Nesvakidašnji uskršnji običaji kod Srba: Čuvarkuća u mravinjaku i kao zaštita od groma

Uskrs je u Srbiji praznik bogat tradicijom, ali pored poznatih običaja kao što su farbanje jaja i porodično okupljanje, u pojedinim krajevima neguju se i manje poznate, pomalo neobične prakse koje se prenose s kolena na koleno.

Jedan od zanimljivijih običaja zabeležen je u pojedinim selima zapadne Srbije, gde se uskršnje jaje ostavlja u koprive ili u mravinjak. Kopriva simbolizuje zdravlje i veruje se da će tako ukućani biti zdravi, dok mravi simbolizuju mnoštvo i marljivost i veruje se da će i porodica rasti i napredovati.

U istočnim delovima zemlje postoji običaj da se deca na Uskrs umivaju vodom u koju su potopljeni cvetovi i crveno jaje. Smatra se da će im to doneti zdravlje, lepotu i „rumene obraze“ tokom cele godine.

U nekim krajevima Šumadije, prvo uskršnje jaje, čuvarkuća, ne samo da se čuva do narednog praznika, već se i koristi kao zaštita od nevremena. U slučaju grada, iznosi se u dvorište ili se njime „prekrsti“ nebo, kako bi se zaštitili usevi.

Zanimljiv je i običaj „skrivanja jaja“, koji je sve popularniji u urbanim sredinama, a koreni su mu u zapadnim kulturama. Deca traže sakrivena jaja po dvorištu, što simbolizuje radost otkrivanja i novog života.

U pojedinim delovima južne Srbije, postoji verovanje da na Uskrs ne treba spavati tokom dana, jer će čovek biti pospan i neuspešan tokom cele godine. Zato se praznik provodi u druženju, razgovoru i veselju.