7. mart 2026.7. mar 2026.
Foto: Vlada Republike Srbije
Ključni cilj Srbije u narednom periodu očuvanje mira i stabilnosti
edsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas na predstavljanju nacionalne strategije "Srbija 2030" da živimo u vremenu najvećih i najbržih promena u čovečanstvu i da je najvažniji cilj za našu zemlju u narednom periodu očuvanje mira i stabilnosti.
Vučić je, na predstavljanju ove strategije u Palati Srbija, istakao da je to prva i najvažnija tačka za budućnost Srbije, dodavši da moramo da donosimo strategijske odluke, brzo razmišljamo i učimo, kao i da se menjamo, jer u suprotnom nećemo imati nikakvu šansu.
On je najavio da će Srbija nastaviti da čuva svoju poziciju vojne neutralnosti, koju nije menjala pod velikim pritiscima i koju neće menjati ni u narednih deset godina.
Predsednik Republike je naglasio da je neophodno snažiti Vojsku Srbije i graditi poverenje i saradnju sa svim državama i partnerima.
Vučić je precizirao da Srbija izdvaja više od 2,5 odsto BDP-a za bezbednost zemlje, naglasivši da se ne spremamo za rat, već da sve radimo da bismo sačuvali mir i stabilnost.
On je najavio i otvaranje prve fabrike dronova u Srbiji zajedno sa jednim stranim partnerom, ukazavši i na značaj digitalizacije i primene veštačke inteligencije u vojsci i policiji.
Moramo da jačamo specijalne jedinice i sve službe, pravićemo jedinice za primenu veštačke inteligencije i digitalnu vojsku, po uzoru na Izrael, a policijski sektor mora to što pre da prihvati, rekao je predsednik Republike.
Vučić je rekao da je naša država na putu napretka, ali da on nije dovoljno brz, dodavši da će u budućnosti biti ispred zemalja u regionu, posebno po pitanju primene veštačke inteligencije.
Vidim Srbiju u 2035. godini kao člana Evropske unije. Ne znam da li ćemo imati pravo glasa, komesara, ali za to moramo da ubrzamo svoje reforme, naglasio je predsednik Republike.
On je, govoreći o Kosovu i Metohiji, rekao da je u Ustavu Republike Srbije nedvosmisleno zapisano da je to autonomna pokrajina u sastavu Srbije, dodavši da je to, takođe, zapisano u Povelji i rezoluciji Ujedinjenih nacija, bez obzira da li to neki u svetu prihvataju ili ne.
Vučić je ponovio da su razgovori jedini način da se reše problemi, ali da nažalost, danas u Prištini nemamo partnera za dijalog i da je njihova jedina želja proterivanje Srba sa vekovnih ognjišta.
Prema njegovim rečima, Srbija mora da osnaži škole, bolnice, domove zdravlja i svoje ljude, uključujući i stambeno zbrinjavanje kao temelj opstanka na Kosovu i Metohiji.
Ulaganje u obrazovanje i zdravstvenu zaštitu mora da se poveća, a finansijska podrška našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji biće pojačana, poručio je on.
Predsednik Republike je istakao da ćemo raditi i na izgradnji brze saobraćajnice do Kosovske Mitrovice, što bi značilo mnogo za četiri opštine na severu Kosova i Metohije, ali i za naš narod u ostalim opštinama.
On je naveo da će se dalje raditi na očuvanju stubova duhovnosti i identiteta na Kosovu i Metohiji i pomagati Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja je uvek bila uz naš narod i štitila njegov opstanak.
Vučić je predstavio i projekcije životnog standarda i plata u Srbiji do 2035. godine, naglašavajući da je reč o prosečnim platama na nivou cele zemlje, a ne samo Beograda.
Po našim projekcijama, prosečna plata će 2030. godine biti 1.320 evra, a 2035. godine 1.700 evra, rekao je Vučić, napominjući da će postojati regioni sa značajno nižim zaradama, što će zahtevati poslovni pristup i dodatne projekte.
Prema njegovim rečima, penzije u Srbiji iznosile su 204 evra 2012. godine, 484 evra u decembru 2025. godine, a procenjuje se da će u decembru 2030. godine prosečna penzija iznositi 750 evra.
Vučić je ukazao na to da minimalna zarada iznosi 551 evro, dok je 2012. godine bila 170 evra, dodavši da je planirano da do 2030. godine iznosi 760 evra.
