Dan Prepodobne mučenice Fevronije

Fevronija je bila kći senatora iz Rima i živela je krajem trećeg i početkom četvrtog veka u Rimu. Njoj je posvećen osmi julski dan u kalendaru Srpske pravoslavne crkve. Eparh Antim je želeo da oženio sina Lisimaha za Fevroniju koja se lepotom izdvajala, ali ona taj brak nije želela, te je pobegla u manastir u Asiriji, u manastir gde je njena tetka bila igumanija.

Kada je Antim preminuo, o Lisimahu je brigu preuzeo Selin. Car Dioklecijan, progonitelj hrišćana, sumnjao je da je Lisimah potajno hrišćanin i naredio je da sledi srica Selina u hvatanju i mučenju hrišćana na istoku. U tom pohodu, posle pustošenja Palmire, približili su se Sivapolju, gradu u blizini manastira gde je živela Fevronija.

Fevronija, iako još mlada, bila vrlo poštovana. Kada je Selin čuo za nju, naredio je da je utamniče i izvedu pred njega. Kada nije htela da se vere odrekne, stavljena je na strašne muke u kojoj su joj odsecani delovi tela, a na kraju se posečena. Mučitelja je brzo stigla kazna. Obuzeo ga je veliki bes i glavom je, svom snagom udario u mermernu ploču i pao odmah mrtav.

Lisimah je naredio da se delovi Fevronijinog tela spoje, prenesu u manastir i časno sahrane, a on se sa još mnogim vojnicima krstio. Nad moštima Fevronijinim su se dešavala mnoga isceljenja, a za svoj dan je dolazila s nebesa i bivala na svom mestu među monahinjama.

Ovaj svet je napustila 310. godine, a 363. godine, mošti su prenete u Carigrad. Nakon njene smrti, Sveti Jakov – episkop je sagradio crkvu njoj u čast i deo moštiju preneo u crkvu.