Susret generacije posle 60 godina: Prijateljstva koja vreme nije ugasilo

Na đačkoj ekskurziji u junu 1965. godine u Dubrovniku na Stradunu, nastala je fotografija tri druga, tada učenika trećeg razreda Šabačke gimnazije. Šezdeset jednu godinu kasnije, na proslavi godišnjice mature u Šapcu, nova zajednička fotografija kao nastavak prijateljstva i sećanje na gimnazijske dane. Na fotografiji su dr tehničkih nauka Slobodan Despotović, diplomirani inženjer tehnologije, diplomirani inženjer elektrotehnike Sreten Tufegdžić i diplomirani inženjer mašinstva Titomir Obradović.

Stradun, Dubrovnik
Sreten, Slobodan, Titomir, Foto: Privatna arhiva

Šezdeset godina kasnije
Dr Slobodan Despotović, sa osmehom se priseća fotografije nastale na Stradunu.

- Fotografija je nastala 1965. godine u Dubrovniku, tokom ekskurzije. Tada smo bili mladići pred maturom, a već naredne godine završili smo školovanje. Kada danas pogledamo tu sliku i uporedimo je sa novom, nastalom posle šest decenija, čovek ne može da ostane ravnodušan. Na godišnjici mature, posle toliko godina, veoma je interesantno kada sretnete sa ljudima sa kojima ste delili svakodnevicu tokom jednog od najlepših perioda života. Neki od nas se nisu sreli decenijama pa je na proslavi bilo prepoznavanja, naročito oni koji se dugo nisu pojavljivali na okupljanjima. Ipak, postoje stvari koje godine ne mogu da promene. Ljudi se fizički promene, to je prirodno. Međutim, kada neko progovori, prepoznate glas. Ostaju isti način govora, osmeh, gestovi i poneki manir po kojem ga pamtite još iz školskih dana - priča dr Despotović.

Sećanja na gimnazijske dane
Sa osmehom i ponosom, priseća se srednje škole.

- Kada smo 1962. godine upisali prvi razred, bilo je sedam odeljenja sa po tridesetak učenika, ukupno 210 učenika. Međutim, četiri godine kasnije, Gimnaziju je završilo nas 106. Iz te generacije potekli su brojni stručnjaci različitih profesija. Danas među nama ima inženjera arhitekture, građevine, mašinstva, elektrotehnike, tehnologije.. Ima profesora, lingvista, farmaceuta, pravnika. Nekadašnji učenici danas žive širom Srbije ali i sveta. Svako je krenuo svojim putem, ali nas zajednička sećanja na gimnazijske dane i dalje povezuju.

Foto: Privatna arhiva

Redovni susreti
Posebna vrednost generacije, ističe dr Despotović, jeste činjenica da se njeni članovi redovno okupljaju.

- Kada smo 2016. godine obeležili 50 godina mature, dogovorili smo se da se ne sastajemo samo na velikim jubilejima. Od tada se svake godine okupljamo poslednje subote u maju. Ko može da dođe, dođe. Važno je da održimo kontakte i da se viđamo, pričamo o školskim danima, prisećamo profesora, ekskurzija i događaja. Svako se seti nečega što je drugi možda zaboravio. Posebno su zanimljivi trenuci kada nekadašnji školski drugovi pokušavaju da prepoznaju jedni druge. Jedan drug me je tokom proslave pitao ko je jedna gospođa koja je sedela nedaleko od nas. Rekao sam mu da je sedela ispred nas u školskoj klupi. Nije mogao da veruje. Jednostavno, nije dolazila na okupljanja godinama. Takve situacije najbolje pokazuju koliko je šest decenija dug period. Telefoni su danas puni kontakata školskih drugova. Čujemo se, razmenjujemo fotografije i informacije. Kada neko ne dođe na okupljanje, obično kaže da mu je žao što je propustio druženje. Zato uvek planiramo sledeći susret – ističe.

Sreten, Slobodan, Titomir, Foto: Privatna arhiva

Nova fotografija trojice prijatelja, nastala šest decenija nakon one sa Straduna, potvrđuje da godine menjaju izgled, ali ne brišu uspomene i prijateljstva nastala u školskim klupama. Već se planira novo okupljanje gde će zabeležiti nove fotografije i iznova se radovati ponovnom susretu.