Danas su Bele poklade – poslednji dan pred početak Velikog posta

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Bele poklade, praznik koji označava poslednji dan pred početak Vaskršnjeg, odnosno Velikog posta. U crkvenom kalendaru ovaj dan posvećen je Svetom mučeniku Nikiforu, dok u narodu ima snažnu simboliku duhovne pripreme i pomirenja.

Bele poklade predstavljaju završetak perioda u kojem je dozvoljena mrsna hrana i uvod u najduži i najstroži post u godini. Tradicionalno, ovo je dan kada se ljudi mire, pozivaju rodbinu, kumove i prijatelje sa kojima su možda bili u zavadi i izgovaraju reči oproštaja. U mnogim kućama i danas se može čuti: „Oprosti ako sam zgrešio“, na šta sledi odgovor: „Bog ti oprostio, i ja ti opraštam.“

U pojedinim krajevima Srbije nekada je postojao i poseban običaj vezan za beli luk. Verovalo se da on simbolično „čisti“ dom i štiti ukućane, pa se stavljao na trpezu ili se njime lagano prelazilo preko praga i prozora, kao znak zaštite i zdravlja u danima posta koji slede.

Stariji su podsećali mlađe da je važno u post ući bez tereta u duši. Poseban značaj pridavao se „praštanju u kući“, kada bi se porodica okupila za trpezom u mirnijoj atmosferi, a svađe i nesporazumi ostavljali iza sebe. Nekada se smatralo da je gotovo obaveza da zet tog dana poseti taštu i tasta, kao i kumove i starije rođake, kako bi tražio blagoslov i oproštaj.

U narodnom verovanju, stanje duše na početku Velikog posta ima poseban značaj. Započeti post u miru i slozi smatralo se dobrim znakom, dok se ljutnja i neraščišćeni odnosi nisu smeli prenositi u vreme duhovnog uzdržanja.

Bele poklade zato nisu samo običaj, već poziv na unutrašnje preispitivanje i pomirenje – sa drugima i sa samim sobom.