On je najavio i ulaganja u bolnice i kliničke centre, preciziravši da će od 2028. do 2035. godine biti investirano 2,5 milijarde evra u infrastrukturu, napomenuvši i da je neophodno da se lekari plaćaju po učinku.
Predsednik Republike je najavio i značajna ulaganja u socijalnu politiku i podršku porodicama, naglasivši da će država izdvojiti 229 miliona evra za pronatalitetne mere.
Vučić je, govoreći o zakonu o roditelju-negovatelju, naveo da država mora da pomogne roditeljima koji imaju teško bolesnu decu i zbog toga nisu u mogućnosti da rade.
On je najavio da će ovaj zakon biti donet, a podrazumevaće uvođenje posebnog prava na status roditelj-negovatelj, pri čemu će jedan od roditelja deteta sa teškim zdravstvenim stanjem moći da dobije ovaj status, uz mesečnu naknadu veću od 65.000 dinara, kao i uplatu doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje, što ukupno predstavlja izdvajanje od skoro 100.000 dinara mesečno po korisniku.
Predsednik Republike je rekao i da će ukupno biti izdvojeno približno 220 miliona evra za 75 projekata u oblasti obrazovanja, dodavši da je u toj sferi od presudnog značaja dualno obrazovanje.
On je, takođe, poručio građanima Srbije da neće biti nestašice nafte i naftnih derivata bez obzira na sukob na Bliskom istoku, navodeći da u ovom trenutku imamo rezerve dizela od 418.000 tona, što je dovoljno za 74 dana i to da ništa ne napravi Rafinerija i da ništa ne uvezemo.
Imamo 94.860 tona benzina, što je dovoljno za 71 dan, a mazuta ima za narednih 159 dana, precizirao je Vučić i dodao da kerozina imamo 16.123 tone, što je dovoljno za redovno funkcionisanje našeg avio-saobraćaja za čak 31 dan.
Vučić je, govoreći o rezervama gasa, naglasio da je Banatski dvor, sa 400 miliona kubika gasa, apsolutno popunjen, dok u mađarskom skladištu Srbija ima još 155 miliona kubika.
Predsednik Republike je ukazao na to da je Srbija u prethodnom periodu postigla značajne rezultate u izgradnji putne infrastrukture, ali da u narednim godinama mora biti još uspešnija.
On je predočio da država planira da do 2035. godine izgradi još 578 kilometara auto-puteva, što će, zajedno sa već izgrađenih 622 kilometra, predstavljati rezultat bez presedana u Evropi, u odnosu na veličinu zemlje.
Kada je reč o železnici, predsednik Republike je najavio izgradnju i modernizaciju 1.019 kilometara pruga.
Vučić je ukazao na velike probleme u vodovodnoj i kanalizacionoj infrastrukturi širom zemlje, naglašavajući da je većina sistema izgrađena pre više decenija.
Za rešavanje problema vodosnabdevanja država je planirala 1,5 milijardi evra investicija, što predstavlja najveća ulaganja do sada u ovoj oblasti, naglasio je on.
Prema njegovim rečima, država će u periodu od 2028. do 2035. godine uložiti najmanje 14,4 milijarde evra u sektor energetike, od čega će 6,5 milijardi evra biti iskorišćeno u proizvodne kapacitete.
Vučić je rekao i da je neophodno formirati, ne samo posebna odeljenja, već i fakultete za veštačku inteligenciju, jer će nam, kako je istakao, život zavisiti od toga i nijedna nacija u budućnosti neće moći da se razvija bez veštačke inteligencije.
On je naglasio da veštačka inteligencija postaje faktor proizvodnje i da ekonomski učinak jedne zemlje sve više zavisi od energije, računarskih kapaciteta, podataka, njihove dostupnosti i automatizacije.
Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da pomenuta nacionalna strategija predviđa ulaganje od 48 milijardi evra do 2035. godine, istakavši da je to najambiciozniji i najobimniji program usmeren ka ubrzanju rasta i razvoja naše ekonomije i zemlje.
On je podsetio na to da bez ubrzanog rasta nema ni povećanja plata, penzija ni minimalne zarade, dodavši da smo prošle godine imali BDP vredan skoro 90 milijardi evra, a da je cilj da do 2030. godine dostigne 133 milijarde evra.
