Veliki petak je najtužniji dan u hrišćanstvu, jer je to dan kada je na Krstu razapet Isus Hrist, sin Božji, dan u kome je završio svoj ovozemaljski život, ali i dan kada je otišao na nebo i u život večni.
Hrist je razapet na brdu Golgota, koje se, pre 2026 godina nalazilo izvan zidina Jerusalima, a danas je deo grada. Bilo je to brdo na kome su izvršavana pogubljenja u starom veku.
foto: Srpska pravoslavna crkva
Isus se predao kada su došli po njega u maslinjak, nakon Tajne večere. Odveli su ga prvo pred sveštenika Anu, a potom i pred Veliko veće kojim je presedavao Kajfa. Tražili su način da ga osude, iako dokaza nije bilo. Kada je rekao da je Sin Božji, to su uzeli kao dokaz. U rano jutro, u petak je osuđen na smrtnu kaznu raspećem, no za to je trebala dozvola upravitelja provincije u ime Rima Poncija Pilata.
On nije nalazio krivicu, niti razloge za odobrenje. Običaj je bio da narod, u praznične dane, oslobodi jednog od okrivljenih. Izveli su prd narod Isusa i počinitelja ubistva Barbu. Pilat je očekivao da narod izabere Isusa, a nakon huškanja članova Velikog veća, izabrali su drugog.
Na glavi s trnovom krunom i velikim krstom na leđima, nakon šibanja, Isus je krenuo ka Golgoti. Razapet je između dvojice razbojnika. Jedan mu se podsmevao, drugi je poželo da mu bude sledbenik i njemu je Isus rekao da će uskoro s njim biti na nebu. Nešto posle 15 časova, Isus je ispustio poslednji dah. Pre je molio Boga da oprosti ljudima, govoreći da ne znaju šta čine.
Kada je poslednji dah pustio, pobunila se cela priroda. Pomračilo se Sunce, zemlja se zatresla, u hramu se zavesa pocepala odzgo na dole, kamenje se raspadalo. Uz Krst su do kraja ostali Bogorodica, Marija Magdalena i Apostol Jovan.
Na molbu Josifa iz Aramateje, Pilat je dozvolio hrišćanima da Isusa skinu s Krsta. Obavili su ga platnom i uneli u grobnicu koju je Josif za sebe pripremio. Grob je bio uklesan u steni. Na ulaz je postavljen veliki kamen, a naređeno je da vojnici stražare, u strahu da će hrišćani uzeti telo.
Na mestu Raspeća podignut je Hram Vaskrsenja Hristovog.
Veliki petak je pretposlednji dan Vaskršnjeg posta i iako se na ovaj praznik farbaju jaja, propisan je najstrožiji post na vodi. U hramovima se ne služe liturgije, već carski časovi. Ne oglašavaju se zvona.
foto: Srpska pravoslavna crkva 
