12. mart 2026.12. mar 2026.
Foto: ZZJZ Šabac
12. mart – Svetski dan bubrega
Svetski dan bubrega 2026. godine obeležava se 12. marta pod sloganom „Zdravlje bubrega za sve – briga o ljudima, zaštita planete“. Ovaj datum se obeležava na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja fondacija za bubreg u više od 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine ovaj dan se tradicionalno obeležava svakog drugog četvrtka u martu.
Hronična bolest bubrega (HBB) predstavlja veliki i rastući globalni zdravstveni izazov, koji pogađa jednu od deset osoba širom sveta. Često tiha u ranim fazama, HBB može napredovati neprimećeno sve dok ne dovede do ozbiljnih zdravstvenih posledica, snažno utičući na pojedince, porodice i zajednice. Bolest značajno povećava rizik od kardiovaskularnih komplikacija, smanjuje kvalitet života i može napredovati do bubrežne insuficijencije, kada preživljavanje zavisi od terapija koje održavaju život poput dijalize ili transplantacije. Njena rasprostranjenost nije ravnomerna: nesrazmerno pogađa ranjive populacije i produbljuje postojeće zdravstvene nejednakosti.
Rano otkrivanje može spasiti živote. Jednostavni, neinvazivni i ekonomični testovi krvi i urina mogu otkriti poremećaj funkcije bubrega, omogućavajući pravovremene intervencije koje usporavaju napredovanje bolesti. Posebnu pažnju potrebno je posvetiti osobama sa visokim rizikom, onima koji boluju od dijabetesa, hipertenzije, kardiovaskularnih oboljenja, gojaznosti ili imaju porodičnu istoriju bolesti bubrega. Programi zasnovani na zajednici mogu proširiti pristup zdravstvenim uslugama u nedovoljno opskrbljenim populacijama. Rana detekcija HBB ne samo da čuva funkciju bubrega, već i smanjuje potrebu za resursno intenzivnim terapijama i poboljšava dugoročne ishode.
Promene u životnoj sredini dodatno opterećuju ovu bolest. Rizici povezani sa klimatom , zagađenje vazduha, toplotni stres, dehidracija i ekstremni vremenski događaji – uvećavaju rizik od HBB i ubrzavaju njeno napredovanje.
Šta možete učiniti za svoje bubrege?
Bolesti bubrega su „tihi ubice“ koji mogu u velikoj meri uticati na kvalitet života. Postoji više načina da se smanji rizik od njihovog razvoja:
-Održavajte kondiciju i budite aktivni.
Fizička aktivnost pomaže u održavanju idealne telesne težine, snižavanju krvnog pritiska i rizika od hronične bolesti bubrega.
-Hranite se zdravo.
Uravnotežena ishrana doprinosi održavanju telesne težine, smanjuje rizik od dijabetesa, srčanih bolesti i drugih stanja povezanih sa HBB.
-Redovno proveravajte i kontrolišite nivo šećera u krvi.
Oko polovine ljudi koji imaju dijabetes ne znaju da boluju. Zato je važno redovno kontrolisati nivo šećera u krvi kao deo opšteg zdravstvenog pregleda.
-Redovno proveravajte i kontrolišite krvni pritisak.
Isto važi i za visok krvni pritisak – mnogi ne znaju da ga imaju. Redovno merenje može sprečiti ozbiljne posledice po zdravlje bubrega.
-Unosite dovoljnu količinu tečnosti.
Potrebna količina zavisi od više faktora: fizičke aktivnosti, klime, zdravstvenog stanja, trudnoće ili dojenja.
-Ne pušite.
Pušenje smanjuje protok krvi do bubrega, što umanjuje njihovu sposobnost normalnog funkcionisanja. Takođe povećava rizik od raka bubrega za oko 50%.
-Izbegavajte redovnu upotrebu lekova protiv bolova koji se mogu kupiti bez recepta.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (npr. ibuprofen) mogu oštetiti bubrege ako se koriste dugotrajno i bez lekarskog nadzora.
