, neproverenih rešenja, sistematsko ulaganje u obrazovanje-ljudske i materijalne resurse, popravljanje statusa prosvetnih radnika. Koncept savremene nastave usmeren je na proces učenja učenika na času. Da bi čas bio uspešan, učenik mora biti aktivan učesnik. Onaj koji povezuje gradivo sa realnim životom, promišlja, diskutuje, istražuje, sarađuje sa drugim učenicima, postavlja ciljeve u učenju, vrednuje sebe i druge.

Foto: Canva

Skraćivanjem časa, mnoge od ovih aktivnosti bile bi onemogućene, a uloga učenika svedena na pasivnog posmatrača „borbe“ nastavnika da planirani nastavni sadržaj predstavi, ispredaje. Učenik bi imao jedinu ulogu da primi i zabeleži informacije. Gubi se mogućnost da nastavnik posveti adekvatnu pažnju učenicima, njihovom socio-emocionalnom razvoju, jačanju mentalnog zdravlja. Planovi i programi nastave i učenja opterećeni su suvišnim predmetima i sadržajima. Učenike treba rasteretiti ukidanjem nekih izbornih i obaveznih slobodnih nastavnih aktivnosti. Nastavnici koji realizuju programe, smatraju da su oni preobimni, neprilagođeni uzrastu i mogućnostima učenika, što podržavaju i stručni saradnici. Nastavnike treba rasteretiti suvišne administracije, kako bi se posvetili direktnom radu i kognitivnim, socio-emotivnim potrebama učenika – stoji u obrazloženju stava Aktiva stručnih saradnika.

Foto: Canva

Oni smatraju da izmene u sistemu obrazovanja treba da budu usmerene i na položaj prosvetnih radnika koji se, navode, „sistemski urušava godinama unazad“.

- Vratiti dostojanstvo i ugled sistematskim ulaganjem u ljudske resurse ličnim dohodcima koji su bar minimalno iznad republičkog proseka i drugim planiranim, svrsishodnim ulaganjima. Uspešna reforma obrazovanja morala bi sadržati stavove i predloge onih koji neposredno rade sa učenicima i eksperata iz oblasti obrazovanja. Nametanjem ishitrenih rešenja poput ovog, suštinski pozitivne promene nema, a posledice mogu biti višestruko negativne – zaključuje se u stavu Aktiva stručnih saradnika osnovnih škola.