Prvi potpredsednik Vlade je ukazao na to da je BDP po glavi stanovnika 2012. godine iznosio 4.000 evra, da smo sada prešli 13.500, a cilj je da do 2030. godine pređemo nivo od 20.000 evra.
Prema njegovim rečima, da bismo to ostvarili potrebno je da investiramo, i zato ćemo se potruditi da obezbedimo finansiranje za sve pomenute projekte.
Mali je poručio da je važno i da se zadrži makroekonomska stabilnost, jer bez toga nema ni rasta, dodavši da je Srbija jedina zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja ima investicioni kreditni rejting.
On je naveo da je cilj da Srbija nastavi da unapređuje svoj kreditni rejting, jer to znači i jeftinija sredstva da bismo uspeli da finansiramo sve ono što je predviđeno.
Potpredsednica Vlade i ministarka privrede Adrijana Mesarović najavila je da će Srbija, kako bi privukla nove investitore i stvorila konkurentnije poslovno okruženje, investirati u gradnju dva industrijska parka i četiri industrijske zone do 2035. godine, čija ukupna vrednost je 314,3 miliona evra.
Očekuje se da će to srpsku privredu održati jakom, stabilnom i otpornom na izazove, rekla je ona, dodavši da će industrijski park "Mihailo Pupin" u Beogradu, koji će se prostirati na površini od 320 hektara, biti napravljen po modelu najrazvijenijih parkova u Kini, a u njega će biti uloženo 163 miliona evra.
Mesarović je predočila da će u industrijski park u Inđiji, koji će se prostirati na 740 hektara, biti uloženo 86 miliona evra, a planirana je i izgradnja industrijskih zona u Ćupriji, Leskovcu, Vranju i Kosjeriću, kao i agro-industrijskog centra u Čajetini.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da je predviđeno da 30 odsto svih planiranih ulaganja do 2035. godine ide u energetiku, istakavši da energetska bezbednosti postaje jednaka sa nacionalnom bezbednošću i da je neophodno da pokrenemo novi ciklus investicija u energetsku infrastrukturu.
Ona je objasnila da je reč o ulaganjima u reverzibilne hidroelektrane i gasne elektrane u Nišu, u Novom Sadu i u Kragujevcu, gde imamo najveći data center u ovom delu Evrope.
Đedović Handanović je naglasila i da moramo da započnemo izgradnju prve nuklearne elektrane u Srbiji pre 2035. godine, dodavši da su za to potrebna sredstva u iznosu od tri milijarde evra.
To je čista, sigurna energija i ceo svet teži da tri puta poveća njen nivo do 2050. godine. Ako radimo posvećeno, možemo nakon 2040. godine da to imamo, rekla je ministarka.
Direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović najavio je da će Srbija do 2030. godine izgraditi dva nova državna data centra u Nišu i Novom Sadu, kao i da će proširiti kapacitete data centara u Beogradu i Kragujevcu.
Jovanović je istakao da je plan da se do 2035. godine poveća ukupna snaga data centara na jedan gigavat, značajno prošire nacionalni superkompjuteri, kao i da se izgradi Nacionalni centar za informacionu bezbednost u Kragujevcu.
On je ukazao na to da će u narednih 10 godina veštačka inteligencija biti ključna za energetiku, saobraćaj, poljoprivredu, zdravstvo i javnu upravu radi efikasnosti, boljeg planiranja i transparentnosti.
Direktor Kancelarije je rekao da je nacionalnom strategijom do 2030. godine predviđeno značajno proširenje nacionalnih superkompjutera na više od 2.000 grafičkih procesora sa platformama za pristup najmoćnijim alatima savremenog doba, što će omogućiti napredna istraživanja i primenu veštačke inteligencije.
Jovanović je napomenuo i da se razvija veliki jezički model za srpski jezik, kako bi naš jezik, pismo i dijalekti bili ravnopravni u digitalnom dobu.
Prema njegovim rečima, cilj je da Srbija do 2030. godine, zahvaljujući svom znanju i talentima, postane globalni lider u oblasti digitalizacije i primeni veštačke inteligencije i inovativno-kreativne ekonomije zasnovane na znanju.