Globalni značaj i poziv na akciju
Na 78. Svetskoj zdravstvenoj skupštini, Svetska zdravstvena organizacija usvojila je svoju prvu rezoluciju posvećenu bubrežnim bolestima. Ova istorijska odluka podiže zdravlje bubrega kao globalni prioritet javnog zdravlja, priznaje Svetski dan bubrega kao formalno obeležavanje i poziva na akciju u oblasti prevencije, podizanja svesti, pristupa lečenju i smanjenja ekoloških rizika.
Da bismo izgradili zdraviju, pravedniju i održiviju budućnost za zdravlje bubrega, potrebno je da vlade, zdravstveni sistemi, industrija i zajednice deluju zajedno i da:
-Daju prioritet prevenciji, ranom otkrivanju i pravovremenom lečenju bolesti bubrega.
Promovisati „osam zlatnih pravila“ za zdravlje bubrega, integrisati testiranje HBB u rutinsku zdravstvenu zaštitu visokorizičnih grupa i jačati javne kampanje radi podsticanja preventivne brige.
-Promovišu pravičan pristup transplantaciji.
Širenje pristupa preventivnoj i ranoj transplantaciji poboljšava preživljavanje i kvalitet života, smanjuje zavisnost od dijalize, otpad od plastike i emisije ugljen-dioksida.
-Transformišu dijalizu ka održivosti.
Podržati inovacije u terapijama sa manjim ekološkim uticajem, prioritet dati kućnim opcijama (poput peritonealne dijalize) i promovisati reciklažu materijala i racionalnu potrošnju vode.
-Zaštite potrebe pacijenata u „zelenoj“ nezi bubrega.
Održivost nikada ne sme biti na štetu pacijenata. Inicijative treba da budu usmerene na efikasnost sistema i sigurnost nege.
-Ulažu u sprovođenje mera i praktična rešenja za sve sredine.
Jačati politike i finansiranje, podsticati partnerstva između vlada i privrede i omogućiti primenu rešenja u sredinama sa ograničenim resursima – kao što su mobilne klinike i pristupačni oblici dijalize.
Hronična bolest bubrega (HBB) predstavlja veliki i rastući globalni zdravstveni izazov, koji pogađa jednu od deset osoba širom sveta. Često tiha u ranim fazama, HBB može napredovati neprimećeno sve dok ne dovede do ozbiljnih zdravstvenih posledica, snažno utičući na pojedince, porodice i zajednice. Bolest značajno povećava rizik od kardiovaskularnih komplikacija, smanjuje kvalitet života i može napredovati do bubrežne insuficijencije, kada preživljavanje zavisi od terapija koje održavaju život poput dijalize ili transplantacije. Njena rasprostranjenost nije ravnomerna: nesrazmerno pogađa ranjive populacije i produbljuje postojeće zdravstvene nejednakosti.
Rano otkrivanje može spasiti živote. Jednostavni, neinvazivni i ekonomični testovi krvi i urina mogu otkriti poremećaj funkcije bubrega, omogućavajući pravovremene intervencije koje usporavaju napredovanje bolesti. Posebnu pažnju potrebno je posvetiti osobama sa visokim rizikom, onima koji boluju od dijabetesa, hipertenzije, kardiovaskularnih oboljenja, gojaznosti ili imaju porodičnu istoriju bolesti bubrega. Programi zasnovani na zajednici mogu proširiti pristup zdravstvenim uslugama u nedovoljno opskrbljenim populacijama. Rana detekcija HBB ne samo da čuva funkciju bubrega, već i smanjuje potrebu za resursno intenzivnim terapijama i poboljšava dugoročne ishode.
Promene u životnoj sredini dodatno opterećuju ovu bolest. Rizici povezani sa klimatom , zagađenje vazduha, toplotni stres, dehidracija i ekstremni vremenski događaji – uvećavaju rizik od HBB i ubrzavaju njeno napredovanje.
