17. maj 2026.17. maj 2026.
Image by Antonio Corigliano from Pixabay
Svetski dan borbe protiv hipertenzije
Svetski dan borbe protiv hipertenzije obeležava se svake godine 17. maja i ima za cilj podizanje globalne svesti o visokom krvnom pritisku, promociju prevencije, otkrivanja i kontrole, kao i podsticanje aktivnosti na nivou pojedinca, zajednice i zdravstvenog sistema.
Hipertenzija ostaje vodeći uzrok prevremene smrti koji se može sprečiti širom sveta. Procenjuje se da 1,4 milijarde ljudi širom sveta živi sa hipertenzijom. Uprkos dostupnosti efikasnih i pristupačnih terapija, mnogi ljudi nisu svesni svog stanja, a samo jedna od četiri osobe sa hipertenzijom ima adekvatno kontrolisan krvni pritisak. Danas u Srbiji svaka druga osoba ima povišen krvni pritisak, a samo 33,9% ima postavljenu dijagnozu i uzima propisanu terapiju. Prema poslednjim zvaničnim podacima, od povišenog krvnog pritiska u Srbiji boluje 46,8% stanovništva, čime se potvrđuje podatak da oko 1,1 milion građana uzima lekove za pritisak.
Arterijska hipertenzija je jedan od najvećih zdravstvenih problema današnjice, ali se o njoj i dalje nedovoljno govori na pravi način. Potrebno je mnogo više ulaganja u primarnu prevenciju, odnosno u sprečavanje nastanka bolesti, a ne samo u njeno otkrivanje i lečenje. Danas se prevencija najčešće svodi na sekundarnu i tercijarnu prevenciju – rano otkrivanje bolesti i lečenje već nastalih posledica. Međutim, ključ je u tome da ljudi postanu svesni koliko sami mogu da utiču na faktore rizika i tako spreče razvoj hipertenzije.
Savremeni način života značajno doprinosi pojavi povišenog krvnog pritiska. Procenjuje se da se preko industrijski prerađene hrane unosi i do 78% više soli nego što je organizmu potrebno.
Pored prekomernog unosa soli, važni faktori rizika su i gojaznost, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, pušenje, konzumiranje alkohola i energetskih pića, kao i svakodnevni stres i genetska predispozicija. Prevencija hipertenzije počinje još u trudnoći, kroz zdrave životne navike majke i pravilan razvoj deteta.
Arterijska hipertenzija se često naziva „tihim ubicom“, jer kod većine ljudi dugo ne izaziva nikakve simptome. Zbog toga mnogi ni ne znaju da imaju povišen krvni pritisak sve dok se bolest slučajno ne otkrije prilikom merenja ili dok ne dođe do ozbiljnih komplikacija.
Kod pojedinih osoba mogu se javiti nespecifični simptomi kao što su glavobolja, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavica, nestabilnost pri hodu ili osećaj pritiska u grudima.
Nelečena i nekontrolisana hipertenzija značajno povećava rizik od teških komplikacija, kao što su infarkt srca, moždani udar, poremećaji srčanog ritma, oštećenja perifernih krvnih sudova, bolesti bubrega i promene na očnom dnu. Upravo zato su rano otkrivanje, redovno praćenje krvnog pritiska i kontinuirano lečenje od presudnog značaja, jer mogu sprečiti većinu posledica ove bolesti i sačuvati kvalitet i dužinu života.
Prosečan normalni krvni pritisak izmeren u kućnim uslovima, u odsustvu tegoba, iznosi 120 do 135 mmHg za sistolni (gornji) i 70 do 80 mmHg za dijastolni (donji), dok je puls 60 do 75/min. Sistolni (gornji) krvni pritisak od 135 mmHg ili više i/ili dijastolni (donji) od 85 mmHg ili više, u kućnim uslovima, u miru i u periodu bez subjektivnih tegoba, smatra se povišenim krvnim pritiskom.
Hipertenzija ostaje vodeći uzrok prevremene smrti koji se može sprečiti širom sveta. Procenjuje se da 1,4 milijarde ljudi širom sveta živi sa hipertenzijom. Uprkos dostupnosti efikasnih i pristupačnih terapija, mnogi ljudi nisu svesni svog stanja, a samo jedna od četiri osobe sa hipertenzijom ima adekvatno kontrolisan krvni pritisak. Danas u Srbiji svaka druga osoba ima povišen krvni pritisak, a samo 33,9% ima postavljenu dijagnozu i uzima propisanu terapiju. Prema poslednjim zvaničnim podacima, od povišenog krvnog pritiska u Srbiji boluje 46,8% stanovništva, čime se potvrđuje podatak da oko 1,1 milion građana uzima lekove za pritisak.
Arterijska hipertenzija je jedan od najvećih zdravstvenih problema današnjice, ali se o njoj i dalje nedovoljno govori na pravi način. Potrebno je mnogo više ulaganja u primarnu prevenciju, odnosno u sprečavanje nastanka bolesti, a ne samo u njeno otkrivanje i lečenje. Danas se prevencija najčešće svodi na sekundarnu i tercijarnu prevenciju – rano otkrivanje bolesti i lečenje već nastalih posledica. Međutim, ključ je u tome da ljudi postanu svesni koliko sami mogu da utiču na faktore rizika i tako spreče razvoj hipertenzije.
Savremeni način života značajno doprinosi pojavi povišenog krvnog pritiska. Procenjuje se da se preko industrijski prerađene hrane unosi i do 78% više soli nego što je organizmu potrebno.
Pored prekomernog unosa soli, važni faktori rizika su i gojaznost, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, pušenje, konzumiranje alkohola i energetskih pića, kao i svakodnevni stres i genetska predispozicija. Prevencija hipertenzije počinje još u trudnoći, kroz zdrave životne navike majke i pravilan razvoj deteta.
Arterijska hipertenzija se često naziva „tihim ubicom“, jer kod većine ljudi dugo ne izaziva nikakve simptome. Zbog toga mnogi ni ne znaju da imaju povišen krvni pritisak sve dok se bolest slučajno ne otkrije prilikom merenja ili dok ne dođe do ozbiljnih komplikacija.
Kod pojedinih osoba mogu se javiti nespecifični simptomi kao što su glavobolja, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavica, nestabilnost pri hodu ili osećaj pritiska u grudima.
Nelečena i nekontrolisana hipertenzija značajno povećava rizik od teških komplikacija, kao što su infarkt srca, moždani udar, poremećaji srčanog ritma, oštećenja perifernih krvnih sudova, bolesti bubrega i promene na očnom dnu. Upravo zato su rano otkrivanje, redovno praćenje krvnog pritiska i kontinuirano lečenje od presudnog značaja, jer mogu sprečiti većinu posledica ove bolesti i sačuvati kvalitet i dužinu života.
Prosečan normalni krvni pritisak izmeren u kućnim uslovima, u odsustvu tegoba, iznosi 120 do 135 mmHg za sistolni (gornji) i 70 do 80 mmHg za dijastolni (donji), dok je puls 60 do 75/min. Sistolni (gornji) krvni pritisak od 135 mmHg ili više i/ili dijastolni (donji) od 85 mmHg ili više, u kućnim uslovima, u miru i u periodu bez subjektivnih tegoba, smatra se povišenim krvnim pritiskom.
Zavod za javno zdravlje
Aktuelno
Najnoviji broj
4. jun 2026.