Na međunarodnoj sceni ćemo prednjačiti kao digitalno društvo i izvozni gigant u oblasti nacionalnih patenata baziranih na veštačkoj inteligenciji, a naša zemlja će biti svrstana u red najperspektivnijih inovativnih nacija u budućnosti, naveo je on.
Vučić je, na predstavljanju ove strategije u Palati Srbija, istakao da je to prva i najvažnija tačka za budućnost Srbije, dodavši da moramo da donosimo strategijske odluke, brzo razmišljamo i učimo, kao i da se menjamo, jer u suprotnom nećemo imati nikakvu šansu.
On je najavio da će Srbija nastaviti da čuva svoju poziciju vojne neutralnosti, koju nije menjala pod velikim pritiscima i koju neće menjati ni u narednih deset godina.
Predsednik Republike je naglasio da je neophodno snažiti Vojsku Srbije i graditi poverenje i saradnju sa svim državama i partnerima.
Vučić je precizirao da Srbija izdvaja više od 2,5 odsto BDP-a za bezbednost zemlje, naglasivši da se ne spremamo za rat, već da sve radimo da bismo sačuvali mir i stabilnost.
On je najavio i otvaranje prve fabrike dronova u Srbiji zajedno sa jednim stranim partnerom, ukazavši i na značaj digitalizacije i primene veštačke inteligencije u vojsci i policiji.
Moramo da jačamo specijalne jedinice i sve službe, pravićemo jedinice za primenu veštačke inteligencije i digitalnu vojsku, po uzoru na Izrael, a policijski sektor mora to što pre da prihvati, rekao je predsednik Republike.
Vučić je rekao da je naša država na putu napretka, ali da on nije dovoljno brz, dodavši da će u budućnosti biti ispred zemalja u regionu, posebno po pitanju primene veštačke inteligencije.
Vidim Srbiju u 2035. godini kao člana Evropske unije. Ne znam da li ćemo imati pravo glasa, komesara, ali za to moramo da ubrzamo svoje reforme, naglasio je predsednik Republike.
On je, govoreći o Kosovu i Metohiji, rekao da je u Ustavu Republike Srbije nedvosmisleno zapisano da je to autonomna pokrajina u sastavu Srbije, dodavši da je to, takođe, zapisano u Povelji i rezoluciji Ujedinjenih nacija, bez obzira da li to neki u svetu prihvataju ili ne.
Vučić je ponovio da su razgovori jedini način da se reše problemi, ali da nažalost, danas u Prištini nemamo partnera za dijalog i da je njihova jedina želja proterivanje Srba sa vekovnih ognjišta.
Prema njegovim rečima, Srbija mora da osnaži škole, bolnice, domove zdravlja i svoje ljude, uključujući i stambeno zbrinjavanje kao temelj opstanka na Kosovu i Metohiji.
Ulaganje u obrazovanje i zdravstvenu zaštitu mora da se poveća, a finansijska podrška našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji biće pojačana, poručio je on.
Predsednik Republike je istakao da ćemo raditi i na izgradnji brze saobraćajnice do Kosovske Mitrovice, što bi značilo mnogo za četiri opštine na severu Kosova i Metohije, ali i za naš narod u ostalim opštinama.
On je naveo da će se dalje raditi na očuvanju stubova duhovnosti i identiteta na Kosovu i Metohiji i pomagati Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja je uvek bila uz naš narod i štitila njegov opstanak.
Vučić je predstavio i projekcije životnog standarda i plata u Srbiji do 2035. godine, naglašavajući da je reč o prosečnim platama na nivou cele zemlje, a ne samo Beograda.
Po našim projekcijama, prosečna plata će 2030. godine biti 1.320 evra, a 2035. godine 1.700 evra, rekao je Vučić, napominjući da će postojati regioni sa značajno nižim zaradama, što će zahtevati poslovni pristup i dodatne projekte.
Prema njegovim rečima, penzije u Srbiji iznosile su 204 evra 2012. godine, 484 evra u decembru 2025. godine, a procenjuje se da će u decembru 2030. godine prosečna penzija iznositi 750 evra.
Vučić je ukazao na to da minimalna zarada iznosi 551 evro, dok je 2012. godine bila 170 evra, dodavši da je planirano da do 2030. godine iznosi 760 evra.
On je najavio i ulaganja u bolnice i kliničke centre, preciziravši da će od 2028. do 2035. godine biti investirano 2,5 milijarde evra u infrastrukturu, napomenuvši i da je neophodno da se lekari plaćaju po učinku.