Šta možete učiniti za svoje bubrege?
Bolesti bubrega su „tihi ubice“ koji mogu u velikoj meri uticati na kvalitet života. Postoji više načina da se smanji rizik od njihovog razvoja:
-Održavajte kondiciju i budite aktivni.
Fizička aktivnost pomaže u održavanju idealne telesne težine, snižavanju krvnog pritiska i rizika od hronične bolesti bubrega.
-Hranite se zdravo.
Uravnotežena ishrana doprinosi održavanju telesne težine, smanjuje rizik od dijabetesa, srčanih bolesti i drugih stanja povezanih sa HBB.
-Redovno proveravajte i kontrolišite nivo šećera u krvi.
Oko polovine ljudi koji imaju dijabetes ne znaju da boluju. Zato je važno redovno kontrolisati nivo šećera u krvi kao deo opšteg zdravstvenog pregleda.
-Redovno proveravajte i kontrolišite krvni pritisak.
Isto važi i za visok krvni pritisak – mnogi ne znaju da ga imaju. Redovno merenje može sprečiti ozbiljne posledice po zdravlje bubrega.
-Unosite dovoljnu količinu tečnosti.
Potrebna količina zavisi od više faktora: fizičke aktivnosti, klime, zdravstvenog stanja, trudnoće ili dojenja.
-Ne pušite.
Pušenje smanjuje protok krvi do bubrega, što umanjuje njihovu sposobnost normalnog funkcionisanja. Takođe povećava rizik od raka bubrega za oko 50%.
-Izbegavajte redovnu upotrebu lekova protiv bolova koji se mogu kupiti bez recepta.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (npr. ibuprofen) mogu oštetiti bubrege ako se koriste dugotrajno i bez lekarskog nadzora.
Globalni značaj i poziv na akciju
Na 78. Svetskoj zdravstvenoj skupštini, Svetska zdravstvena organizacija usvojila je svoju prvu rezoluciju posvećenu bubrežnim bolestima. Ova istorijska odluka podiže zdravlje bubrega kao globalni prioritet javnog zdravlja, priznaje Svetski dan bubrega kao formalno obeležavanje i poziva na akciju u oblasti prevencije, podizanja svesti, pristupa lečenju i smanjenja ekoloških rizika.
Da bismo izgradili zdraviju, pravedniju i održiviju budućnost za zdravlje bubrega, potrebno je da vlade, zdravstveni sistemi, industrija i zajednice deluju zajedno i da:
-Daju prioritet prevenciji, ranom otkrivanju i pravovremenom lečenju bolesti bubrega.
Promovisati „osam zlatnih pravila“ za zdravlje bubrega, integrisati testiranje HBB u rutinsku zdravstvenu zaštitu visokorizičnih grupa i jačati javne kampanje radi podsticanja preventivne brige.
-Promovišu pravičan pristup transplantaciji.
Širenje pristupa preventivnoj i ranoj transplantaciji poboljšava preživljavanje i kvalitet života, smanjuje zavisnost od dijalize, otpad od plastike i emisije ugljen-dioksida.
-Transformišu dijalizu ka održivosti.
Podržati inovacije u terapijama sa manjim ekološkim uticajem, prioritet dati kućnim opcijama (poput peritonealne dijalize) i promovisati reciklažu materijala i racionalnu potrošnju vode.
-Zaštite potrebe pacijenata u „zelenoj“ nezi bubrega.
Održivost nikada ne sme biti na štetu pacijenata. Inicijative treba da budu usmerene na efikasnost sistema i sigurnost nege.
-Ulažu u sprovođenje mera i praktična rešenja za sve sredine.
Jačati politike i finansiranje, podsticati partnerstva između vlada i privrede i omogućiti primenu rešenja u sredinama sa ograničenim resursima – kao što su mobilne klinike i pristupačni oblici dijalize.
Aktuelno
Najnoviji broj
16. april 2026.