Predsednik Republike je najavio i značajna ulaganja u socijalnu politiku i podršku porodicama, naglasivši da će država izdvojiti 229 miliona evra za pronatalitetne mere.
Vučić je, govoreći o zakonu o roditelju-negovatelju, naveo da država mora da pomogne roditeljima koji imaju teško bolesnu decu i zbog toga nisu u mogućnosti da rade.
On je najavio da će ovaj zakon biti donet, a podrazumevaće uvođenje posebnog prava na status roditelj-negovatelj, pri čemu će jedan od roditelja deteta sa teškim zdravstvenim stanjem moći da dobije ovaj status, uz mesečnu naknadu veću od 65.000 dinara, kao i uplatu doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje, što ukupno predstavlja izdvajanje od skoro 100.000 dinara mesečno po korisniku.
Predsednik Republike je rekao i da će ukupno biti izdvojeno približno 220 miliona evra za 75 projekata u oblasti obrazovanja, dodavši da je u toj sferi od presudnog značaja dualno obrazovanje.
On je, takođe, poručio građanima Srbije da neće biti nestašice nafte i naftnih derivata bez obzira na sukob na Bliskom istoku, navodeći da u ovom trenutku imamo rezerve dizela od 418.000 tona, što je dovoljno za 74 dana i to da ništa ne napravi Rafinerija i da ništa ne uvezemo.
Imamo 94.860 tona benzina, što je dovoljno za 71 dan, a mazuta ima za narednih 159 dana, precizirao je Vučić i dodao da kerozina imamo 16.123 tone, što je dovoljno za redovno funkcionisanje našeg avio-saobraćaja za čak 31 dan.
Vučić je, govoreći o rezervama gasa, naglasio da je Banatski dvor, sa 400 miliona kubika gasa, apsolutno popunjen, dok u mađarskom skladištu Srbija ima još 155 miliona kubika.
Predsednik Republike je ukazao na to da je Srbija u prethodnom periodu postigla značajne rezultate u izgradnji putne infrastrukture, ali da u narednim godinama mora biti još uspešnija.
On je predočio da država planira da do 2035. godine izgradi još 578 kilometara auto-puteva, što će, zajedno sa već izgrađenih 622 kilometra, predstavljati rezultat bez presedana u Evropi, u odnosu na veličinu zemlje.
Kada je reč o železnici, predsednik Republike je najavio izgradnju i modernizaciju 1.019 kilometara pruga.
Vučić je ukazao na velike probleme u vodovodnoj i kanalizacionoj infrastrukturi širom zemlje, naglašavajući da je većina sistema izgrađena pre više decenija.
Za rešavanje problema vodosnabdevanja država je planirala 1,5 milijardi evra investicija, što predstavlja najveća ulaganja do sada u ovoj oblasti, naglasio je on.
Prema njegovim rečima, država će u periodu od 2028. do 2035. godine uložiti najmanje 14,4 milijarde evra u sektor energetike, od čega će 6,5 milijardi evra biti iskorišćeno u proizvodne kapacitete.
Vučić je rekao i da je neophodno formirati, ne samo posebna odeljenja, već i fakultete za veštačku inteligenciju, jer će nam, kako je istakao, život zavisiti od toga i nijedna nacija u budućnosti neće moći da se razvija bez veštačke inteligencije.
On je naglasio da veštačka inteligencija postaje faktor proizvodnje i da ekonomski učinak jedne zemlje sve više zavisi od energije, računarskih kapaciteta, podataka, njihove dostupnosti i automatizacije.
Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da pomenuta nacionalna strategija predviđa ulaganje od 48 milijardi evra do 2035. godine, istakavši da je to najambiciozniji i najobimniji program usmeren ka ubrzanju rasta i razvoja naše ekonomije i zemlje.
On je podsetio na to da bez ubrzanog rasta nema ni povećanja plata, penzija ni minimalne zarade, dodavši da smo prošle godine imali BDP vredan skoro 90 milijardi evra, a da je cilj da do 2030. godine dostigne 133 milijarde evra.
Prvi potpredsednik Vlade je ukazao na to da je BDP po glavi stanovnika 2012. godine iznosio 4.000 evra, da smo sada prešli 13.500, a cilj je da do 2030. godine pređemo nivo od 20.000 evra.
Prema njegovim rečima, da bismo to ostvarili potrebno je da investiramo, i zato ćemo se potruditi da obezbedimo finansiranje za sve pomenute projekte.
Mali je poručio da je važno i da se zadrži makroekonomska stabilnost, jer bez toga nema ni rasta, dodavši da je Srbija jedina zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja ima investicioni kreditni rejting.
On je naveo da je cilj da Srbija nastavi da unapređuje svoj kreditni rejting, jer to znači i jeftinija sredstva da bismo uspeli da finansiramo sve ono što je predviđeno.
Potpredsednica Vlade i ministarka privrede Adrijana Mesarović najavila je da će Srbija, kako bi privukla nove investitore i stvorila konkurentnije poslovno okruženje, investirati u gradnju dva industrijska parka i četiri industrijske zone do 2035. godine, čija ukupna vrednost je 314,3 miliona evra.
Očekuje se da će to srpsku privredu održati jakom, stabilnom i otpornom na izazove, rekla je ona, dodavši da će industrijski park "Mihailo Pupin" u Beogradu, koji će se prostirati na površini od 320 hektara, biti napravljen po modelu najrazvijenijih parkova u Kini, a u njega će biti uloženo 163 miliona evra.
Mesarović je predočila da će u industrijski park u Inđiji, koji će se prostirati na 740 hektara, biti uloženo 86 miliona evra, a planirana je i izgradnja industrijskih zona u Ćupriji, Leskovcu, Vranju i Kosjeriću, kao i agro-industrijskog centra u Čajetini.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da je predviđeno da 30 odsto svih planiranih ulaganja do 2035. godine ide u energetiku, istakavši da energetska bezbednosti postaje jednaka sa nacionalnom bezbednošću i da je neophodno da pokrenemo novi ciklus investicija u energetsku infrastrukturu.
Ona je objasnila da je reč o ulaganjima u reverzibilne hidroelektrane i gasne elektrane u Nišu, u Novom Sadu i u Kragujevcu, gde imamo najveći data center u ovom delu Evrope.
Đedović Handanović je naglasila i da moramo da započnemo izgradnju prve nuklearne elektrane u Srbiji pre 2035. godine, dodavši da su za to potrebna sredstva u iznosu od tri milijarde evra.
To je čista, sigurna energija i ceo svet teži da tri puta poveća njen nivo do 2050. godine. Ako radimo posvećeno, možemo nakon 2040. godine da to imamo, rekla je ministarka.
Direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović najavio je da će Srbija do 2030. godine izgraditi dva nova državna data centra u Nišu i Novom Sadu, kao i da će proširiti kapacitete data centara u Beogradu i Kragujevcu.
Jovanović je istakao da je plan da se do 2035. godine poveća ukupna snaga data centara na jedan gigavat, značajno prošire nacionalni superkompjuteri, kao i da se izgradi Nacionalni centar za informacionu bezbednost u Kragujevcu.
On je ukazao na to da će u narednih 10 godina veštačka inteligencija biti ključna za energetiku, saobraćaj, poljoprivredu, zdravstvo i javnu upravu radi efikasnosti, boljeg planiranja i transparentnosti.
Direktor Kancelarije je rekao da je nacionalnom strategijom do 2030. godine predviđeno značajno proširenje nacionalnih superkompjutera na više od 2.000 grafičkih procesora sa platformama za pristup najmoćnijim alatima savremenog doba, što će omogućiti napredna istraživanja i primenu veštačke inteligencije.
Jovanović je napomenuo i da se razvija veliki jezički model za srpski jezik, kako bi naš jezik, pismo i dijalekti bili ravnopravni u digitalnom dobu.
Prema njegovim rečima, cilj je da Srbija do 2030. godine, zahvaljujući svom znanju i talentima, postane globalni lider u oblasti digitalizacije i primeni veštačke inteligencije i inovativno-kreativne ekonomije zasnovane na znanju.
Na međunarodnoj sceni ćemo prednjačiti kao digitalno društvo i izvozni gigant u oblasti nacionalnih patenata baziranih na veštačkoj inteligenciji, a naša zemlja će biti svrstana u red najperspektivnijih inovativnih nacija u budućnosti, naveo je on.
Vlada Republike Srbije
Aktuelno
Najnoviji broj
9. april 2026.
